Digitalna generacija u velikom riziku od zavisnosti

Psiholozi upozoravaju da prekomerna upotreba društvenih mreža loše utiče na komunikaciju sa okruženjem, ispunjavanje svakodnevnih obaveza, ali i na samopouzdanje mladih.

Centar za kreiranje politika i strategija sproveo je onlajn istraživanje koje je obuhvatilo 700 mladih do 30 godina, kako bi analizirao koliko su svesni načina na koji provode svoje slobodno vreme i uticaja koji prekomerno korišćenje interneta ima na njihovo svakodnevno funkcionisanje, objašnjava Anđela Stanisavljević iz tog centra.

“Došli smo do podataka da je interesovanje mladih za klasične medije, kao što su radio, televizija i štampa smanjeno. Veći focus kod njih stavljen je na informisanje preko društvenih mreža i internet portala, što i ne treba mnogo da nas začudi, jer se i određeni broj starijih generacija danas informiše na ovakav način. Jedan od alarmantnih podataka do kojih smo došli jeste da veliki broj mladih provodi između sat i tri sata dnevno na društvenim mrežama, ogroman broj mladih provodi i više od tri sata, a veći broj mladih odgovorilo je da nekad i ne mere vreme koje provode na društvenim mrežama”, navodi ona.

Prema njenim rečima, mladi su svesni negativnih posledica preteranog konzumiranja interneta, ali ne čine ništa da to promene.

“Ono što bih istakla jeste podatak da veliki broj mladih leže i ustaje tako što lista sadržaje na društvenim mrežama, a ono što je zanimljivo jeste da je veliki broj njih rekao da su tokom pandemije mnogo više počeli da koristi društvene mreže i da su se u tom nekom nedostatku ideja i želje da drugačije utroše svoje slobodno vreme, mladi jednostavno predali njihovom korišćenju”, zaključuje Stanisavljević.

Tijana Komadanović, psiholog u jednoj od bolnica za lečenje zavisnosti objašnjava da ova pojava negativno utiče i na samog korisnika društvenih mreža i na njegovu okolinu, a da je reč o bolesti zavisnosti prepoznajemo tek onda kada normalno funkcionisanje postaje nemoguće.

“Ukoliko neko insistira da bude ceo dan na internetu uprkos svesnosti o tome koje mu to probleme donosi u smislu pogoršanja školskog uspeha, odnosa sa roditeljima, gubitka prijatelja, a zatim nesanice i nervoze i povlačenja u sebe, a oni nastavljaju to da rade, to je prvi znak da se rađa zavisnost. Zato treba reagovati na vreme i videti da li su zaista u pitanju zloupotreba i zavisnost od interneta ili neki drugi problem koji vremenom može dovesti do adikcije”.

Prema rečima Tijane Komadanović, najvažnije je da roditelji prepoznaju problem i pruže podršku detetu.

“Takvi problem se najčešće javljaju pred kraj osnovne i na početku srednje škole”, zaključuje Komadanović.

Psihoterapija podrazumeva edukaciju o tome šta je zapravo zavisnost od interneta, kako bi se pacijent i porodica suočili s tim problemom, a potom se, kako naša sagovornica kaže, uvodi drugačija organizacija dana i radi na uspostavljanju samokontrole i samodiscipline pacijenta, pošto se to prvo izgubi razvojem zavisnosti.

Na kraju svakog dana skoro pa svaka mlada osoba (94%) boravi određeni vremenski period na mrežama razgledajući sadržaje. Uz to, nemali broj njih provodi više od jednog sata na mrežama pre nego što ode da spava. Na to se nadovezuju i podaci koje smo dobili, a koji se odnose na posećivanje mreža kada se ustane. Tako veliki broj mladih čim otvori oči, prvo uzima svoje mobilne uređaje i počinje dan prelistavanjem dešavanja još dok su u krevetu. Svakako da ovakvi podaci treba da nas zabrinu, jer pokazuju da su društvene mreže postale veoma duboko integrisane u naš svakodnevni život te su im se pre svega mlađe generacije u velikoj meri predale i postale u nekoj meri zavisne od njihovog korišćenja, upozorava programski direktor CKPS-a Nenad Spasojević.

