Milla’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Boja purpura, Alis Voker

Milica Grbić, rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno moći da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prva knjiga u nizu koju vam donose Milica i Boom93 je „Boja purpura“, Alis Voker.

„Koliko je bluza utkano u stranice ove knjige, koliko prigušenih vapaja i suza, koliko prkosa i neprihvatanja i koliko žudnje za životom! Alis Voker, dobitnica Pulicerove nagrade je svojim neospornim pripovedaćkim talentom prenela priču o teškom životu tamnopute Sili, južnjakinje koja od detinjstva trpi nasilje od strane muškaraca, kako fizičko, tako i psihičko. Nakon što je više puta silovao čovek koga je zvala ocem, a njena deca oteta i bez ikakvih nagoveštaja da su ostala u životu, Sili biva nasilno udata za Alberta, udovca koji nastavlja da je degradira, uz klasično obrazloženje da mu je ona žena i da on ima prava na to. Jedina svetla tačka i potpora u životu bila joj je njena sestra Neti, i uprkos tome što ih je očuh razdvojio i što se Netin život nastavio u misionarskoj misiji u Africi, veza među sestrama ostala je neraskidiva.

Radnja romana obuhvata period od četrdesetak godina, počevši od 1900. godine i ispripovedana je u epistolarnoj formi (u formi pisama). Nakon što Sili upozna Šug Ejveri, pevačicu, ženu sa integritetom koja predstavlja otelotvorenje svega što Sili nije, svegašto skriva, potiskuje u sebi i sve za čime žudi, Silin lik dobija novu dimenziju. Divljenje polako prerasta u prijateljstvo, a zatim i ljubav. Tada počinje njen preobražaj koji se ogleda u načinu na koji se izražava, kako promišlja i kako počinje da se zauzima za sebe. Pisma koja piše, najpre Bogu, a onda i sestri Netti, postaju ozbiljnija i složenija.

Dominantni ženski akteri, među kojima se nesumnjivo izdvajaju smela i neustrašiva Šug, prkosna Sofija, inteligentna i učena Neti, slivaju se u lik zbunjene i napaćene Sili, spremne da se zauzme za sebe i prvi put u životu ne gleda na sebe kao na sluškinju. Iako teška i potresna, ova knjiga će vas vrlo često i nasmejati i izazvati u vama radost, radost novog početka i radost življenja.

Čini mi se da je čotanje ovog romana u originalu jedinstven doživljaj, posebno zbog jezika kojim je ispripovedan, a koji je u prevodu često gubio na svojoj autentičnosti. Takođe, jedna od manjkavosti bi bila i nedovoljna razvijenost muških likova, što je čest slučaj u romanima slične tematike. Daleko od toga da su oni jednodimenzionalni, samo mi se čini da im nije ostavljeno dovoljno prostora za razvijanje.“