Svoju slikarsku priču započela u Ramu, a nastavila u Španiji

Prve slikarske korake napravila je u Udruženju Milene Pavlović Barili, a kako dodaje oni je i dalje vezuju za Požarevac iako već godinu dana ne živi ovde.

Otišla u Španiju da upozna porodicu, a tamo pronašla sebe kao umetnicu

Jelenina majka i njena porodica žive u Španiji, a nakon prvog odlaska u ovu evropsku zemlju, najpre turistički, bila je oduševljena i odlučila da svoj slikarski poziv nastavi upravo tamo.

Do pre tri godine nikada ranije nisam bila u Španiji, ali nakon prvog odlaska, prosto sam se zaljubila, jer je Španija, a pre svega Granada, gde trenutno živim, spoj arhitekture španskog i arapskog stila, što mi je pružilo veliku inspiraciju.  Grad i inače ima dosta galerija i samim tim i umetnika sa kojima sam se brzo spojila i priča se nastavila tamo. Preselila sam se prošle godine i započela slikarsku karijeru tamo, ali to me naravno neće sprečiti da ostanem u kontaktu sa kolegama iz ULUS „Milena Pavlović Barili“, navodi Nikolić.

Uporedo sa slikarstvom, radila je i u optici za koju kaže da je usko povezana sa slikarstvom

Slikarstvo je njen poziv i nešto što ju je odredilo još kao devojčicu, ali često se dešava da svoj poziv pomeri u drugi plan, jer je najpre u nepoznatoj zemlji i ne znajući dobro jezik morala da se snađe za posao, stan i izdržavanje.

Duže vreme u Granadi bavila se najpre optikom, a prema njenim rečima ove dve oblasti su povezane.

„Oko je sve, oko je u slikarstvu sve kao i u optici, a meni su oči ogledalo duše. Godinu dana koliko sam u Granadi ne mogu da kažem da sam davala sto posto sebe što se slikarstva tiče, ali nekako je i sa nekih 50% sjajna priča ispala. Naletela sam na neke ljude koji su prepoznali moj trud i sada želim da dajem svakog dana sve više i više. U početku nisam poznavala skoro nikog, ali kada sam videla da su uprkos svemu tome ljudi prepoznali ljubav i rad, meni je plan da što više i jače krenem u tu priču i volela bih da nastavim tamo i da studiram na akademiji slikarstva u Granadi“.

Iako u nepoznatoj zemlji, Jelena je zahvaljujući udruženju i profesoru koji joj pomaže do sada imala dve izložbe i učestvovala je na takmičenju, koje joj je donelo nagradu, ali i osećanje tuge, jer je uspeh podelila jedino sa suprugom.

„Sve se dešavalo neočekivano, takmičenje je trajalo od 8 ujutru do 17 časova popodne, radimo uživo svi mi, svako je tražio neki kutak grada gde mu najviše odgovara. Ja sam slikala statuu koja se nalazila u centru Granade. Potpuno neočekivano, za nekoga ko nije odande, osvojila sam nagradu za najboljeg lokalnog umetnikaMešutim, pored iznenađenja i ogromne sreće, ujedno je bilo i tuge. Kada si tako daleko i kada se dešavaju te neke neverovatne stvari, teško je, jer nemaš sa kim da podeliš. Moj suprug je tamo, ali sva porodica i prijatelji su ovde. Stajala sam na tom pultu sama, suprug je bio u publici, a ja sam pogledom tražila prijatelje kako bi videli moj uspeh“, navodi jelena.

Da biste uspeli kao umetnik morate stvoriti ime

Kada ljudi znaju ko ste u mestu u kom ste se rodili i živeli onda je lakše uspeti, pre svega, jerpriča o vama i vašim delima ide od usta do usta, u celom svetu to tako funkcioniše, ljudi koji vas poznaju govore o vašim delima. Jelena je napravila važan korak, krenula u nepoznato i smatra da je delom uspela, na dobrom je putu, ali mora još mnogo da radi kako bi se i u Granadi ostvarila kao slikar.

