Uključivanje u kulturne aktivnosti može omogućiti mladima da iskažu svoju kreativnu energiju, doprinesu svom ličnom razvoju i osećaju pripadnosti zajednici

Zbog značaja koji kultura nosi, kako za razvoj i opstanak pojedinca tako i za čitavu zajednicu, mladi treba da unaprede i stvore najbolje temelje za život i rad za sebe i za ljude oko sebe. Međutim, da li su mladi kao jedni od najvažnijih članova društva svesni ovog značaja? Kakav je njihov angažman i interesovanje za kulturu? Koje su prepreke za aktivnije učešće mladih u oblasti kulture? Nedostatak vremena, resursa, interesovanja? Zašto mladi sve više vremena provode na razonodu i rekreaciju? Da li takvo ponašanje utiče na razvoj intelektualnih, vrednosnih i moralnih potencijala? Da li imamo problem sa negativnim uticajem na formiranje ličnosti omladine u celini? Ovo su neka od pitanja koje smo postavili mladima i u razgovoru sa njima otkrili kako i na koji način se uključuju u kulturna dešavanja, da li ih ima u gradu.

Sara Trailović, sada već bivša učenica Požarevačke gimnazije kaže da je veliku podršku u ostvarivanju svojih umetničkih potencijala dobijala iz svoje škole odnosno profesora.

“Velika podrška za mene je Požarevačka gimnazija koja je uvek bila tu za podstrek i za pomoć i uvek nas je bodrila da se bavimo onim što volimo, koja god to sfera bila uvek su bili tu i hvala im na tome i čast mi je što idem i što sam bila đak Požarevačke gimnazije.Velika podrška u mom napredovanju, sazrevanju su bili moji profesori.Profesorka Milena Anđelović je bila moj mentor za takmičenje recitatora, ali takođe jedan od reditelja naše predstave koje smo igrali u prvoj godini “Međuluško blago” sa kojom smo osvojili međuokružne nagrade, kao i republičke. Tako da, neverovatan je put bio u Požarevačkoj gimnaziji, srećna sam što sam nju izabrala, ima tu još profesora. Jednom rečenicom tj citatatom Duška Radovića kojim vodim i uvek ću se voditi je ’’Ko u čuda veruje taj ičuda stvara’’.  Zahvaljujući svom recitatorskom umeću i pesmi “Ispovest glumice” Elizabete Georgiev osvojila je drugu nagradu na Republičkom takmičenju recitatora u Valjevu.

Kako bi se bavili recitovanjem pre svega je potrebna ljubav prema tome. Velika ljubav, trud uložen u to, rad i upornost daju rezultate  da ostvarite nešto što zamislite. Naravno da je potreban talenat, ali i veliki rad, trud i napredovanje. Drago mi je što sam možda dala i podstrek mlađim generacijama da se bave govorenjem poezije i glumom i samim tim i scenom, javnim nastupom. Sve se može kad se hoće.

U centru za kulturu našla je ljubav prema glumi. Najmlađa je u ansamblu požarevačkog amaterskog pozorišta “Milivoje Živanović”. Zadovoljstvo joj je da igra u svim predstavama i raduje se svakom viđenju i svakoj probi.

Profesorka srpskog jezika i knjiženosti, Milena Anđelković već 22 godine radi u Požarevačkoj gimnaziji, a pored nastave srpskog jezika vodi recitatorsku i dramsku sekciju. Kaže da su najvažniji talenat, rad i trud, i jako je važna podrška.

Imali smo poslednjih godina veliki uspeh, naročito sa dramskom sekcijom, ja zaista tu moram daspomenem i svoje kolege, to je bila neverovatna predstava koju smo mi prvi put izveli i postavili,“Međuluško blago” Momčila Nastasijevića. Nikad nije bila postavljena i to je bilo velikoiznenađenje za sve. Imala sam jako dobru mladu ekupu, profesor Nenad Milošević, Jana Jacić, Jovana Radenković, uz stalne članove muzičke kulture profesorku Jelenu Rakić i likovne kultureprofesorku Katarinu Vukašinović. Bila je jedna neverovatna ekipa te godine i videla se ta novasnaga. I tada smo napravili sjajnu Sarinu generaciju koja je došla, i predhodna koja je prošlegodine završila.  Što se drame tiče ona se postavlja godinu dana, od teksta, audicije, podele uloga do proba potrebno je godinu dana.

Glavni razlog za slabo učešće mladih je nedostatak interesovanja. „Krivica“ je i na mladima koji svoje slobodno vreme provode pasivno, bez ikakve inicijative i interesovanja za osmišljavanje bilo kakvog kulturnog delovanja.

