Avganistan: Islamska država preuzela odgovornost za napade bombaša samoubice, desetine mrtvih, stotine ranjenih

Militantna islamistička grupa Islamska država preuzela je odgovornost za napade bombaša samoubica u kojima je nekoliko desetina ljudi, među njima i 12 pripadnika američkih oružanih snaga, poginulo u dve eksplozije u blizini aerodroma u avganistanskoj prestonici Kabulu.

Prethodno je američki general Kenet Makenzi pripisao odgovornost za napad ovoj ekstremističkoj grupi.

Najmanje 60 ljudi je poginulo a 140 je ranjeno u jednom od napada, rekao je jedan zdravstveni zvaničnik na visokom položaju za BBC.

Amerikanci i saveznici pokušavaju da do 31. avgusta izvuku što više ljudi iz Avganistana posle talibanskog preuzimanja vlasti 15. avgusta, a više od 95.700 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje tokom prethodnih 10 dana.

• Šta je „Islamska država”?
• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu

U poruci objavljenoj na kanalu Islamske države na aplikaciji Telegram piše da je bombaš samoubica, čiji je identitet objavljen, detonirao prsluk sa eksplozivom među grupom Avganistanaca i američkih vojnika koji obezbeđuju ulaz na aerodrom u Kabulu.

Talibani tvrde da je 11 ljudi poginulo usled napada i da među njima ima žena i dece, saopštio je neimenovani zvaničnik ove islamističke militantne grupe.

Među žrtvama je i 11 američkih marinaca i jedan vojni medicinar, rekli su zvaničnici za američke medije.

General Kenet Makenzi je u Vašingtonu saopštio da Sjedinjene Države koordinišu informacije i akcije sa talibanima i čine sve što je u njihovoj moći „da se pripremimo za ove napade”.

„Pretnja koja dolazi od Islamske države (ISIS) je potpuno stvarna i mi očekujemo da će se ovi napadi nastaviti”, rekao je Makenzi.

Pentagon procenjuje da je još oko hiljadu američkih građama još uvek u Avganistanu.

Makenzi je rekao da će se evakuacije nastaviti „bez obzira na napad”.

Nešto ranije je portparol Pentagona Džon Kirbi je odbacio tvrdnje da Sjedinjene Američke Države planiraju da završe evakuaciju svojih državljana i stranih saveznika ovog vikenda.

„Nećemo okončati evakuaciju u narednih 36 sati – nastavićemo da izvlačimo što više ljudi do isteka roka evakuacije”, dodao je on.

Napadi će svakako otežati napore da se hiljade ljudi vazdušnim putem izvuče iz Avganistana.

Nešto pre napada, nekoliko zemalja među kojima su Nemačka, Holandija i Kanada, najavile su da više ne mogu da organizuju letove iz Kabula.

Kasnije je i Norveška saopštila da zaustavlja proces evakuacije.

Turska je saopštila da povlači vojne jedinice koje su obezbeđivale aerodrom proteklih šest godina.

Hiljade ljudi, među kojima su mnogi koji su godinama sarađivali sa savezničkim snagama, i dalje čekaju unutar i izvan aerodroma, nadajući se da će se izvući iz Avganistana jer ne veruju talibanima da neće biti odmazde.

Šta se do sada zna o napadima

Kod kapije Ebi međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu odjeknule su dve eksplozije, a usledili su pucnji iz vatrenog oružja, kaže BBC novinar Džonatan Bil.

Na snimcima koje ljudi dele na društvenim mrežama vide se beživotna tela, te se strahuje da broj žrtava bude veći, javlja BBC izveštač iz Kabula Sekunder Kermani.

Za prvu eksploziju je odgovoran bombaš samoubica, prema navodima avganistanskog novinara Bilala Sarvarija.

Istu informaciju prenela je i agencija Rojters, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.

