Aktivizam unapređuje kvalitet života mladih

Podignuta u pozadini velike recesije 2008. godine, generacija Z je iskusila jedinstven skup prepreka. Zajedno sa neviđenim društvenim nemirima i podelama, njihov put ka odraslom dobu je zakomplikovala pandemija, tokom koje su videli sve veći uticaj globalne nejednakosti. Klimatske promene su u središtu i prete budućnosti planete na kojoj će živeti. I kako svetska ekonomija ulazi u period nestabilnosti koji se nazire, generacija Z sve više podnosi teret. „Obim klimatske krize, duboke nejednakosti, globalno puzanje fašizma – sve su to egzistencijalne pretnje. Naravno, u prošlosti je bilo bezbroj opasnosti, ali moć i globalna priroda ovih istorijskih trenutaka oblikuju poglede na svet mladih ljudi i ulogu koju aktivizam igra u njihovim životima.

Aktivizam kod mladih se u jednom trenutku preselio na društvene mreže, te se najviše podržava u aplikaciji koja je brzo postala jedna od omiljenih generacija Z i milenijalaca: TikTok.

Društvena mreža TikTok sve više postaje mesto gde se odvija stvarna koordinisana akcija. Video snimci o svakom zamislivom pitanju, uključujući rasnu nepravdu, klimatske promene, LGBTK+ prava postaju viralni, šireći informacije, dajući mladim ljudima platforme da mobilišu svoje vršnjake i prošire svoj aktivizam. Primeri mladih korisnika koji se organizuju u aplikaciji kako bi stvorili promene u stvarnom svetu su sve veći. Kako bi se što više približili mladima i primerom dobre prakse uticali na njih pojedini Tik tokeri izlaze iz okvira društvenih mreža i odlaze u direktan kontakt sa mladima, koristeći pritom svoj uticaj i slavu koju su stekli na mrežama.

Nedavno je u okviru dečije nedelje, ekološka organizacija „Prijatelji Čačalice“ za učenike osnovnih škola sa teritorije Požarevca organizovala druženje sa tiktokerima, Vukom i Aleksandrom.  Tiktokeri su sa decom, ispred Ekološkog doma na Čačalici, sadili sadnice bora i jasena, te ukazali i skrenuli deci pažnju na važnost životne sredine.

Vuk i Aleksandra kažu da deca i mladi gledaju na njih kao na nekoga na koga treba da se ugledaju, te da je ovo jedan od načina kako da njima priđu i razgovaraju o ozbiljnim temama, ali na zanimljiv način.

Mi pokušavamo, svakim danom da sve više i više dajemo dobar primer deci. Sad kad smo došli i deca uživo videla o čemu pričamo, mislimo da će to baš biti dobro za njih zato što smo pričali o tim nekim jako dobrim stvarima a to je životna sredina, da ne treba da zagađuju okolinu da treba da znaju kako se sadi. Mislimo da ima dosta loših stvari pored nas i da mi napokon možemo nešto dobro da donesemo, Aleksandra i ja zajedno.

Mladi tiktokeri se oglašavaju na bilo koju temu koja priliči njihovoj publici, gde god da se desi nešto loše u državi ili bilo šta, kažu Vuk i Aleksandra.

Mi se oglasimo i kažemo deci da to nije dobro i nikad nismo ništa loše rekli deci da treba da rade. Može da bude bilo šta što se dešava na ulici, internetu. Mislim da dajemo baš dobar primer deci. Mi smo family friendly, deca baš dosta dobrih stvari čuju od nas.

Na internetu i društvenim mrežama postoji dosta lošeg sadržaja i tu bi roditelji trebalo da vode mnogo više računa o tome, kažu naši sagovornici. Jako je teško, mnogo loših stvari se plasira i dostupno je sve i ne možemo da ih zabranimo, ali možemo pored tih loših stvari da uvedemo dobre.

Deci stalno govore i objašnjavaju koliko je to ustvari loše. Trude se, kako kažu, da bar vremenom, koliko budu napredovali sa pratiocima, da mogu neke stvari dobro da prenesu i da deca shvate zašto je to što oni pričaju dobro.

