Avganistan: Osnivač talibana stigao u Kabul na pregovore o novoj vladi, nastavljena evakuacija sa aerodroma posle zastoja

Jedan od osnivača talibana, Abdul Gani Baradar, stigao je u Kabul gde će voditi pregovore o formiranju nove vlade, dok hiljade ljudi u panici i dalje pokušava da ode iz zemlje.

Barabar će se sastati sa „liderima džihada i političarima kako bi se oformila sveobuhvatna vlada”, rekao je jedan od talibanskih zvaničnika za agenciju AFP.

Ljudi i dalje pristižu pred aerodrom u Kabulu, jedini izlaz iz zemlje, gde hiljade Avganistanaca čeka na evakuaciju, u strahu od odmazde talibana koji su preuzeli vlast u zemlji 15. avgusta.

Evakuacija sa kabulskog aerodroma se nastavlja, nakon što je bila zaustavljena zbog prebukiranosti prihvatnog centra u Kataru, javlja agencija Asosijejtid Pres.

• Avganistan ukratko – hronologija
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve”
• Talibani: Ko je ko na vrhu

Američki predsednik Džo Bajden izjavio da će Amerika učiniti sve što može da izbavi sve Amerikance i Avganistance, a predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je nadu da će „talibani ispuniti obećanje i održavati red”, komentarišući smenu vlasti u Avganistanu po prvi put.

Talibani su po dolasku na vlast obećali amnestiju za sve Avganistance koji su radili sa stranim trupama.

Međutim, u obaveštajnom dokumentu Ujedinjenih nacija u koji je BBC imao uvid, navedeno je da su talibani pojačali potragu za onima koji su sarađivali sa snagama NATO i dosadašnjom avganistanskom vladom.

U drugom izveštaju organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel tvrdi se da su talibani, islamska militantna grupa koja je u munjevitoj ofanzivi preuzela vlast nad zemljom, nedavno masakrirali i brutalno mučili nekoliko pripadnika hazarske manjine u Avganistanu.

Abdul Gani Baradar, suosnivač i zvaničnik na čelu političke kancelarije talibana u Dohi, stigao je u Avganistan još u utorak, ali je tek u subotu došao u Kabul.

On je najviši talibanski zvaničnik trenutno u Avganistanu i očekuje se da će mu pripasti neka od vodećih pozicija u novoj vladi.

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je nadu da će nova vlast ispuniti obećanje da povrati mir u Avganistan.

U prvom komentaru na situaciju u Avganistanu, Putin je rekao da „druge zemlje ne smeju da nameću sopstvene vrednosti Avganistanu”, i pozvao svet da „prihvati realnost” talibanske prevlasti.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je na vanrednoj konferenciji za medije da će „svaki Amerikanac koji želi kući, biti evakuisan”.

Rekao je da će Amerika „sa istom posvećenošću” evakuisati i 50 do 65 hiljada Avganistanaca, ali je i dodao da je evakuacija Amerikanaca prioritet.

„Ne mogu da obećam kakav će biti krajnji rezultat, kao ni da će do njega doći bez gubitaka života. Ali uveravam vas da ću upotrebiti sve što je na raspolaganju”, rekao je Bajden.

Jedina državljanka Srbije u Avganistanu, Milka Damjanović, još čeka evakuaciju i trenutno je u bazi UN.

Šta se dešava na aerodromu u Kabulu

Posle zastoja u petak uveče, avioni ponovo lete.

Letovi su bili privremeno obustavljeni zbog gužve koja je nastala u prihvatnom centru u Kataru gde se zabrinjavaju ljudi koji dolaze iz Kabula.

Dan kasnije, moguće je ući na kabulski aerodrom, ali gužva i dalje traje, rekao je zvaničnih američkih trupa koje kontrolišu aerodrom za agenciju AFP:

Oko aerodroma u Kabulu i dalje vlada haos iako je od petka tamo raspoređeno oko 5.800 američkih vojnika koji obezbeđuju evakuaciju.

Dok traje evakuacija savezničkog osoblja, paralelno traju i napori da se izvuku i Avganistanci i njihove porodice koji su tokom godina radili za njih.

U gužvi je u petak je ranjen jedan nemački državljanin, a Dojče Vele javlja da su talibani, u potrazi za njihovim novinarom koji sada radi u Nemačkoj, ubili njegovog rođaka.

Zvaničnik NATO je rekao je u petak da je više od 18.000 ljudi evakuisano u poslednjih pet dana sa aerodroma u Kabulu.

Na evakuaciju čeka i državljanka Srbije Milka Damjanović, zaposlena u italijanskoj humanitarnoj misiji.

Ona je za Televiziju N1 rekla da se i dalje nalazi u bazi Ujedinjenih nacija, gde se traži rešenje za sve ljude koji treba da budu evakuisani iz Kabula.

Ona dodaje da su talibani na putu do aerodroma ali i „svuda okolo”, tako da još nije bezbedno da pokušaju transport do aerodroma.

