Oslikavanje izloga: Umetnost koja izlazi iz galerija i postaje deo svakodnevice

Kako je počela tvoja priča sa oslikavanjem izloga i kafića u našem gradu, kako si došla na tu ideju?

Počelo je spontano, kroz želju da doprinesem ulepšavanju našeg grada i i da unesem praznično raspoloženje među naše građane. To je i način da umetnost izađe iz galerija i postane deo svakodnevice. Izlozi i kafići su mi delovali kao prirodno mesto za to – ljudi ih vide svaki dan, čak i kad ne planiraju da „gledaju umetnost“. Kasnije se to proširilo i na restorane, butike, markete, pa čak i privatne prozore.

Šta ti je najlepši, a šta najizazovniji deo tog posla?

Najlepši deo je trenutak kada vidim da prostor dobije novi izgled i kada shvatim da sam nečemu što je bilo neutralno dala karakter. Najizazovnije je pronalaženje balansa između sopstvenog izraza i potreba prostora, ali baš tu često nastanu najbolja rešenja.

Koliko slobode imaš u dogovoru sa vlasnicima lokala i koliko svaki izlog nosi svoju priču?

Zavisi od dogovora, ali uglavnom postoji međusobno poverenje. Svaki izlog nosi svoju priču, jer je vezan za prostor, lokaciju i atmosferu lokala – rad nije „po šablonu“. Oslikavanje doživljavam kao saradnju, odgovoriti na želju vlasnika mi je deo profesionalnog izazova, posebno mi je drago kada vidim da sam ispunila očekivanja.

Kakve su reakcije prolaznika dok radiš i da li ti one znače?

Vrlo su lepe i spontane. Ljudi često zastanu, pitaju, komentarišu. Srećna sam kada vidim da sam izmamila osmeh prolazniku. To mi prija, jer stvara neposredan kontakt i potvrđuje da umetnost u javnom prostoru ima smisla. Najlepši deo interakcije sa prolaznicima su reakcije dece, kojima često dopustim da mi “pomognu“ dodavanjem po koje pahulje na izlog.

Koliko ovakvi mali umetnički detalji mogu da utiču na izgled i raspoloženje grada ili gostiju lokala?

Ulepšan prostor može da utiče više nego što mislimo. Ulazak u lokale ili stanove koji su ukrašeni sa pažnjom, daju osećaj topline i prazničnog raspoloženja, samim tim i pozitivne energije. Ne mislim da umetnost „menja svet“, ali verujem da menja mikroambijent.

Šta bi poručila mladima koji žele da se bave umetnošću van klasičnih galerija?

Bavljenje umetnošću van galerija je sjajan način da se komunicira sa širim auditorijumom i unese umetnost u svakodnevni život ljudi. Iako to nosi određene izazove, kao što je stvaranje sopstvene publike i postavljanje standarda za kvalitet, to je izuzetno lepo iskustvo. U našoj zemlji je teško baviti se umetnošću, i ja sam jako srećna i zahvalna što imam prliku da radim nešto što najviše volim.

Fotografije: Privatna arhiva