Više od 90 odsto mladih informiše se preko društvenih mreža

U Srbiji i dalje dominiraju televizija i internet portali, ali sa jednom bitnom razlikom – taj trend nije isti kada govorimo o mlađim generacijama. Čak 24 odsto mladih rođenih između 1996. i 2012. godine uopšte ne želi da se informiše.

Procenat mladih koji pred spavanje provode vreme na društvenim mrežama iznosi 94%, a skoro 60% njih proveri obaveštenja na svom pametnom telefonu pre ustajanja iz kreveta, rezultati su istraživanja koje je sprovela organizacija Centar za kreiranje politika i strategija.

Više od polovine korisnika Fejsbuka starosti je između 18 i 35 godina, a prosečan korisnik Instagrama mlađi od 25 godina godišnje provede i do osam dana na ovoj platformi. Društvene mreže jesu deo sazrevanja mladih, ali dok im sa jedne strane pomažu da pronađu svoje mesto u društvu, sa druge strane mogu ozbiljno poljuljati njihovo samopouzdanje, upozoravaju psiholozi.

Većina mladih danas ne može da zamisli život bez društvenih mreža

Mladi sa kojima je razgovarao Boom93 kažu da se uglavnom informišu putem društvenih mreža, da novine ne čitaju, a televiziju prate retko. Međutim, većina njih koristi društvene mreže poput Instagrama, Tvitera i Tik toka, koje su poslednjih godina postale veoma popularne  dok za Fejsbuk kažu da ga retko koriste i da smatraju da je ova društvena mreža namenjena starijim generacijama.

Kristina Miloradović, učenica Požarevačke gimnazije navodi da ona i njeno društvo najviše koriste Instagram, jer im omogućava da iskažu svoje stavove, a lično njoj znači zbog posla, jer se bavi grafičkim dizajnom.

“Mislim da su mladi zaokupljeni društvenim mrežama, a da današnje generacije ne mogu da zamisle dan bez mobilnih telefona. Imam mlađeg brata, primetila sam da on sve više vremena provodi na Tik Toku i gleda raznorazne sadržaje koji se tamo postavljaju. U takvoj smo situaciji da se hormon dopamim luči čim vidimo da nam je stigla neka poruka. Primetila sam da na svakom malom odmoru imamo potrebu da proverimo da li je i šta novo stiglo, da odgovorimo na poruku, ali ja lično provodim sveukupno 3 sata dnevno tokom radnih dana, a vikendom sigurno više vremena koristeći društvene mreže“, navodi Kristina.

Ona dodaje da je pojava koronavirusa i svih ograničenja koja su sa epidemijom došla, povećala vreme koje mladi provode uz mobilne telefone i na društvenim mrežama.

„Tokom korone društveni život je prenet na društvene mreže i čini mi se da svako slobodno vreme koje imamo koristimo tako što ćemo proveriti neku informaciju na društvenim mrežama, a često i stariji dosta vremena provode uz telefon, što možete da primetite svakodnevno. To je postao odmor, tako smo ispunili slobodno vreme, i to sigurno nije dobro, ja sam uvek pre za živu reč i živu interakciju. Ipak, koliko internet i društvene mreže imaju mana toliko imaju i prednosti. Sada smo samo na klik udaljeni od neke informacije koja nam je neophodna i mislim da je to prednost kao i da društvene mreže nisu baš toliko loše kao što nam stariji pričaju.“

Mladi nezainteresovani za informisanje, društvene mreže najviše koriste za dopisivanje

Lazar Milovanović, učenik treće godine Požarevačke gimnazije navodi da u svom telefonu ima jednu aplikaciju nekog medija, a da kod mladih postoje minimalne potrebe za informisanjem.

„Retko ko od naših vršnjaka prati neke vesti, retko koga interesuju aktuelna dešavanja. Ja ne poznajem nikoga sem jednog druga koji ima neki medijski portal i lista da vidi šta ima novo, šta se dešava. Jednostavno svako od nas ima neku društvenu mrežu koja mu daje informacije koje su nažalost uglavnom dezinformacije“, navodi Milovanović.

Današnje generacije nisu navikle da mnogo vremena izdvajaju za određene sadržaje, zato im i odgovaraju društvene mreže gde se informaciju smenjuju brzinski.

„Mislim da su današnje generacije navikle da primaju one instant informacije nalik sadržaju na Tik Toku, sve što traje duže od 10 sekundi im je dosadno i samo nastavljaju dalje. Informacija od 10 sekundi je prihvatljiva i mislim da je tu jedan od glavnih problema“, zaključuje on.

Za Anđeliju Janković, koja završava osnovnu školu, društvene mreže pored negativne imaju i pozitivnu stranu a to se pre svega pokazalo tokom perioda korone.

