Najznačajnija tema za mlade je njihov položaj na tržištu rada

Mladi navode da su za dobijanje posla najvažniji lični i porodični kontakti i poznanstva, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji. Smatraju da mere podrške o osnivanju porodice od strane države nisu dovoljne. Kada napuštaju mesto u kom su rođeni i odrasli, mladi to najčešće čine zbog obrazovanja i posla. Kao i ranijih godina, visoki su procenti mladih koji planiraju da se odsele ili to žele, ali nisu još u procesu planiranja, a najvažniji razlozi za to su viši standard života i dostojanstveniji život.

Moja prva plata-pomoć Vlade Republike Srbije

Program Vlade Republike Srbije „Moja prva plata” sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Privredne komore Srbije.

Cilj Programa je da se podstakne osposobljavanje mladih za rad kao i zapošljavanje mladih i pruži podrška privredi u rešavanju problema sa nedostatkom kadrova.

Prema planu, u program ‘Moja prva plata’ biće uključeno 10.000 mladih ljudi ne starijih od 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva koji će se na konkretnim radnim mestima, uz podršku mentora, obučavati za konkretne poslove. Pravo učešća u programu imaju poslodavci i iz privatnog i iz javnog sektora. Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa.

Tokom trajanja programa, Nacionalna služba za zapošljavanje će na mesečnom nivou isplaćivati mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu nadoknadu u iznosu od 25.000 dinara, dok će mladi sa visokom stručnom spremom dobijati po 30.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Kada se govori o evaluaciji zapošljavanja Moja prva plata iz prethodnog ciklusa bilo je uključeno ukupno 8.743 nezaposlenih lica, kao i 5.193 poslodavca, a da su ukupna sredstva planirana za program u iznosu od 2,25 milijardi dinara.

Natalija iz Požarevca je završila fakultet i odmah nakon toga, na predlog majke, 2021. godine se prijavila na program „Moja prva plata“.

“U našem gradu nije bilo pozicija za koje bih mogla da konkurišem sa svojim fakultetom, pa sam se zato prijavila za nekoliko poslova, za koje je bilo potrebno samo srednje obrazovanje, a u okviru programa “Moja prva plata”. Dobila sam poziv iz samo jedne privatne agencije kojoj je bio potreban administrativni radnik. Nakon 9 meseci koliko program traje, ostala sam da radim u istoj agenciji. Međutim, iako sam brzo savladala dosta stvari u par meseci, mesečna isplata od po 22 hiljade dinara na period od skoro godinu dana bila je izuzetno mala. “, kaže Natalija.

Po Javnom pozivu iz 2021. godine, sa teritorije grada Požarevca, interesovanje  za program „Moja prva plata“ iskazao je 91 poslodavac za 130 radnih pozicija i 201 nezaposleno lice. „Od ovog broja je u 2021. godini u Programu „Moja prva plata“ na teritoriji grada Požarevca učestvovalo je 43 poslodavaca. Potpisano je 49 ugovora i osposobljavalo se za određene poslove 49 lica“, rečeno je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje filijala Požarevac.

Nacionalna služba za zapošljavanje u Požarevcu nedavno je održala sajam zapošljavanja. Posetili su ga i učenici Ekonomske škole, kako bi se upoznali sa načinom na kojim sajam funkcioniše i kako da eventualno nađu posao nakon završetka školovanja.

Tamara Minić i Jelena Demić, učenice Ekonomske škole, sa turističkog smera, kažu da su došle na Sajam zapošljavanja kako bi sa profesorkom preduzetništva popričale i videle kako izgleda traženje posla.

Na pitanje naše redakcije šta nameravaju nakon srednje i da li će se zaposliti u Srbiji ili u inostranstvu,  Jelena je rekla da planira da završi srednju muzičku školu i posle toga fakultet muzičke umetnosti. Nakon toga će, kako kaže, sigurno naći posao. Tijana namerava da nastavi sa hotelijerstvom.