Većina mladih u određenoj meri smatra da društvene mreže utiču na anksioznost i depresiju kod ljudi, odnosno da mreže imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje pojedinih korisnika istih.

Ana Obradović, učenica Požarevačke gimnazije u razgovoru za Boom93 navodi da su društvene mreže okupirale mlade i da se često desi da i kada izađu zajedno bude trenutaka kada ne pričaju međusobno već svako gleda u svoj telefon.

“Mislim da je Tik Tok skroz poremetio pažnju kod mladih. Zato što su video klipovi od 5 do 15 sekundi, što je dovelo do pada koncentracije kod mladih, tako da im kasnije neki duži sadržaj ne drži pažnju“, navodi ona.

Kako dodaje smatra da ima određenu meru u korišćenju telefona i da nema problem sa tim da ne bude stalno onlajn.

„Često mi kažu da sam stalno na telefonu, ali ispunjavam sve svoje obaveze redovno i trudim se da budem odgovorna za to i znam koja je moja granica tako da nikada nije bilo potrebe da roditelji u tom smislu intervenišu i da mi ograničavaju vreme provedeno na telefonu. Međutim, drugarica sa kojom se družim ima taj problem, ne može bez telefona ni pola sata. Desi se da izađemo na kafu, a ona 90% vremena provede gledajući u telefon. Kad ne koristi telefon uglavnom nešto radi sa prstima, kako bi joj ruke bile zauzete. Mislim da je svesna da je to loše po nju, ali s druge strane nije svesna da je to posledica preteranog korišćenja telefona“, zaključuje naša sagovornica.

Za razliku od Ane koja kaže da zna da organizuje svoje vreme na društvenim mrežama kako ne bi preterala, Marija Đorđević navodi da delom smatra da je pomalo zavisna od telefona i društvenih mreža, ali da je to više izraženo tokom letnjeg raspusta kada ima manje obaveza i ne ide u školu.

„Koristim telefon za dopisivanje sa drugaricama kada nismo u mogućnosti da izađemo zbog obaveza, a kada izađemo izbegavamo telefone, jer ako smo već odvojile vreme da se vidimo bolje da pričamo. Mislim da je sada mnogo bolja situacija i da možda manje gledamo u telefone nego za vreme korone definitivno. S druge strane, ja ne ograničavam samu sebe koliko ću vremenski provesti na društvenim mrežama i smatram da sam pomalo postala zavisna što se pokazalo tokom korone i raspusta kada nemam toliko obaveza. Međutim, sada zbog obaveza u školi mnogo manje koristim telefon, možda dva sata u toku dana, što je mnogo manje u odnosu na period letnjeg raspusta kada je to vreme provedeno na društvenim mrežama mnogo duže“, navodi ova srednjoškolka.

Odredba o zabrani korišćenja mobilnih telefona za vreme časova se u većini osnovnih škola u Požarevcu primenjuje. Najčešće je to uređeno tako da za vreme časova telefoni i nastavnika i učenika budu isključeni, dok za vreme odmora učenici ostaju “dostupni”, ukoliko ih roditelji budu zvali. Školama je ostavljena autonomija da same odluče da li će ovu odluku primenjivati i na koji način.

Kako je za Boom 93 ranije rekao Goran Seger, direktor Osnovne škole “Kraj Aleksandar I”, na početku svake školske godine svim školama se šalje obaveštenje o odredbi o zabrani korišćenja mobilnih telefona za vreme nastave, a školama je ostavljeno da na svom nivou odluče na koji način će primenjivati ovu odredbu.

Roditelji često da bi zaštitili svoje dete i da bi znali gde je, zovu i za vreme časova pa ukoliko se dete ne javi ili nije dostupno dižu bespotrebnu paniku.

“Ponekad su roditelji ti koji prave veći problem nego deca i često se brane rečima da deca koja žive dalje od škole moraju imati telefon kako bi pozvali taksi”, dodao je Seger.

U osnovnoj školi “Desanka Maksimović” se ova odredba primenjuje već godinu dana, a učeniku koji koristi telefon za vreme časa nastavnik može da oduzme telefon, a zatim da ga vrati roditeljima. Ovu odluku doneli su nastavničko veće i tim za bezbednost, istakao je Zlatan Radovanović, direktor ove škole.