Napadač je aktivirao eksploziv dok se nalazio među velikim brojem ljudi u blizini aerodroma, dok je najmanje još jedan pucao u masu, napisao je Sarvarija na Tviteru citirajući očevice i neimenovane izvore.

Jedan od očevidaca rekao je u izjavi za BBC da je eksplozija bila „veoma snažna” i da je u blizini bilo najmanje 400 ili 500 ljudi, među kojima i strani vojnici.

„Na kolicima smo prebacivali ranjene, odeća mi je prekrivena krvlju”, rekao je ovaj svedok.

„Izgledalo je kao sudnji dan, ranjenici su bili svuda okolo. Videli smo ljude koji beže krvavih glava i tela”, prepričao je novinarima Skaj Njuza prevodilac koji je radio za britanske snage u Avganistanu i sa suprugom čekao na aerodromu da bude evakuisan.

I kod hotela Baron u Kabulu, nedaleko od aerodroma čule su se „eksplozije bombi ili pucnji” i ima „mnogo povređenih”, napisala je je na Tviteru Ališa Kirns, poslanica Konzervativne partije u Velikoj Britaniji.

Ovu informaciju potvrdili su i iz Pentagona.

Nekoliko ranjenih je prevezeno u bolnicu u blizini aerodroma, prenosi avganistanski Tolo Njuz.

Među nastradalima u napadima na aerodromu u Kabulu nema britanskih vojnika i službenika, saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje.

Vojnici Velike Britanije stacionirani su na aerodromu u Kabulu kod ulaza Ebi gde je i došlo do napada.

‘Situacija izmiče kontroli‘

Iz Bele kuće su potvrdili da je predsednik Bajden obavešten o incidentu koji se dogodio u Kabulu, ali američki predsednik još uvek nije komentarisao poslednje događaje iz Avganistana.

„Odlučno osuđujem strašne terorističke napade nadomak aerodroma u Kabulu”, poručio na Tviteru Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO).

On je dodao da prioritet međunarodne zajednice ostaje evakuacija što više ljudi iz Avganistana, uprkos napadima.

Situacija u Avganistanu se „drastično pogoršala” i pozivam sve da budu oprezni jer su dešavanja „izmakla kontroli” rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Francuska će, ipak, nastaviti da pokušava da evakuiše što više ljudi iz zemlje zajedno sa saveznicima, rekao je predsednik ove države.

Upozorenja

Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.

Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.

Turska ovoga puta neće podneti teret izbegličke krize kao posle rata u Siriji, već to mora da bude obaveza i Evropske unije i zapadnih zemalja, rekao je Ilnur Čevik, savetnik turskog predsednika Redžepa Erdogana.

„Nećemo pustiti sve kao u slučaju Sirije – međunarodna zajednica mora da pomogne, ovo nije samo problem Turske”, istakao je on u izjavi za BBC Radio 4.

Pojedine zemlje poput Francuske, Belgije, Holandije i Danske objavile su da završavaju sa evakuacijama iz Kabula.

Belgijski premijer Aleksander de Kro je izjavio da je ta zemlja završila operaciju evakuacije pošto su američki izvori obavestili vladu u Briselu o neposrednoj opasnosti od samoubilačkog napada na aerodromu u Kabulu.

Holandska vlada planira da danas obavi poslednji let iz Kabula, o čemu je pismeno obavešten parlament.

Ministarka odbrane Danske Trine Bramsen upozorila je da više nije sigurno da se leti u Kabul ili iz njega.

Uznemirujuće scene na aerodromu u Kabulu

Sekunder Kermani

BBC Njuz, Kabul

Neverovatno je i veoma uznemirujuće videti ogroman broj ljudi koji se još pojavljuju na aerodromu.

Čitave porodice, starice koje sede u kolicima jer ne mogu da hodaju, malu decu nose roditelji.

Samo beskrajna reka ljudi koji prolaze kroz prljavštinu, prašinu, vrućinu.

Veliki broj njih nema realne šanse da se ukrca na letove za evakuaciju jer nemaju odgovarajuće dokumente, što dodatno otežava onima koji imaju potrebne papire ili su strani državljani da se probiju kroz gomilu.