“Što se tiče našeg smera zbog korone je mnogo manje posla, ali verujem da će biti ili kao pre ili situacija malo bolja.  Imam mogućnosti da radim i preko, ali bih volela da probam ovde, jer što da napustim zemlju ako ovde može da se radi, a verujem da može.” Prvo ću završiti fakultet, dati master, pa tek onda zaposliti.”

Marija Zarić  i Snežana Lazarević ispred kompanije koja se bavi proizvodnjom kablova za auto industriju kažu da u svojoj firmi imaju 300 zaposlenih, a postoji i program za mlade inženjere. Prošlogodišnji program obuke grupe mladih inženjera je završen, te su oni i nastavili karijere u ovoj kompaniji. Trenutno je kompanija u potrazi za novim mladim kandidatima.

“Javljaju nam se kandidati širom Srbije. Oni 6 meseci provode u našoj proizvodnji i na taj način se odlučuje u kom sektoru će oni ostati. Ukoliko se dobro pokažu i ako urade kvalitetne projekte, ostaju da rade u našoj kompaniji.”

O zaposlenju nakon školovanja razmišljaju već sada učenici koji još uvek pohađaju srednju školu. Nikola Stojković  iz Požarevačke gimnazije želi da upiše Kriminalističko-policijsku Akademiju. Smatra da će je to zanimljiv i isplativ posao. Za prijemni treba da spremi srpski jezik i potrebna je fizička sprema. To mu, kako kaže, odgovara, jer izbegava prijemne gde su potrebni matematika ili fizika. Nikola kaže da će lakše naći posao nakon završene Akademije, nego da upiše DIF i postane profesor fizičkog.

“Pre ću da se zaposlim kao inspektor ili nešto slično tome u policiji, nego da završim DIF (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja)  i da tražim posao profesora fizičkog. Tu je previše ljudi i tu nema mesta. Traže se veze za posao, pa rade sa fondom časova u jednoj školi 20% , pa u drugoj 30-40%. Mnogo je lakše naći posao za inspektora, nego i za doktora i tu se opet više se traže anesteziolozi.”

Učenik Politehničke škole, Janko Spasić planira da se bavi preduzetništvom i bude “sam svoj gazda”. Njega interesuju kriptovalute i programiranje.

Video sam da je sad najveća revolucija novca i trajaće još neko vreme,a uostalom zainteresovao sam se za to zbog recesije, globalne ekonomije, inflacije, da vidim kako to sve funkcioniše. Kad sam počeo da učim o kripto valutama počeo sam i o ekonomiji i sve to ide jedno za drugim. U budućnosti hteo bih da budem Web3 developer, posao povezan sa programiranjem. Planiram da upišem Elektrotehnički fakultet  ili  Računarski fakultet (RAF), koji je privatni fakultet i skup, ali bih tu stekao veće znanje o programiranju nego na ETF-u. Čuo sam da neki profesori Elektrotehničkog predaju na RAF-u.

Janko planira da do 19. godine nađe grupu ljudi koja ima ista interesovanja kao on, kako bi napravili Blockchain igricu.

Prodavali bi kompaniji koja se time bavi, pošto Blockchain tehnologija nije toliko razvijena, ni popularna,  a da se pročuje da se srpska kompanija napravila neku igricu, mislim da bi to bilo prosto neverovatno. Samo tražio bih firmu da prodam igricu.

Jedna od najznačajnih tema kojom mladi žele da se bave donosioci odluka jeste njihov položaj na tržištu rada. To se navodi u alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih, koja ukazuje na položaj mladih na tržištu rada, prilikama za zaposlenje, ali i o njihovoj mobilnosti, planu emigracije i putovanjima.

Za razliku od prošle godine, kada je nezaposlenost mladih porasla u odnosu na 2020. godinu, ove godine je nezaposlenost  smanjena za skoro 29.000 mladih, odnosno za 25% (od 2014. godine nezaposlenost mladih je smanjena za 110.000 mladih), navodi Miljana Pejić sekretarka ove organizacije.

