Ekološka udruženja prate stanje i podižu svest na polju zaštite životne sredine

Poglavlje 27 pokriva različite oblasti: kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja, hemikalije, buku, horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene. Takođe, Poglavlje 27 bavi se i pitanjima civilne zaštite. Pregovaračko poglavlje 27 odnosi se na životnu sredinu i klimatske promene. To je jedno od najkompleksnijih pregovaračkih poglavlja iz mnogo razloga. Između ostalog, svaka zemlja kandidat mora da uskladi više od 200 osnovnih pravnih akata iz različitih sektora da bi potvrdila svoju sposobnost primene zakonodavstva EU.

Ono treba da doprinese očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine, odgovornom i racionalnom korišćenju prirodnih resursa, kao i unapređenju mera na međunarodnom nivou u cilju rešavanja globalnih problema u oblasti životne sredine. Takođe, ima ogroman uticaj i na zaštitu ljudskog zdravlja.

Kako bi Srbija dostigla standarde EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, neophodno je da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa zakonima EU, ali i da nivo zaštite životne sredine podigne na znatno viši nivo. Na tom putu, podrška EU, multilateralna i bilateralna pomoć igraju važnu ulogu.

Švedska je vodeći bilateralni donator u ovom sektoru i njihova podrška pokriva sve glavne aspekte Poglavlja 27, od pregovora do pravne, institucionalne i investicione podrške.

Samo u periodu od 2016. do 2020. godine Kraljevina Švedska je investirala 12 miliona evra za unapređenje životne sredine u Srbiji, dok oko 2 miliona evra godišnje ulaže za reforme u Poglavlju 27.

Saradnja sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije je od izuzetne važnosti, pa se zbog toga najveći broj projekata realizuje kroz direktno partnerstvo sa ovom nacionalnom institucijom.

Evropska komisija je u decembru 2021. godine otvorila klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje i samim tim i Poglavlje 27 za koje je dostavila Zajedničku pregovaračku poziciju sa osam merila koje Republika Srbija treba da ispuni kako bi zatvorila Poglavlje 27. Merila za zatvaranje poglavlja su iz oblasti  kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja kao i  klimatskih promena.

Zaštita prirode

Tokom poslednjih 25 godina EU je izgradila najveću mrežu zaštićenih područja na svetu – Natura 2000. Ona uključuje preko 27.500 zaštićenih lokacija na kojima je obezbeđen opstanak najvrednijih i najugroženijih vrsta i tipova staništa.

Prirodni ekosistemi i vitalne usluge koje oni obezbeđuju izloženi su pritisku širenja urbanih područja, intenzivne poljoprivrede, zagađenja, invazivnih vrsta i klimatskih promena.

Evropska unija je posvećena zaštiti prirode još od usvajanja Direktive o pticama u aprilu 1979. godine. Ona pruža obavezujući pravni okvir za sve zemlje EU, koji osigurava zaštitu svih vrsta ptica sa prirodnim staništem na teritoriji Evrope. Direktiva o staništima usvojena je 1992. godine da bi pomogla u održavanju biodiverziteta – ona štiti preko 1000 životinjskih i biljnih vrsta i preko 200 tipova staništa.

Srbija je država sa bogatim diverzitetom ekosistema i vrsta. Do sada je u Srbiji otkriveno i klasifikovano 44,220 vrsta i podvrsta. Međutim, prema procenama, taj broj je mnogo veći – oko 60,000. Iako obuhvata manje od 1% ukupne teritorije Evrope, Srbija je dom mnogim evropskim vrstama. Prema postojećim propisima, u Srbiji ima 1,783 strogo zaštićenih i 860 zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Ekološka mreža definisana Zakonom o zaštiti prirode, koja obuhvata 101 ekološki značajno područje i ekološke koridore, uključujući područja važna za ptice, uspostavljena je radi zaštite, obnavljanja i unapređenja tipova staništa od posebnog značaja i staništa divljih vrsta flore i faune. Ova mreža zajedno sa Emerald mrežom (uspostavljenom Bernskom konvencijom) i još 79 značajnih područja za ptice koje je usvojio BirdLife Interna pruža osnovu za određivanje i uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji.

Gde je problem?

O stanju životne sredine u Srbiji najbolje govori i rastući broj lokalnih pokreta koji se svakodnevno bore da sačuvaju svoju vodu, zemljište, šume, kao i da dišu čist vazduh. Raste i broj stranih investitora koji dolaze u Srbiju i zaključuju ugovore sa državom, a jedni od njih su Linglong, CRBC i Rio Tinto.