U sredu sam razgovarao sa jednom starijom ženom, njen sin je bio prevodilac za američku vojsku.

Svima im je rečeno da idu na aerodrom, ali proveli su šest dana i šest noći u užasnim uslovima u nekoj vrsti privremenog kampa.

Pitao sam je, s obzirom na sve ovo, zar nije bolje ostati u Avganistanu i videti kako stvari idu?

Rekla je: „Mi jednostavno nemamo tu mogućnost. Amerikanci bi trebalo da nas ubiju ili bi trebalo da nas puste da prođemo – ali mi ne ostajemo ovde.”

Sve informacije o pretnjama pripadnika ekstremističke grupe Islamska država ili upozorenja o mogućim napadima bombaša samoubica ne stižu brzo do onih koji dolaze na aerodrom – a oni su toliko očajni da im je prioritet samo da pronađu izlaz.

• Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
• Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
• Ko su talibani

Talibani: Muzika će biti zabranjena

Muzika neće biti dozvoljena pod novom talibanskom vladavinom, rekao je portparol islamske ekstremističke grupe za Njujork tajms.

Zabihulah Mudžahid je rekao američkom listu da je „muzika zabranjena u islamu… ali se nadamo da možemo ubediti ljude da ne rade takve stvari, umesto da ih na to primoravamo”.

Tokom vlasti talibana 1990-ih, većina muzike, televizijskog i bioskopskog programa bila je strogo zabranjena, a kršenje pravila moglo je da dovede u ozbiljne probleme.

Pošto su talibani smenjeni sa vlasti, muzička scena u zemlji je procvetala – održani su koncerti i festivali, a pokrenut je i proslavljen Avganistanski nacionalni muzički institut.

Osnovan je i ženski orkestar koji je nastupao u zemlji i inostranstvu.

Mudžahid je takođe rekao Njujork tajmsu da su brige za bezbednost žena „neosnovane”.

Rekao je da žene neće morati ostati u kućama ili da uvek pokrivaju lice, te da se zahtev da žene budu u pratnji muškarca primenjuje samo na putovanja od tri dana ili duže.

Rekao je i da će žene moći da se vrate dnevnim rutinama.

Mudžahid je u utorak upozorio žene da ostanu kod kuće dok se ne uspostave odgovarajući sistemi za njihovu zaštitu, jer neki talibanski borci nisu obučeni da ih ne povrede ili uznemiravaju.

„Zabrinuti smo da bi neki naši borci koje su novi i koji još nisu dobro obučeni mogli da naškode ženama i da ih zlostavljaju”, rekao je Mudžahid.

• Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
• Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem”
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo

Iz Ujedinjenih nacija su prethodno upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.

Izveštaji da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni”, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Prijavljeni su i drugi slučajevi kršenja ljudskih prava – od strogih pravila koje se odnose na žene, do regrutovanja dece koje vrše talibani, dodala je ona.

Uskraćivanjem prava ženama talibani prešli „osnovnu crvenu liniju” i pozvala članice UN da oforme nadzorno telo koje će pratiti razvoj situacije na ovom polju, upozorila je Bačelet.

Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.

Talibani se suočavaju sa manjkom sredstava

Centralna banka Avganistana poseduje oko devet milijardi dolara u rezervama, a veći deo tog novca se čuva u Americi.

Sjedinjene Američke Države su zabranile talibanima da podižu novac sa tih računa.

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) su takođe blokirali račune Centralne banke Avganistana.

Kako je priliv novca u zemlju zaustavljen, talibani su poručili stanovništvu ove zemlje da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.

Oni koji budu uhvaćeni u takvim radnjama biće gonjeni pred sudovima i biće im oduzet novac i vredne stvari koje su nameravali da izvuku iz zemlje, rekao je portparol talibana u izjavi za avganistansku novinsku agenciju Islamik pres.

Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]