„Čak i kada bismo uspeli da prođemo, sam ulazak na aerodrom je možda još teži zbog gužvi na kapijama”, objašnjava ona.

Na kapijama aerodroma čekaju hiljade ljudi, mnogi od njih bez pasoša neophodnog za izlazak iz zemlje.

U proteklih pet dana na aerodromu u Kabulu stradalo je 12 ljudi, rekao je zvaničnik talibana za agenciju Rojters.

• Hotel u Kabulu – talibani patroliraju, nigde nema žena
• Američki izgubljeni rat protiv droge
• Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula

Talibanski zvaničnik, koji je anonimno govorio za novinsku agenciju Rojters, kaže da su ti ljudi nastradali u pucnjavi ili u stampedu.

Apelovao je na ljude da ne dolaze na aerodrom, ako nemaju pravo na putovanje i dodao da „talibani ne žele nikoga da povrede”.

„Obezbedili smo siguran izlaz ne samo strancima, već i Avganistancima”, rekao je.

„Sprečavamo da dođe do do bilo koje vrste nasilnih, verbalnih okršaja na aerodromu između Avganistanaca, stranaca i talibana”, dodao je.

Nemačka ambasada upozorila je sve koji žele da se ukrcaju na neki od letova iz Kabula na haotično stanje oko aerodroma i moguće oružane incidente na ulazima.

„Pristup aerodromu je trenutno moguć, ali stanje se vrlo brzo može promeniti i ulazi biti blokirani u kratkom roku – mnogo ljudi pokušava da uđe na aerodrom sa svojim porodicama”, navodi se u poruci.

Avganistanske vlasti potvrdile su da je mladi fudbaler, 19-godišnji Zaki Anvari, smrtno stradao posle pokušaja da se skloni u američki vojni avion koji je poleteo sa aerodroma u Kabulu.

Amnesti internešenel: Brutalno ubistvo devetorice pripadnika zajednice Hazari

Hazarska zajednica u Avganistanu, treća najveća etnička grupa u toj zemlji, strahuje od progona zato što su šiiti, dok su talibani suniti.

„Patnja muškarca i žena iz moje etničke grupe ima duboke korene, a delimično se brinem i za pravdu zato što da je bilo pregovora, da su talibani zavladali kroz pregovaranje, imali bismo tranzicionu pravdu”, navela je Fatima* (ime je promenjeno), aktivistkinja iz Kabula, u izjavi za BBC.

Pozivajući se na izjave svedoka, organizacija Amnesti internešenel objavila je da su talibani početkom jula u provinciji Gazni masakrirali i brutalno mučili devet pripadnika hazarske manjine.

Amnesti je saopštio da je to „užasan podsetnik” na vladavinu talibana iako su od preuzimanja Kabula pokušavali da pokažu drugačije, umerenije lice.

• Nasilje u Avganistanu – „Ubijaju nas zato što smo drugačiji“
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
• Deset stvari o ratu u Avganistanu

Zajednica Hazara treća je po veličini etnička grupa u Avganistanu.

Oni uglavnom praktikuju šiitski islam i suočavali su se sa dugotrajnom diskriminacijom i progonom u pretežno sunitskim Avganistanu i Pakistanu.

Amnesti navodi da je devet hazarskih muškaraca ubijeno između 4. i 6. jula u okrugu Malistan u istočnoj provinciji Gazni.

Grupa za ljudska prava je intervjuisala očevice i pregledala fotografije posle ubistava.

Seljani su rekli da su pobegli u planine kada su se pojačale borbe između vladinih snaga i talibanskih boraca.

Kada su se neki od njih vratili u selo Mundaraht po hranu, rekli su da su im talibani opljačkali domove i da ih čekaju.

Odvojeno, neki muškarci koji su prošli kroz Mundaraht na putu kući do svog zaseoka takođe su upali u zasedu.

Navodno je ubijeno šest muškaraca, kojima je pucano u glave, a trojica su mučeni do smrti.

Prema iskazima svedoka, jedan čovek je zadavljen maramom i odsečene su mu ruke.

Jedan očevidac rekao je da su pitali borce zašto su tako brutalni prema sopstvenom narodu.

„Kada je rat, svi umiru, nije važno imate li oružje ili ne. To je rat”, navodno je odgovorio jedan borac.

Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu

Šta piše u obaveštajnom dokumentu UN

Iako su posle zauzimanja prestonice i vlasti nad gotovo celom teritorijom Avganistana talibani obećali da se neće svetiti, u dokumentu Norveškog centra za globalne analize, koji Ujedinjenim nacijama pruža obaveštajne podatke, tvrdi se drugačije.

„Talibani hapse i/ili prete da će ubiti ili uhapsiti članove porodice ciljanih pojedinaca, osim ako se ne predaju talibanima”, navodi se u dokumentu u koji je BBC imao uvid.

Prema tim podacima, talibani idu od vrata do vrata kako bi pronašli te ljude.