„Mislim da tamo može da se živiš od slikarstva, ali je potrebno vreme, kao što sam ovde gradila godinama, trebaće mi i tamo vremena da krenem ako planiram da živim od toga, a volela bih. Ako se to ne dogodi, nema veze, jer ja radim to iz ljubavi, to je nešto što sam ja i sutra ako slikarstvo bude samo moj hobi, neka bude, jer ja bez toga ne mogu da živim. A da li je tamo ili ovamo bolje, svede se sve na to da je svuda isto ako je tvoje ime poznato“.

Kako dodaje, u Španiji ljudi vole umetnost, a jedina razlika je što je Granada turistički grad gde možete izlagati na ulici za turiste, a ujedno i zaraditi.

„Ima puno izložbi, veći je grad i veće su mogućnosti. Gužva koja je tamo svakodnevna je dobra. Međutim, tamo je teže, jer vas niko ne poznaje, ali bitno je boriti se. Meni je to simpatično, ta avantura i izazov. Odaziva se svim izložbama na koje je pozovu, jer zna da će na taj način ljudi čuti za nju i njenu umetnost“.

Često se može čuti da gledajući situaciju u kojoj se nalazi čitavo društvo, ljudi sve manje pažnje posvećuju umetnosti i pre će se odlučiti da novac ulože u nešto isplativije, nego u sliku koja će im stajati u kući.

Međutim, Jelena kaže da i pored veličine koju Granada ima kao grad i broja turista i galerija u kojima slikari izlažu, nije prodala skoro nijedno svoje delo u Španiji.

„Poslednjih godinu, dve dok sam radila u Srbiji, možda će zvučati neverovatno, ali sam prodala sva dela, a sa druge strane tamo skoro ništa. Ne mogu da vam odgovorim da li ljudi imaju više para ovde ili tamo, ali vam mogu reći da sam se ovde više angažovala i radila. Kada je u pitanju interesovanje za odlazak na izložbe, ne postoji pravilo, jer u svakom delu sveta postoji grupa koju takve aktivnosti interesuju. Verujem da moraju da se poklope određene kockice da dođe do prodaje, nije samo u pitanju to gde živiš i imaš izložbu i da li si popularan, već to da tvoje slike moraju da dotaknu nekoga. Postoji umetnost gde ljudi slikaju komercijalno, ali ja svojim radom pokušavam da prenesem poruke  i znam da neću da naiđem na publiku tek tako.“

Poslednje delo nastalo iz svih emocija koje su je preplavile nakon napuštanja rodnog mesta

 „Jedno od mojih poslednjih dela, devojka na slici koju su sa svih strana opkolile ruke koje je napadaju bilo je moja poruka nakon odlaska odavde. Radila sam je u momentu kada sam se preselila tamo, kada nisam znala ni da li sam tamo ili ovde i šta je moj sledeći korak. Ogromnu tugu koju sam u tom trenutku osećala prenela sam na svoje delo, koje je ispalo fantastično, a ja se nakon toga osećala rasterećeno. Umetnost i jeste takva da je iz nekih svojih emocija dobrih ili loših čupaš i vadiš i stavljaš na platno. Ja verujem da je tako. U početku sam lutala i tražila svoj stil, nisam znala da li želim prirodu ili nešto drugo i onda kada sam prenela sebe na to platno, videla sam čime želim da se bavim i moj stil će sigurno biti takav da ja prenosim moje poruke svetu bilo da su one vezane za moje emocije ili stvari koje se dešavaju u svetu“.

Iako se umetnost često ne ceni, i ostavlja po strani, Jelena savetuje svima, a pre svega ženama koje nisu sigurne u svoj poziv, da je jako je bitno ne odustati i biti spreman na teške periode, uspone i padove ukoliko ih umetnost ispunjava kao što je slučaj sa njom.

„Samo je bitno da nikada ne odustanete i jako je bitan konstantan rad. Moja ljubav prema slikarstvu i svakodnevni red, rad i disciplina će me dovesti do nekog cilja, apsolutno sam sigurna u to“, zaključuje naša sagovornica.

Borba koju svakodnevno vode svi umetnici je najvažniji deo priče svakog od njih. Nikome uspeh nije došao preko noći, a ubrati plodove svog rada, naročito ako uspeh dođe iznenada, donosi ogromno zadovoljstvo.

Stvoriti delo, makar i nikad ne završilo na nekoj izložbi, je vaš uspeh i niko vam to ne može oduzeti, a to je samo po sebi neverovatno dostignuće.

Projekat “Žene u fokusu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.