Svaka akcija koja bude bila, poput ove, odazvaćemo se i doći. Govorićemo deci šta treba da rade, uradićemo sve što možemo. Koliko bude imalo efekta, to ćemo videti vremenom, jer previše loših stvari se plasira i mi smo jedni od retkih koje radi dobre. Od tih loših, teško možemo da se proguramo. Pokazivali smo deci kako se sadi drvo. Ako više puta budemo ovo radili, deca će to lepo prihvatiti i usvojiti. Mislim da su poprilično dosta toga naučili danas. Kad ih pitamo nešto, oni znaju da odgovore. Sledeći put će biti ozbiljnije, deci mora da se konstatno ponavlja. Jednostavno deca najviše uče na primeru roditelja, šta roditelj radi to će i deca. Mi smo jako kratko tu, dve godine. Mali period za društvene mreže. Naše vreme tek dolazi. Biće sigurno dobro. Ovde su jako dobra deca, fina, i smeju se. Nisu pravila probleme.

Razvoj ekološke kulture življenja i podsticanje aktivizma, obrađuje se i kroz radionice i ekološke akcije koje organizuju škole.  Jedan od izbornih predmeta u osnovim školama za učenike petog i šestog razreda je predmet  “Čuvari prirode”.

Anđelija Janković, učenica VIII razreda škole “Dositej Obradović” kaže da mladi mogu da pomognu u čišćenju prirode i zelenih površina u Požarevcu. U okviru predmeta „Čuvari prirode“ zajedno sa svojim nastavnikom nedavno su čistili smeće na Čačalici.

“Ima puno smeća, najviše su to kesice od čipsa, flašice plastike, nešto što ljudi kupe i donesu na Čačalicu, ali mislim da je to malo problem i to što nijedna kanta nema dno i onda šta god da se ubaci u kantu to ispadne iz kante i mislim da je i to veliki problem ustvari.”

Učešće mladih u ovakvim akcijama je nešto što je potrebno, smatra Anđelija.

“Treba zato što mi živimo ovde i mi uništavamo našu okolinu, a sutra treba  da pređemo preko tih ulica, da hodamo tu, a ljudi koji bacaju smeće uglavnom komentarišu za druge ljude kako to rade. Mislim da ne treba da se uvede neka kazna, ali mislim da mnogo treba da se obrati pažnja koliko se nešto zagađuje, ali ako ima kante nije ni kulturno da bacamo van nje. Niti nam je daleko, niti je teško doći do nje i ubaciti smeće. Treba da se malo proširi svest time što će više da se priča o tome. To dosta zavisi od porodičnog obrazovanja. Moj otac je skroz protiv toga. Kad se vozimo negde ili kad imam neki mali papirić sa žvakom, uvek ubacim u neku kesu i  tu kesu kasnije bacim. Pored njega sam i počela stvarno da ne bacam i kad sam u društvu koje baca uglavnom skupim to i dođem do neke kante i to je to.

Anđelija smatra da treba da postoji neka organizacija grada ili na nivou države koja će jednom mesečno da skupi decu i ljude svih uzrasta kako bi pomogli sređivanju smeća.

Učenica Požarevačke gimnazije Ana Obradović kaže da je to pomalo podseća na učeničku zadrugu koja je bila u vreme Tita.

 I tada su učenike škola terali da idu i da grade stvari, da čiste puteve i sve to. Smatram da  je to iživljavanje malo, ali bi trebalo da se čiste ulice, ne jednom nedeljno, nego jednom mesečno po jedna škola i da se tako smenjuju. To bi nam dosta pomoglo. Na primer u Kruševcu. Moja majka je iz Kruševca, tamo je jako čisto i nema smeća na ulici. I u inostranstvu je skroz čisto i tamo ljudi vode računa o tome kako bacaju stvari jer tamo imaju svest i znaju da je to njihovo tlo, dok ovi ljudi ovde u Srbiji generalno ne paze na okolinu.  

Anđelija podseća da je u školi preko Učeničke zadruge jedna od aktivnosti i izrada igračaka, donacija starih, kao i knjiga i stvari koji se nose u Crveni krst, ili u dečiju bolnicu ili po vrtićima.

