Žene preduzetnice: Svoju zamisao su sprovele u delo i pokrenule sopstveni posao

Promovisanje uključivanja žena u biznis je od vitalnog značaja za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala bilo koje zemlje. Žensko  preduzetništvo igra ključnu ulogu u stvaranju radnih mesta i podsticanju ekonomskog rasta

Ekonomsko osnaživanje žena i rodna ravnopravnost predstavljaju neke od ključnih preduslova stabilnog ekonomskog razvoja. Nekada su žene započinjale sopstveni posao jer im je to bila jedina šansa da budu radno angažovane i nisu imale bolјi izbor.Danas je situacija nešto drugačija i sve više žena se odlučuje da započne sopstveni posao ali barijera, strahova i predrasuda ima još uvek.

Različiti su motivi ulaska u privatan posao, a obe sagovornice su imale i drugi izbor ali želja i vizija da budu to što jesu danas su pobedile sve prepreke. Kako su se odvažile i krenule put preduzetništva i kako su se na tom putu snašle pričaju sada već uspešne poslovne žene, ali i majke i supruge.

Od šumarskog fakulteta do svog salona lepote

Tijana Jovetić, vlasnica salona Beauty Bar završila je Šumarski fakultet, ali nikada nije radila u struci. Sticajem okolnosti kada je ostala u drugom stanju, a ujedno bila i apsolvent, sa sestrom je iz hobija počela da se bavi kozmetičkim tretmanima kako bi imale svoj priliv novca, a onda je hobi prerastao u ozbiljan posao.

„Iz hobija smo počele da se bavimo ovim poslom, nekih 5-6 godina pre nego što smo otvorile salon. Bavile smo se dugo time, imale smo dosta mušterija i prosto htele smo da ozvaničimo sve to i da rešimo da otvorimo naš salon, da imamo našu priču. Jeste teško, ali je s druge strane bilo i neko zadovoljstvo kada smo konačno otvorile nešto svoje. Naravno, bilo je nekih poteškoća na početku dok je sve došlo na svoje mesto, dok završite sa papirologijom, ali kada imate određeni cilj na kraju vam ništa nije teško“, navodi ona.

Kako dodaje, posla ima, a ukoliko želite da uspete u ovom poslu i izborite se za svoje mesto u gradu i među mušterijama, potrebno je stalno usavršavanja, ali i velika podrška porodice.

„Ja sam majka dvoje dece, i teško je, ali ako želiš da uspeš u ovom poslu zato što si privatnik moraš, ne samo osam sati da budeš ovde nego malo više vremena da posvetiš tome. Najvažnije je razumevanje i podrška porodice, preko leta kada imam više posla moramo da se orgnizujemo i onda uskaču babe, dede, tetke, a s druge strane sam dosta vremena sam na poslu i deca onda samim tim ne provode dovoljno vremena sa mnom i ja gledam kada sam s njima da im posvetim to kvalitetno vreme. S druge strane ima perioda u  godini kada i nije toliko velika gužva i pošto radim sa sestrom možemo da se uklopimo i opet da nekad radim prepodne, posle podne zavisi kad mi odgovara i nemam neko fiksno radno vreme, uklapamo se kad koja može. Koliko se trudiš i koliko radiš toliko ćeš i posla imati, ali ujedno sve to trpi porodica. Same smo izabrale da se bavimo time i kad nešto voliš nije ti toliko teško. Imam period kad nije tolika gužva i onda mogu i vikend i preko nedelje da uzmem slobodan dan i da budem sa decom“, kaže ova zaposlena mama.

Najbolja reklama su zadovoljne mušterije

Tijana navodi da se od početka svog posla trude da svaka mušterija izađe zadovoljna iz salona.

„Najbolja reklama, čini mi se da su žene koje izađu zadovoljne odavde i koje preporuče nas svojim drugaricama, prijateljicama. Uvek se trudimo da budemo kvalitetne i da niko ne izađe nezadovoljan odavde i mislim da se to ceni i da će se svako vratiti ovde. Ali, vek moraš da budeš u toku sa svim novinama u ovom poslu i onda svake godine odemo barem na jednu dve obuke. Svake godine izlaze nove inovacije vezano i za gelove i za tehnike, tako da mora svake godine da se ode na neku obuku da bi se opstalo. Napreduje sve ogromnom brzinom i onda moraš da pratiš trendove kad si u ovom poslu da bi opstao i zadržao mušterije“.