 Jeste teško, oni treba da ostanu posle časova, dođu pre časova i nama je isto teško, mi nemamo vremena baš za to. Imamo našu svečanu salu za to, obično tu radimo, a ona je nekada zauzeta i mi nismo profesionalci, mi smo entuzijasti i mi nastavnici koristimo i deca koja time žele da sebave. Vodi nas to što oni to vole.

 Pristup mladih kulturi kao aktera ili korisnika je suštinski uslov za njihovo puno učešće u društvu. Pristup kulturi može ojačati svest o zajedničkom kulturnom nasleđu i promovisati aktivno građanstvo otvoreno prema svetu. Uključivanje u kulturne aktivnosti može omogućiti mladim ljudima da iskažu svoju kreativnu energiju i doprinesu svom ličnom razvoju i osećaju pripadnosti zajednici.

David Liskovski učenik završne godine Požarevačke gimnazije smatra da su generalno profesori dosta zatvoreni, ne prate novije kulturne sadržaje.

“Do 3. razreda srednje nikakvo interesovanje nisam imao. Štaviše, bio sam jako odbijen time što sam upisao, ali u 3. godini došla je filozofija i dobio sam profesora koji je bio dosta otvoren. Imao je sekciju koju je držao dosta svestrano. Najpre sam mislio da ću upisati filozofiju, ali onda sam malo više pričao sa roditeljima koji su me podržali, ali zbog posla filozofa u Srbiji, koje je nikakvo, došli smo do psihologije. Upisaću psihologiju, za nju se i spremam, to mi je baš zanimljivo. U tom sam svetu baš puno. Samim tim što psihologija povlači svet kinematografije i umetnosti i čega ne, kao i to tumačenja drugih svetova kroz percepcije, meni je to bilo bum.

Davidu se sviđaju podkasti. Smatra da su to noviji vidovi medija koji su prijemčivi mladima. Navodivši primer Galeba Nikačevića, bivšeg urednika Vice Srbija, medija, David naglašava da mu se naročito svideo ceo pokret tabu kulture u Srbiji, koji je Galeb uspeo da iznese preko svog podkasta.

“ Dovodio je goste za koje naša generacije ne zna. Štaviše i generacija koju sam zahvatio, neko 70. godište koje je odrastalo uz takve kulture, nije baš upoznata s njima. Skoro je bio gost Aleksandar iz Šok Koridora,  koji je radio emisiju od 2003. do 2008. godine na temu horor filma, za kog skoro niko nije čuo i čiji je debitanski “Srpski film” bio toliki šok andergraund u Srbiji, o kome niko ne govori. U školi je jedan od izbornih predmeta  umetnost i dizajn, u kome generalno mladi dobijaju prostor za izražavanje i diskusiju, kroz bilo kakvo stvaralaštvo,. Međutim, to je opet ograničeno nekim etičkim normama.

 David kaže da su mladi najčešće preokupirani društvenim mrežama. Sve društvene mreže u kojima su mladi (Tik tok, Instagram, Youtube,  i ostalih medija koji dopušta kačenje bilo kakvog sadržaja. Tvrdi da u gradu ne postoje kulturni sadržaji koji bi bili interesatni mladima.  

Pokušavao sam da u Galeriji savremene umetnosti, na Starom Korzou doprem do neke vrste izložbe koja bi bila drugačija, za prijem Generacije Zed, na kojoj bi mogli, bar na jedno veče, da se skrene pažnja sa mainstreama, tik toka i ostalih, po meni glupih informacija, ali ništa nije moglo. Najveći otpor sam dobio u tome što je galerija za ograničen broj gledalaca, nije za mlađu publiku, više je za stariju generaciju i za turiste.

Anđelija Janković, učenica VIII razreda škole “Dositej Obradović kaže da bi volela da se u bioskopu u okviru Centra za kulturu više neguje kultura srpskih filmova, te da se  jednom nedeljno puštaju filmovi koji bi mladima bili zanimljivi, a koji ne mogu da se nađu na internetu, Youtube-u. To su filmovi kao  kao što „Lajanje na zvezde“, „Lepa sela lepo gore“, „Kad porastem biću kengur“ i ostali.

„Mislim da jedno veče nedeljno ili dve tri večeri mesečno neće ništa da im škodi i mislim da bi mnogo ljudi različitih uzrasta gledalo, pa i moji roditelji bi išli na tako nešto. To bi trebalo da se uvede u Centru za kulturu.

Učenica Požarevačke gimnazije Ana Obradović kaže da mladi retko kad gledaju pozorišne predstave ili ih ne gledaju dovoljno.