To je dobra stvar zato što svi mi imamo stvari koje ne koristimo, koje su male, igračke sa kojima se ne igramo, neke igračke imaju sentimentalnu vrednost, ali neke koje nam ne trebaju mislim da to nema potrebe ni da skuplja prašinu a nekome će značiti, pogotovu što se tiče vrtića. Ja kad sam išla u vrtić, nosili smo naše igračke, jer vrtić nije imao igračaka i po bolnicama isto. U bolnici je jako bitno, tamo razni uzrasti idu i u težim situacijama se nalaze tamo i to im je jako potrebno. Knjige po bibliotekama treba da se ostavljaju takođe.

Kako bi učenike podstakli na humanost, direktor osnovne škole „Kralj Aleksandar I“ u Požarevcu, Goran Seger  zajedno sa učenicima, u okviru meseca zdrave hrane, organizovao je prikupljanju novca za besplatnu užinu đacima koji nemaju materijalnih mogućnosti. Direktor je rekao da se ovom akcijom, između ostalog, učenici uče kako da pomognu onima koji nemaju dovoljno, te kako da pokažu humanost kroz aktivnosti, kako u školi tako i van nje.

Za sve naše učenike pravili smo sokove. Ostavili smo im mogućnost da, ukoliko žele, ostave neki dinar i da na taj način učestvuju u prikupljanju novca za besplatnu užinu učenicima koji nemaju materijalnih mogućnosti. To je cilj današnjeg dana, da nam niko ne bude gladan, a sa druge strane da se svi zdravo hranimo.“, rekao je Seger ranije.

U ovoj akciji učenici su prikupili 17.250,00 dinara za učenike koji nemaju novca za užinu. Sakupljeni novac ići će u đački fond, jer je veliki broj dece koja ne mogu da priušte sebi užinu. Prikupljanje novca je organizovano u okviru Dana zdrave hrane koji je u ovoj školi obeležen 14. oktobra.

Aktivizam mladih predstavlja društveni angažman mladih koji su okupljeni oko neke zajedničke ideje i koji kroz zajedničko umrežavanje i sprovođenje određenih projekata, za cilj ima unapređenje kvaliteta života mladih, sticanje kompetencija, rešavanje relevantnih pitanja doprinoseći društvu kako u lokalnim zajednicama, tako i na državnom nivou. Uključuje zajednički poduhvat mladih, prilike za sticanje novih stavova, znanja i veština,  skup različitih interesovanja, talenata, mogućnosti i potreba kao i lični doprinos mladih u ostvarivanju zajedničkih ciljeva i interesa.

Dušan Cvejić sa društvenog jezičkog smera u Požarevačkoj gimnaziji kaže da su njegovi vršnjaci spremni za aktivizam i razne akcije. Nedavno su, kako kaže imali humanitarnu akciju u kojoj su skupljali novac za Dušana Ratkovića.

To smo igrali predstavu na francuskom, „Romeo i Julija“ i to je bila humanitarna predstava u maloj sali Centra za kulturu. U školi su pravili krofne i prodavali ih. Skupili smo onako veliki iznos i ta prošlogodišnja akcija čišćenja školskog dvorišta je isto lepo uspela.

Mladi najuspešnije i najlakše zastupaju svoje interese kroz omladinski aktivizam: umrežavanje i sprovođenje projekata u cilju unapređenja kvaliteta života mladih, ali i ostvarivanja prava i jednakih mogućnosti učešća u različitim oblastima društva. Na kraju, ono što je najbitnije jeste da mladi treba što više da aktivno učestvuju u bilo kom obliku aktivizma i na taj način da doprinesu donošenju odluka koje su od značaja za njihovu budućnost i poboljšanju njihovog položaja u društvu. Iskustva mnogih zemalja su pokazala da bez aktivizma i učešća u društvenom životu mladi postaju „nevidljivi”, marginalizovani dio društva, a njihove potrebe bivaju zanemarene. Takva društva mladi napuštaju, tako da, pored mladih, i društvo ima veliku odgovornost da zadrži mlade ljude nudeći im više mogućnosti da ostvare svoje potrebe.

Projekat “Ti to možeš”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj i stavove mladih o odabranim temama, ali i da ukaže na probleme i devijacije u društvu, da pruži podršku, predstavi i istakne važnost učešća mladih u društvenom, kulturnom i političkom životu.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.