„Društvene mreže su okupirale mlade, a kada to kažem, govorim i u svoje i u ime svih mojih vršnjaka. Mislim da je živa reč bolja nego dopisivanje. Međutim, nekada su društvene mreže zaista korisne, jer omogućavaju  da sklopite prijateljstva i dopisujete se sa nekim ko je iz drugog grada, a nemate mogućnosti da se svakodnevno viđate sa tim osobama. Ja sam na moru upoznala druga iz Loznice sa kojim ne mogu da se viđam ni jednom mesečno, te onda mislim da je super što postoje društvene mreže koje nam pružaju priliku za redovnu komunikaciju. S druge strane je loše, jer često gledamo u telefone, desi se da sedimo jedni sa drugima, a a da ne razgovaramo, jer smo svi zaokupirani telefonima“, navodi ona.

Nekadašnji pedagog u Požarevačkoj gimnaziji Živkica Đorđević, na osnovu svog dugogodišnjeg rada sa mladima kaže da je zaokupljenost mladih društvenim mrežama u stvari posledica trenutka u kome živimo i da to jeste jedan način njihovog informisanja i njihovog druženja.

„Preko društvenih mreža oni dobijaju sve informacije koje su im potrebne. Šta je trenutno aktuelno, šta se vrednosno ceni, koji se događaji odvijaju, kakva je moda. Sve to oni dobijaju preko društvenih mreža i na taj način stvaraju neki svoj svet u kome žive. To jeste drugačije od nekog vremena kad nije bilo društvenih mreža ili kada su one tek počele da se pojavljuju. Sadašnji trend korišćenja društvenih mreža je jedna nova konstelacija odnosa koji postoje kod mladih i to je svet u kome oni obitavaju i žive“.

Prema njenom mišljenju tu se otvaraju dva važna pitanja. Jedno je medijska pismenost, a drugo je pitanje ljudske prirode.

„Pitanje je da li bilo kakva pismenost može da promeni ljudsku prirodu ili utiče na nju. Ovo ističem, jer sam davno, u vreme svojih studija imala priliku da se susretnem sa jednim interesantnim eksperimentom. Naime, grupa učesnika komunicirala je sa drugima na način koji je podrazumevao kulturu, uvažavanje sagovornika i uljudnost. Potom je ta grupa dobila priliku za „virtuelnu“ komunikaciju, tj. komunikaciju u kojoj sagovornik nije vidljiv, a pruža određene impulse za izazov koji je neprijatan. Desilo se da su studenti koji su učestvovali sebe pokazali u izrazito negativnom svetlu. Psovali su, vikali, bili jako neprijatni, što znači da je nama čovek sa druge strane važan, jer za nas predstavlja vrstu ogledala. Kada to ogledalo izostane, dolazi do problema. Pri korišćenju društvenih mreža nemamo ogledalo, sami smo sa sobom i mi mislimo da je to što radimo super, nemamo nekad ni dovoljno svesti. Da imamo svest pitali bismo se da li nam je zaista toliko bitno to što pišemo. Kada smo na društveni mrežama, to je kao da smo zatvoreni sami u nekoj prostoriji i ne znamo šta se oko nas dešava. Merilo čoveku je drugi čovek, on mu je ogledalo, on mu pokazuje kakvu reakciju nešto kod njega izaziva. Na društvenim mrežama to nemate, te je neophodno kod mladih osvestiti činjenicu da su u virtuelnom i lažnom svetu i da treba da se zapitaju kako će „sagovornik“ dožieti poruku koju oni šalju“, zaključila je Đorđević.

Istraživanje Deca Evrope na internetu otkriva da je od 19 evropskih zemalja u kojima je istraživanje sprovedeno Srbija država u kojoj najveći broj dece mlađe od 13 godina koristi društvene mreže. Dok u Finskoj društvene mreže koristi svako deseto dete od 12 do 14 godina, u Srbiji  je ovaj procenat 86.

Dakle ključno pitanje je da li mladi danas upravljaju svojim vremenom na mrežama ili ipak to mreže čine za njih. Prema iznetim argumentima i podacima čini se da smo mi ti koji padaju pod uticaj eksperata koji se trude da nas što više animiraju putem sadržaja koji nam se sviđa, ali i koji nam se prema određenom principu plasira. Tačnije ne biramo mi u kom ćemo trenutku koji sadržaj da pratimo, već algoritam to čini za nas. Istina je da mi biramo stranice koje ćemo pratiti, ali ono na šta ne utičemo jeste u kom ćemo trenutku videti njihov sadržaj na početnom ekranu svojih društvenih mreža.

Društvene mreže imaju naravno i pozitivne aspekte, ali najznačjnije je pitanje naše kontrole vremena provedenog na njima. Da li ćemo sami sebe ograničiti i osvestiti da je potrebno da se malo isključimo iz virtuelnog sveta i provodimo više sati na nekim drugim mestima ili nam je ipak udobnije da samo sedimo i skrolujemo, na nama je da odaberemo. Postavlja se pitanje da li ćemo ograničiti svoje vreme na mrežama zarad realnosti ili ćemo ostati zarobljeni u komfornosti virtuelnog sadržaja.