Upravo su aktivnosti mnogih zelenih pokreta i samoorganizovanih građana primorali sve političke stranke, pa tako i SNS, da progovore o ekološkim temama.

Vest da Kanadska kompanija Dundee planira da otvori rudnik u Homoljskim planinama i ekspolatiše zlato, tehnologijom koja uključuje upotrebu cijanida, naišla je na osudu javnosti, a najviše su reagovale nevladine organizacije. Stručnjaci su upozorili da ukoliko do toga dođe, u tom delu Srbije ostaće otrov iz jalovišta, nepoželjni toksični kancerogeni elementi arsen, olovo, kadmijum. Biće potrebno minimum 10 hiljada godina da se nakon toga jalovište samoprirodno iščisti. Jedinu korist od toga imaće strane kompanije, dok većina stanovnika u Srbiji najverovatnije neće imati ništa od toga.

Zbog namere kompanije Dundee da otvori rudnik zlata Potaj Čuka – Tisnica u jugoistočnom delu opštine Žagubica na Homoljskim planinama, ekološki aktivisti organizovali su proteste, blokirali magistralni put Požarevac-Bor, održali tri stručne tribine. Osnovano je  udruženje građana “Čuvari Homolja” koje radi na sprečavanju štetnog projekta rudnika zlata.

Udruženje je osnovano kao izraz potrebe meštana Homolja, pre svega iz Laznice i Žagubice, da se organizuju radi zajedničke odbrane od svih štetnih projekata koji su planirani ili realizovani, kaže za Boom 93 Ivan Milosavljević, ekološki aktivista iz Petrovca na Mlavi. Organizovano je više naučno-istraživačkih skupova sa naučnicima iz različitih oblasti: hemijske, geološke i hidrogeološke. Rudarski inženjeri su na terenu detektovali prirodna bogatstva koja bi bila ugrožena rudarskim radovima (pre svega vode, šume, vazduh i zemljište), biolozi su popisali vrste ptica i insekata, a profesori Poljoprivrednog fakulteta su ispitali mogućnosti organske proizvodnje hrane i prikupljanja divljih plodova, gljiva, lekovitog i aromatičnog bilja itd.

Priroda će biti uništena za vjek i vjekova i nećemo moći da imamo nikada vraćenu ovakvu prirodu kao što možemo sada da je vidimo, rekla je za Boom 93, dr Biljana Tomović, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu, prilikom posete Homolju i lokacijama planiranog rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica.

Tomović kaže da je štetnost rudarenja u netaknutoj prirodi istočne Srbije koju planira kompanija Dundee iz Kanade nemerljiva.

Mislim da ovo treba da bude apel za različite struke i različite slojeve stanovništva i nadležne, i ljude koji treba da brinu o budućnosti u Srbiji, da uzmu u obzir to da krakoročna dobit, pa čak i pojedinačna i stranih kompanija, ne sme da bude prioritet u odnosu na budućnost stanovništva.

Naučni savetnik Instituta za hemiju Dragana Đorđević tvrdi da na mestu gde se planira otvoreni kop, rudari se zlato u rudi koja nije baš bogata zlatom, negde oko 1 gram zlata po toni. To je na granici isplativosti.

Ističe da bez obzira na tehnologiju koja će se koristiti za rudarenje zlata, ostaće će jalovišta, koja prave problem zauvek, što znači da će minimum 10 hiljada godina biti potrebno da se to mesto samoprirodno iščisti, jer dugačije ne može nikako. To je praktično do prestanka civilizacije na ovim prostorima, kaže Đorđević.

Podsećajući na slučaj Severne Makedonije koja je uspela da sa 90 % referenduma obori jednu kompaniju i zabrani joj iskorišćavanje zlata na planini Kožuf,  šef katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru, Snežana Šerbola rekla je da je vlastima u Srbiji bitan samo profit,  a to što će se napraviti dugoročno oštećenje zemljišta, vode, za dve hiljade godina, to za njih nije bitno.

“Cijanidi su jako opasni i otrovni. Jedan podatak koji su Makedonci iskoristili za Đevđeliju na Kožufu, gde su isto tako hteli da otvore takav rudnik i kao osnovni podatak su koristili da je Hitler za vreme Drugog Svetskog rata sa sedam tona cijanida ubio oko 10 milion zatvorenika za četiri godine. A tamo je jedna kompanija htela da koristi 30 tona godišnje za proizvodnju zlata, da bi dobili profit i zlato.  Hitler je malo dete onda.”

Predsednik opštine Žagubica, Safet Pavlović ranije je naveo da se lokalna vlast ne meša u to, niti da se lokalna vlast pita za otvaranje rudnika, kao ni stanovništvo.

