Koje koristi donosi cirkularna ekonomija?

Cirkularna ekonomija nam daje alate da se zajedno uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, dok se istovremeno bavimo važnim društvenim potrebama. Daje nam moć da rastemo prosperitet, radna mesta i otpornost uz smanjenje emisija gasova staklene bašte, otpada i zagađenja. Kružna ekonomija se zasniva na tri principa, a svi su vođeni dizajnom.Prvi princip cirkularne ekonomije je eliminisanje otpada i zagađenja. Trenutno, naša privreda radi u sistemu uzmi-napravi-otpad.

Uzimamo sirovine sa Zemlje, pravimo proizvode od njih i na kraju ih bacamo kao otpad. Veliki deo ovog otpada završava na deponijama ili spalionicama i gubi se. Ovaj sistem ne može da funkcioniše dugoročno jer su resursi na našoj planeti ograničeni. Za mnoge proizvode na tržištu ne postoji dalji put nakon što se koriste.

Iako se ponekad čini da je otpad neizbežan u određenim situacijama, otpad je zapravo rezultat izbora dizajna. U prirodi nema otpada, to je koncept koji smo uveli. Od sitnih, kratkotrajnih proizvoda, kao što su hrskavi paketići, pa sve do naizgled stalnih struktura poput zgrada i puteva, privreda je ispunjena stvarima koje su dizajnirane bez pitanja: Šta se dešava sa ovim na kraju njegovog životnog veka?

Promenom načina razmišljanja, otpad možemo tretirati kao grešku u dizajnu. U kružnoj ekonomiji , specifikacija za bilo koji dizajn je da materijali ponovo ulaze u privredu na kraju upotrebe. Radeći ovo, uzimamo linearni sistem uzimaj-napravi-otpad i pravimo ga kružnim. Mnogi proizvodi bi mogli da se kruže tako što se održavaju, dele, ponovo koriste, popravljaju, obnavljaju, prepravljaju i, kao poslednje sredstvo, recikliraju.

Hrana i drugi biološki materijali koji se bezbedno vraćaju u prirodu mogu da regenerišu zemljište, podstičući proizvodnju nove hrane i materijala. Kako je koncept cirkularne ekonomije postao sve više prihvaćen kao atraktivan put napred, kompanije širom sveta ponovo promišljaju način na koji dizajniraju, prave i prepravljaju svoje proizvode.

Prebacivanjem ekonomije sa linearne na cirkularnu, pomeramo fokus sa ekstrakcije na regeneraciju. Umesto da neprestano degradiramo prirodu, mi gradimo prirodni kapital. Koristimo poljoprivredne prakse koje omogućavaju prirodi da obnovi tlo i poveća biodiverzitet i vrati biološke materijale na zemlju. Trenutno, većina ovih materijala se gubi nakon upotrebe, a zemljište koje se koristi za njihovo uzgajanje je iscrpljeno hranljivim materijama. Ako pređemo na regenerativni model, počinjemo da oponašamo prirodne sisteme. U prirodi nema otpada. Kad list padne sa drveta, on hrani šumu. Milijardama godina prirodni sistemi su se sami obnavljali. Otpad je ljudski izum.

Savez društava inženjera i tehničara Grada Požarevca su na savetovanju predstavili značaj ocenjivanja životnog ciklusa proizvoda sa aspekta zaštite životne sredine. Organizovanje savetovanja ima za cilj da ukaže na značaj analize životnog ciklusa proizvoda jer se celovita ekološka podobnost proizvoda ocenjuje pomoću metoda LCA (Life Cycle Assessment) koji proučava aspekte životne sredine i moguće uticaje na životnu sredinu tokom celokupnog životnog veka proizvoda.

Profesor Fakulteta zaštita na radu Univerziteta u Nišu, Srđan Glišović rekao je da svaki industrijski proizvod, sve što nas okružuje, nastankom, upotrebom i kasnije postaplikativnim zbrinjavanjem deluje na životnu sredinu.

 Ima tu viših i nižih industrijskih proizvoda, trajnih i potrošnih dobara koji deluju na različite načine u različitim fazama životnog ciklusa i jedini način da utvrdimo koliko bilo šta deluje na životnu sredinu je da saberemo sve te uticaje od ekstrakcije materijala, od upotrebe zaključno sa  tretmanom na kraju životnog veka. Sagledavaćemo preventivno šta se može učiniti u fazi projektovanja, a ne samo što se u anglosaksonskoj tehnologiji zove „rešenje na kraju cevi“ odnosno kad ste već napravili problem, onda treba da ga sanirate.

Ovakvim savetovanjem studenti će moći nekim projektanskim delovanjem da stvore proizvode koji će da manje utiču na životnu sredinu, počevši od procesa, od nivoa samog proizvoda.

 Ovde je ideja je da sve oko nas bude napravljeno da može da izdrži masovnu upotrebu bez većih posledica na životnu sredinu.

Glišović je istakao da je u protekloj dekadi međunarodno afirmisano više naprednih softverskih alata za ocenu ekološkog uticaja proizvoda i procesa. Poređenje ekološke podobnosti različitih proizvoda sa istom ili sličnom namenom značajno je za primenu opštih principa održivosti, kako u industriji, tako i u svim ostalim sferama života i rada, a kvantitativno upoređivanje ekološkog kvaliteta pojedinih konstrukcionih rešenja svakako je neophodno pri reinženjeringu (poboljšanju karakteristika) postojećih proizvoda.  U mnoštvu komercijalno i javno dostupnih softverskih paketa, postepeno se izdvojilo nekoliko moćnih alata koji postepeno postaju industrijski standardi u oblasti održivog projektovanja zasnovanog na analizi životnog ciklusa proizvoda.

Diplomirani inženjer mašinstva, dr Srđan Filipović je govorio o izboru čvrstih materijala u inženjerskoj primeni sa aspekta uticaja na životnu sredinu kroz analize životnog ciklusa proizvoda.

“Materijali koje koristimo razvijali su se sa razvojem ljudi. Ako pratimo razvoj civilizacije, možemo jasno uočiti da je razvoj i korišćenje materijala uporedivo sa razvojem civilizacije. Upravo, možemo izvući i zaključak da postoji direktna razmera između razvoja materijala i razvoja civilizacije. Razvoj materijala, tehnologija njihovog dobijanja i upotrebe, sa druge strane, sa sobom nosi i uticaj na čovekovo okruženje, odnosno životnu okolinu.Uticaj materijala, koje čovek koristi u cilju obezbeđenja i ostvarenja svojih potreba,na životnu okolinu može biti značajan i potrebno je obratiti naročitu pažnju na njegov uticaj tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda, odnosno svih materijala od kojih je sačinjen.”

U širem, današnji pristup održivog razvoja, sadrži i traženi uticaj materijala na životnu okolinu. Iz tog razloga se ideja održivog razvoja može iskoristiti da da deo odgovora na bitne aspekte uticaja materijala na životnu okolinu, kaže Filipović. Ističe da se za tu svrhu mogu koristiti različiti pristupi, koncepti i metode, od kojih je za inženjersku upotrebu najpogodniji izbor analitičkog pristupa, koji će dati konkretne odgovore. LCA (Life Cycle Assessment) analiza predstavlja jedan pogodan za primenu analitički alat, u okviru većine koncepata i metoda razvijenih u cilju postizanja proizvodnje prema načelima održivog razvoja, odnosno zaštite životne okoline.