U Osnovnoj školi “Dositej Obradović” na inicijativu Saveta roditelja škole doneta je odluka da se od ponedeljka, 7. marta telefoni učenika starijih razreda odlažu u ormare koji će biti pod ključem.

“Ovo je ideja koja će se u narednom periodu primenjivati, kako bismo videli da li ovakav način odlaganja mobilnih telefona može da zaživi. Tako da ćemo videti kako će se pokazati. Korišćenje telefona tokom boravka učenika u školi neće biti omogućeno. Naravno na putu ka školi i ka kući učenici mogu da koriste telefone pre svega kako bi bili u kontaktu sa roditeljima”, rekla je za Boom93 Ivana Joksimović, direktorka škole.

Učenici odlažu svoje telefone u ormariće koji su zaključani, ne koriste ih tokom nastave, ni za vreme odmora, vraćaju im se kad se nastava završi, a u cilju povećane neposredne komunikacije koja nedostaje.

“To smo svi primetili, učenici provode mnogo vremena kraj telefona, manje se druže i takođe ono što je najvažnije, to je da sprečimo zloupotrebu mobilnih telefona. Hteli smo da ih zaštitimo u tom smislu da dok su u školi ne snimaju, ne fotografišu i ne objavljuju snimke ili fotografije, a da drugi učenici to ne žele ili da se uključuju i prate vesti ili nepoželjne sadržaje. Kada su na putu od kuće do škole i od škole do kuće mogu da se jave roditeljima, ali kada su u školi želimo da omogućimo da i oni budu zaštićeni i od strane drugih učenika i drugih sadržaja”, dodala je Joksimović.

Nedostatak telefona u školi rešavaju na drugi način, postavljanjem učeničkih kutaka sa društvenim igrama i poligonima za igru, a na taj način deca mogu kvalitetno da koriste vreme sa svojim drugovima.

Aleksandar Radovanović, profesor engleskog jezika, navodi da su prvog dana učenici bili drugačijeg raspoloženja nego u prethodnom periodu, delom zbog medijskog pritiska, a delom jer su izgubili neku sigurnost, jer su stekli takvu naviku da sa mobilnim telefonom žive.

“Već vidimo neke benefite, jer su deca to prihvatila kao pravilo ponašanja, skoncentrisaniji su na času i bolje prate nastavu”, kaže nastavnik.

Uvođenje ovakvog pravila u ovu požarevačku školu naišlo je uglavnom na pozitivne komentare kako kod roditelja učenika, tako i kod sugrađana, a na đacima je da se prilagode i naviknu, da se umesto sa telefonom druže sa svojim vršnjacima.

„Zaključavanje telefona za vreme nastave je dosta pomoglo učenicima da međusobno više pričaju i mislim da takva praksa ima mnogo prednosti iako mnogi misle suprotno. Imamo bolju komunikaciju, takođe kada izađemo trudimo se da ne koristimo telefone“, navodi Anđelija Janković, učenica ove osnovne škole.

Kako dodaje, u početku im oduzimanje telefona nije predstavljalo problem, ali kako je vreme odmicalo postajalo je teže, jer su tek tada videli koliko su im telefoni neophodni.

„Ja sam osoba koja stoji iza toga da telefoni ne treba da se koriste na času, ali pored toga imamo odmore i imamo časove na kojima se ništa ne radi. Mada, teško smo se prilagodili, naročito jer je ta praksa uvedena u martu nakon čega je došao letnji raspujst i tri meseca bez većih obaveza i uz telefone, a onda opet od početka školske godine navikavanje na to da nemate telefon u svakom trenutku kod sebe“, navodi ona.

Većina psihologa i psihijatara smatra da zavisnost od društvenih mreža već ima ‘razmere epidemije’, i da se jedino može uporediti sa zavisnošću od duvanskih proizvoda. Sa sve većim brojem uređaja u našim domovima – a u bliskoj budućnosti će oni biti još jeftiniji, zbog sve veće konkurencije na tržištu – biće veoma teško, a za mnoge i nemoguće da se odreknu svog smartfona – čak i na nekoliko sati.

Čak 94 odsto mladih u Srbiji provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a skoro 60 odsto njih proveri neka obaveštenja na internetu odmah ujutru, i to pre ustajanja iz kreveta.