Kozmetičarka je mušterijama i psiholog i prijatelj

Ona navodi da je u ovom poslu potrebno i dosta strpljenja, ne samo za završetak posla, već i za mušterije, jer je kozmetičar mušterijama ujedno i psiholog, koji ih sluša dok završava posao.

„Nekada budete toliko opterećeni nakon radnog dana, ali onda dođete kući gde vas čeka porodica sa kojom takođe treba provesti vreme. Tokom radnog dana kroz salon prođe veliki broj mušterija, a od vas se traži da komunicirate sa mušterijama, čuješ njihove priče, a nekad i da znaš o svakom sve, slušaš informacije koje te interesuju i koje te uopšte ne interesuju, ali opet to nam je posao da nekada i opustimo mušterije i pomognemo da iz salona ne izađu samo ulepšane, već i opuštene i rasterećene nakon razgovora sa nama“.

Na kraju radnog dana i meseca, ova zaposlena mama kaže da je fenomenalan osećaj kada se osećate korisno i znate da ste i vi doprineli blagostanju vaše porodice.

„Ne bih mogla da budem domaćica i da sedim kući, prosto me ispunjava da sam korisna i da radim i da znam da na osnovu svog rada mogu da zaradim“, zaključuje ona.

Nakon otvaranje pekare, ohrabruje i druge Romkinje da pokrenu svoj posao

Zahvaljujući sredstvima koja je dobila putem projekta za zapošljavanje Roma i Romkinja koji je sproveo grad Požarevac uz podršku Nemačke razvojne agencije GIZ, Radojka Morina iz Кostolca svoju i ideju svoje ćerke je sprovela u delo, a svoje kulturno nasleđe u vidu pekarskih proizvoda, ponudila sugrađanima.

Кako ističe ideja je postojala odavno, ali se nije usuđivala da je sprovede, jer nije bila ohrabrena da se upusti u posao.

„Prošli smo i niz nekih obuka, radionica, a i sama imam udruženje i bavim se time. I onda sam razmišljala ako ja nešto ne pokrenem kako će neka druga Romkinja nešto da pokrene. Onda sam u razgovoru sa ćerkom koja je samohrana majka, i donela odluku, jer sam htela i nju da ohrabrim kao mladu Romkinju koja će da pokrene svoj biznis. Razgovarale smo i došle na ideju da radimo nešto što već znamo, a to je da pravimo proizvode koji su naše kulturno nasleđe“, navodi ona.

Firma postoji od septembra, a kako kaže odziv ljudi je jako dobar, jer je u ponudi nešto novo, nešto čega nema i nešto što vuče korene sa Кosova, a Кostolac je područje na kom žive kako ljudi koji su se doselili iz južne pokrajine, tako i oni muslimanske veroispovesti.

„Ne samo da je to neko romsko kulturno nasleđe, već mislim da je i njihovo i mislim da je to nešto što ih pokreće da dođu i kupe. Ljudi jako pozitivno reaguju kada im kažem da su mantije samo sa junećim mlevenim mesom, bez svinjetine, baš zato što potiču sa Кosova, pogotovo oni koji- su muslimanske veroispovesti jer mislim da ih to baš pogađa, jer ne mogu u svakoj pekari da pronađu proizvode koji nisu sa svinjskom mašću i mesom“, kaže Morina.

U ponudi su mantije, pita slična bureku, ali je Romi zovu marikli, sa sirom i mesom, sirom i prazilukom, sa krompirom, baklava, turski hleb sa sirom i kajmakom.

Radojka najavljuje i širenje proizvodnje, ali i brendiranje proizvoda, jer su prema njenim rečima prvi u Srbiji koji prave marikli.

One su se usudile da budu hrabre,samostalne, nezavisne da pokažu svetu svoje ideje i da dokažu da mogu biti i dobre mame i supruge, ali I uspešne poslovne žene koje  menjaju svet ili bar ovaj njihov mali koji ih okružuje.