Vera Jokić: Profesija lekara specifična i teška, jer je naša odgovornost ljudski život

Vera Jokić je doktor medicinskih nauka, a trenutno je na specijalizaciji iz interne medicine u “Montefiore New Rochelle” bolnici u državi Njujork pri Albert Einstein medicinskom fakultetu. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Klinički i genetički parametri efikasnosti terapije inhibitorima tirozin kinaza pacijenata sa uznapredovalim EGFR mutiranim adenokarcinomom pluća“ odbranila je nedavno, tačnije u septembru ove godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i time stekla zvanje doktora medicinskih nauka.

“Plan mi je da nakon zavrsetka specijalizacije iz interne medicine nastavim edukaciju u smeru subspecijalizacije iz onkologije i hematologije. Od detinjstva sam znala da ću se baviti medicinom, tačnije da će moj posao podrazumevati pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija. To je bio logičan sled događaja s obzirom na to da smo sestra i ja sa tatom, koji je bio klinički psiholog, stalno komentarisale zanimljive slučajeve koje je imao u praksi i neka druga njegova profesionalna iskustva. Nakon očeve borbe sa karcinomom pluća shvatila sam da bih mogla da pokušam da pomognem pacijentima sa karcinomom i dam svoj doprinos u ovom polju, te sam se tako našla u onkologiji”, navodi Jokić.

Obrazovanje je jako važno bez obzira kog ste pola. Sticanjem obrazovanja širite sopstvene vidike, način posmatranja stvarnosti u kojoj živite, unaperđujete ponašanje i ophođenje prema drugima. U medicini je obrazovanje neophodno kao preduslov za dalju karijeriju, ali postoje grane u kojima obrazovanje nije apsolutni preduslov za kasniji uspeh.

“Međutim iako je obrazovanje bitno, bez obzira da li ste muškarac ili žena, položaj žena u medicini i dalje nije na nivou na kom treba da bude. Iako je mnogo više studentkinja medicine nego studenata, u našem narodu postoje stereotipi da su muškarci lekari, a ne žene, na čemu je potrebno raditi da bi se slika o tome u javnosti promenila. Ovaj problem nije zastupljen samo kod nas, već i u velikom broju zemalja u svetu”.

Popularizacija korišćenja modernih tehnologija i dostupnost ogromnog broja informacija velikom broju ljudi na planeti doveli su do velikih promena. Stiče se utisak da se mišljenje stručnjaka i profesionalaca u određenoj oblasti ne ceni kao ranije, jer su mnoge informacije svima dostupne, ali je problem na koji način se one interpretiraju.

Naša sagovornica je mišljenja da sticanjem znanja kao intelektualnog resursa vi uvek dobijate. To znanje uvek nosite sa sobom, gde god išli i gde god bili i to vam niko ne može oduzeti.

Lekarska profesija teška, ponekad je teško izdržati sve zahteve posla

“Naša profesija jeste specifična, jer je naša odgovornost ljudski šivot. U svakodnevnom radu sa pacijentima ponekad je teško fizički ili mentalno izdržati sve zahteve posla. Ono što mislim da je ključno jeste dobro poznavanje sebe i sopstvenih granica, kao i razvijanje adekvatnih mehanizama protiv stresa. To može biti fizička aktivnost, vreme provedeno sa porodicom, prijateljima, putovanja, ali smatram da je ključno da svi zdravstveni radnici, uključujući i medicinske sestre ciji je posao takođe jako stresan individualno nađu najbolje načine suočavanja i prevazilaženja stresa, što je bilo naročito izazovno na početku COVID-19 pandemije. Takođe smatram da je potrebna i sistemska podrška zdravstvenim radnicima na tom polju. Naročito jer u nekom trenutku neki segment života trpi. Mislim da je najbitnije jasno postavljanje prioriteta. Ja sam i dalje početnik i sama pokušavam da pronađem pravu formulu kako raditi posao koji voliš, a da porodica ne trpi. Kada je budem našla, podeliću je i sa vama”, rekla je Jokić za Boom93.

Vera dodaje da svako od nas treba da sluša sebe i svoju intuiciju i ukoliko neko smatra da je medicina pravi životni poziv za nju ili njega, potrebno je da na papir stavi sve prednosti i nedostatke tog izbora.

“Ukoliko i pored toga prevagnu pozitivne strane ovog poziva, onda je to pravi izbor za njih. Takođe bih im savetovala da nauče da vode računa o sebi. Jer ako ne možete da pomognete sebi, nećete biti u mogućnosti ni da pomognete pacijentima, niti drugim ljudima kojima je potrebna vaša pomoć. Ovo je pre svega plemenit poziv”, zaključuje ona.

S obzirom da su znanja rezultat naučno-tehnološkog razvoja, ona se ubrzano menjaju, pa to zahteva od pojedinaca neprestano učenje i usavršavanje – sticanje novih znanja, veština, kompetencija i sposobnost njihove primene u praksi. U savremenim društvima obrazovanje se transformiše u širi koncept učenja i van institucionalnih, fizičkih i vremenskih okvira.  Pojedinci koji poseduju znanja i veštine predstavljaju vredan resurs, doprinose koheziji i razvoju društva. Zato ulaganje u nauku i obrazovanje, a samim tim i u ljudske resurse, donosi veliku korist kako za pojedince tako i za društvo u celini.

Nažalost, istraživanja pokazuju da većinu populacije nepismenih u Srbiji čine žene, pa kažu da se ta brojka kreće oko 130.000 potpuno nepismenih žena u Srbiji.  Većina nezaposlenih isto tako. Žene u Srbiji se i dalje pretežno bave “ženskim” zanimanjima, a za iste poslove su manje plaćene od muškaraca. Sa druge strane, među visoko obrazovanima opet dominiraju žene, a one uspešne kažu da je obrazovanje, i to ono nakon formalnog, imperativ kako bi mogle da opstanu u savremenom svetu muškaraca.

Zato je važno da nikada ne prestanete da učite, čak ni kada ste na vrhu, jer je na njemu mnogo teže o(p)stati nego do njega stići.

Projekat “Žene u fokusu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.