Kao master ekonomista ne mogu da se bavim time i ja mogu da vam pričam o ekonomiji i finansijama. Prepuštam struci da svaka struka radi svoj posao i da Vlada Republike Srbije odlluči da li je potreban rudnik u Homolju ili nije. Na kraju rekao da odluku treba prepustiti narodu koji živi na Homolju, a ne nekim organizacijama. Ako narod na Homolju hoće rudnik, neka ga ima, ako neće, ne mora da ga ima, zaključio je Pavlović.    

Iz kompanije Dandi za BBC su rekli da je „zabrinutost zbog upotrebe cijanida razumljiva“, ali da je reč o „bezbednoj tehnologiji prerade rude zlata, koja se u svetu veoma često koristi“.

U Prostornom planu posebne namene dodaje se i da će „upravljanje, transport, skladištenje i upotreba cijanida biti u skladu sa Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom, kako bi se osigurala potpuna bezbednost i zaštita životne sredine“.

Međutim, sada već bivša ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović izjavila je krajem decembra da luženje cijanidom ne dolazi u obzir.

„Može da se napravi milion raznih planova, ali to se neće raditi, zato što to prosto nije dobro za životnu sredinu“, izjavila je ranije Mihajlović.

“Čuvari Homolja”, za potrebe pravne zaštite, uz dobrovoljne priloge angažovali su advokatsku kancelariju Sretena Đorđevića koja zastupa lokalnu zajednicu u postupcima pred državnim institucijama.

Cilj je sprečavanje otvaranja rudnika zlata u očuvanoj prirodi Homolja. Zajedno sa medjunarodnom eko organizacijom Earth thrive i njenim partnerima poslata je žalba Sekretarijatu Bernske konvencije pri Savetu Evrope u Strazburu, zbog potencijalnih šteta koje bi rudnik izazvao divljoj flori i fauni, a pre svega mnogobrojnim zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama šireg reona Homolja u slivovima reka Pek i Mlava, kaže Milosavljević. Žalba je prihvaćena i Ministarstvo zastite zivotne sredine je dužno da do kraja januara 2023. odgovori na navode iz žalbe, nakon čega će Biro Bernske konvencije na prolećnem zasedanju odlučiti da li ima osnova za pokretanje postupka, odnosno otvaranja ovog slučaja zbog kršenja odredbi konvencije koju je Srbija potpisala.

Meštani zaseoka Topli Do na Staroj planini postali su simbol borbe ekoloških aktivista i stručnjaka u Srbiji protiv malih hidroelektrana. Svi oni tvrde da ta postrojenja uništavaju reke i životni svet u njima.

Posle mnogo protesta, pa i proklamovanog ekološkog ustanka u Srbiji pojedinih organizacija, republička skupština je usvojila izmene Zakona o zaštiti prirode, u kom piše da je zabranjena gradnja MHE u zaštićenim područjima.

Stručnjaci i ekološki aktivisti tvrde da se još ne može znati kako će izmene zakona izgledati u praksi, a iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kažu da se „zabrane ne odnose na već izgrađene hidroelektrane“.

„Novim propisom će se na bolji način sačuvati prirodna dobra za buduće generacije“, navode iz resornog ministarstva u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Prema novom propisu, država će efikasnije reagovati kako bi se priroda zaštitila, tvrde iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dodaje se da je razlog izmene Zakona zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Time se, navode, obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno područje i proglašeno zaštićenim.

Ovim propisom se definiše i „načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka značajne ili nepovratne štete za zaštićeno prirodno dobro“.

Svi mi zavisimo od prirode kao izvora hrane, vazduha, vode, energije i sirovina. Priroda i biodiverzitet, zajedno sa ekosistemskim uslugama koje pružaju, omogućavaju život, pružaju koristi po zdravlje i društveni i privredni razvoj. Zdravi ekosistemi nam, takođe, mogu pomoći da se izborimo sa posledicama klimatskih promena. Srbija mora biti odlučna u zaštiti i obogaćivanju biodiverziteta EU kroz jačanje institucionalnih i tehničkih kapaciteta, kako bi se ispunili zahtevi pravnih tekovina EU u oblasti zaštite prirode.

U narednom periodu planira se omasovljenje ekoloških udruženja i dalje povezivanje i saradnja sa srodnim organizacijama i pojedincima, kako bi pratili stanje na polju zaštite životne sredine, kao  i konstatnog rada na podizanju svesti o potrebi očuvanja prirodnih, kulturnih i ljudskih resursa.