Predstavljajući izveštaj Krovne organizacije, Pejić kaže da je više mladih žena, uzrasta od 20 do 24 godine, nezaposleno od muškaraca, ali je i mnogo veći broj nezaposlenih mladih žena od muškaraca u uzrastu od 25 do 29 godina, što  smatra diskriminatornim.

Najveći broj mladih nezaposlenih je u regionu Centralne i Zapadne Srbije (36% od ukupnog broja nezaposlenih mladih) i regionu Južne i Istočne Srbije (28,2% od ukupnog broja nezaposlenih mladih).

Krovna organizacija mladih je kroz anketu pitala mlade na osnovu kog ugovora su zaposleni. Pejić kaže da najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme odnosno 35%, ali zabrinjava veliki broj mladih koji rade bez ugovora. Manje od četvrtine nezaposlenih mladih navelo je da je registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najveći broj zaposlenih mladih radi na ugovoru o radu na neodređeno vreme, ali je zabrinjavajuće to što skoro petina (19%) mladih radi na crno, odnosno bez ugovora. Dodatno, skoro tri četvrtine mladih koji su nezaposleni nije evidentirano kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zabrinjavajući su i podaci o tome da je skoro trećina mladih nezaposlena duže od dve godine. Više od polovine mladih bilo je na nekoj vrsti prakse i skoro polovina njih je zadovoljna kvalitetom prakse, ali je zabrinjavajuće da skoro tri četvrtine tih praksi nisu bile plaćene.

Pejić kaže je prema poslednjim i dostupnim podacima stopa neaktivnosti mladih iznosila 53% u 2019. godini. Ovako visoka stopa neaktivnosti može se u određenoj meri objasniti školovanjem, jer su mladi u Republici Srbiji koji su u procesu obrazovanja manje prisutni na tržištu rada, u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja EU (EU28 – 43,4%).

Učešće mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji veoma je nisko po evropskim standardima. Stopa mladih koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja, niti su na obuci iznosila je 18,9% u 2019. godini. Tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca). Najveći broj mladih se odselio zbog obrazovanja (54%), zatim zbog  posla (22%) i zbog porodične selidbe (14%). Pitali su mlade da li planiraju da se isele iz zemlje, a rezultati kažu da 22,3% njih to već planira, dok je 26,7% njih odgovorilo da planira, ali da još nije ušlo u sam proces planiranja.

Ono što je potrebno uraditi u narednom periodu, a tiče se zapošljavanja mladih je usvajanje zakona o radnim praksama koji će regulisati i zaštititi radna prava mladih u okviru obavljanja radne prakse.  Takođe, nastaviti sa realizacijom programa „Moja prva plata“, ne smanjivati broj korisnika i uvećati sredstva za naknadu za mlade, smatra KOMS. Ono na čemu Krovna organizacija mladih takođe insisitira je da se što ranije primeni Garancija za mlade na teritoriji cele Republike Srbije i uspostave dodatni programi koji podstiču zapošljavanje mladih do 30 godina. Potrebno je kreirati posebne dodatne programe zapošljavanja mladih u regionima Centralne i Zapadne Srbije, kao i Južne i Istočne Srbije, gde je najveća nezaposlenost mladih, kao i posebne mere i politike za osamostaljivanje od porodice i samostalan život mladih.
Prepoznati mlade kao posebnu kategoriju i kreirati mere za njih za unapređenje stambene politike kroz pilot-program Akcionog plana Nacionalne stambene strategije do 2030. godine. Promovisati i podstaknuti preduzetništvo i socijalno preduzetništvo mladih, kako kroz ekonomske i finansijske olakšice, tako i kroz sistem formalnog obrazovanja.

Projekat “Ti to možeš”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj i stavove mladih o odabranim temama, ali i da ukaže na probleme i devijacije u društvu, da pruži podršku, predstavi i istakne važnost učešća mladih u društvenom, kulturnom i političkom životu.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.