Predstave se ne gledaju kod nas toliko,  jer mladima to nije zanimljivo,  a ni starijima. Mogli bi da uvedu dobru operu.  U  školi su nas vodili u Beograd, na operu i balet, To je jako zanimljivo.

Anđelija se slaže se sa Anom, smatra da bi mladima trebalo više promovisati glumu.

Konkretno se gluma kod nas ne promoviše. Znam da imamo glumački ansambl u Centru za kulturu, ali dok roditelj sa detetom ne ode da se raspita nema informacija kako neko može da se priključi i oproba u glumačkoj sekciji u Centru za kulturu. Ne znam se ni kad, ni gde, ni kod koga treba ići. Moglo bi malo i po školama da se promoviše kao što se to radi sa privatnim školicama engleskog, nemačkog, francuskog. Treba da se dolazi i za glumu,  jer postoje skriveni talenti kod dece ili jednostavno nekog privlači to.

U našem pozorištu treba da ide nešto popularnije,  nešto poput Gospođe ministarke koja se čita u školi. Prva bih otišla i to da gledam i jako bi bilo zanimljivo da se gleda i mislim da je to malo veći propust u našem gradu.

Ana kaže da u Požarevačkoj gimnaziji postoje dramska i likovna sekcija, što je dobro, jer mladi imaju mogućnost da se iskažu u nekoj od sekcija..

„ Skoro je u likovnoj sekciji organizovano crtanje po školi odnosno hodnicima.  Da vi vidite kako su to lepe slike. Deca su ceo dan sedela na hodnicima i crtala. Ispale su tako prelepe slike, koje posle završe na zidovima škole i učionica. Videla sam decu koja su toliko talentovana.

Približavanje umetnosti i kulture mladima zavisi i od nastavnika i profesora u školi. Ana kaže da poneki profesori mnogo traže, a ako neok nema dobru osnovu iz osnovne škole, to može biti problem. Smatra da mladi ne čitaju dovoljno.

Generalno mladi ne čitaju uopšte. Mi u Dositeju nismo nijednu lektiru imali da čitamo, nijednu za 4 godine nismo pročitali. I to je uticalo na moju četvorku koju sam dobila na pismenom zadatku. Nastavnik mi je rekao da moram više da koristim književni rečnik. I u pravu je. Trudim se da to ispravim i mislim da dete ne može imati talenat za pisanje ako ne čita.

Anđelija kaže da se kod nje u školi čita lektira. U školskoj godini analiziraju 3 do 4 lektire. Međutim, smatra da su neka dela koja se ubacuju u novije programe  mnogo nejasna i ne treba da budu u čitankama. S druge strane, neka dela su savršenstva i potrebno je da se čitaju i budu obavezna. Isto važi i za filmove, istoriju.

„Neka dela su savršenstva. „Nečista krv“, „Ana Karenjina“, to se čita u prvoj godini i to je nešto što treba da se pročita, ali što se tiče osnovnih škola, npr. „Zov divljine“, toliko je nejasna lektira. Nisam je ni pročitala. Spremam za takmičenje iz knjževnosti, imala sam i Republičko u 7. rauredu,  i mislim da neka dela koja se ubacuju u novije programe su mnogo nejasna i ne treba da budu u čitankama.  Što se tiče nekih lektira nešto mora da se pročita, to je neka osnova, neke stvari iz istorije moraju da se znaju, neki filmovi moraju da se odgledaju.

Kreativnost je ključni faktor za kulturu i kulturno izražavanje, ali obrnuto, kultura se posmatra kao katalizator kreativnosti. Ono što mladi vide kao „kul“ ili kao deo većeg društvenog pitanja, menjaće se iz generacije u generaciju. Možda je prirodan razvoj života da svi postajemo obuhvaćeni društvenim normama kako starimo. Isto se ne može reći za mlađe ljude, jer je upravo ovo vreme kada je borba protiv normi i ograničenja svojstvena. Sveprisutni tok autoriteta u životu, od roditelja i nastavnika do srednjoškolskih nasilnika i policije, samo im podstiče potrebu da se oslobode društvenih ograničenja. Omladinska kultura odnosi se na načine na koje tinejdžeri vode svoje živote. Kultura mladih može se odnositi na interesovanja, stilove, ponašanja, muziku, verovanja, rečnik, odeću i sport.

Projekat “Ti to možeš”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj i stavove mladih o odabranim temama, ali i da ukaže na probleme i devijacije u društvu, da pruži podršku, predstavi i istakne važnost učešća mladih u društvenom, kulturnom i političkom životu.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.