„Postoji veliki broj pojedinaca koji su trenutno na meti talibana i pretnja je kristalno jasna”, rekao je za BBC Kristijan Neleman iz Norveškog centra za globalne analize.

„Ako im se ti ljudi ne budu predali, talibani su zapretili da će uhapsiti, ispitati i kazniti članove njihovih porodica”, kaže on.

Upozorava da je svako na crnoj listi talibana u ozbiljnoj opasnosti i da bi moglo doći do masovnih pogubljenja.

„Talibani su unapred mapirali pojedince pre preuzimanja svih velikih gradova”, navodi se u dokumentu.

Najveći rizik preti angažovanima u vojsci, policiji i istražnim jedinicama.

‘Trećini stanovništva Avganistana preti glad’

Svetska zdravstvena organizacija kaže da je zbog bezbednosne situacije sprečena da dostavi humanitarnu pomoć u Avganistan, gde na nju čeka oko „80 miliona ljudi”.

Tone medicinskog materijala i opreme trebalo je da stigne ove nedelje, ali sada to neće biti moguće, objasnio je Ričard Brenan iz SZO.

„Nemamo način da ih dopremimo zato što nijedna komercijalna letelica nema dozvolu za sletanje u Kabul”, naveo je.

Međunarodni monetarni fond (MMF) ranije je saopštio da je suspendovao pristup Avganistana sredstvima MMF-a, što uključuje oko 455 miliona dolara u novim monetarnim rezervama.

Kao razlog MMF je naveo da nije dovoljno jasna situacija u vezi sa vladom te zemlje, nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, prenosi Rojters.

Svetski program UN za hranu (VFP) upozorava na „užasnu humanitarnu krizu” u Avganistanu.

Zvaničnici kažu da će ova godina biti „izuzetno teška”, a posledice rata i suše povezane sa klimatskom krizom dovele su trećinu stanovništva Avganistana u opasnost od ozbiljne ili akutne gladi.

Oblast koja još nije potpala pod vlast talibana

Još postoji jedno područje Avganistana koje se drži protiv talibana – dolina Panjšir.

Ova dolina ima reputaciju otpora, a legendarni vojni komandant Ahmad Šah Masud uspešno je branio tokom rusko-avganistanskog rata, a potom i u sukobima sa talibanima, sve do smrti 2001. godine.

Potvrđeno je da se najmanje dvoje predstavnika dosadašnje avganistanske vlade krije u Pašnjirskoj dolini – uz Ahmada Masuda, sina pokojnog komandanta.

Ali analitičari upozoravaju da Panjšir verovatno neće moći da izdrži ofanzivu talibana.

„Otpor je u ovom trenutku samo verbalni, jer talibani još nisu probali da uđu na tu teritoriju”, rekao je Žil Doronsoro za AFP, specijalista za dešavanja u Avganistanu sa univerziteta Sorbona u Parizu.

Abdul Sajed, nezavisni istraživač iz Švedske, rekao je agenciji: „Talibani okružuju Panjšir sa svih strana, i mislim da Masudov sin ne može da ih zadrži više od nekoliko meseci. Trenutno on nema nikakvu snažnu podršku.”

• „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
• Američki izgubljeni rat protiv droge

Sekunder Kermani, BBC dopisnik iz Avganistana, opisao je atmosferu u Kabulu.

Kaže da je još vlada „apsolutni haos” na aerodromu, jer Avganistanci pokušavaju da se evakuišu iz zemlje, ali da je u drugim delovima grada situacija dosta mirnija i da su mnoge prodavnice otvorene.

Na Tviteru Kermani piše da je na pijaci izvan Kabula atmosfera mirna, da prodavci kažu da ima više ljudi nego obično, posebno žena (mada i dalje samo nekoliko ).

„Mnogi su nervozni i biraju da ostanu kod kuće”, napisao je uz fotografije sa pijace BBC dopisnik.

Just out at a market in Kabul, atmosphere is calm but stall keepers say there are far fewer people than usual – in particular women (though still a few)… they say many residents are anxious and for now are staying at home

📸 @MalikMudassir2 pic.twitter.com/IKe2kkgHJp

— Secunder Kermani (@SecKermani) August 20, 2021

‘Možda ću morati da se ubijem kada talibani dođu u moju kuću‘

Studenti na univerzitetu u Kabulu trebalo je da se pripremaju za novi semestar.

Umesto toga, mnogi uništavaju dokaze pređašnjeg života koje su vodili pre nego što su talibani počeli da patroliraju njihovim ulicama.

Za jednu studentkinju, pripadnicu progonjene manjine Hazara koja je prethodnih godina jako stradala, talibani koji šetaju ulicama predstavljaju još veću opasnost.

Ona za BBC govori o snovima kojima se nadala, a koje je zamenio strah za budućnost i život.

Sve o čemu je sanjala i za šta je radila je sada nestalo.

„Život mi je u opasnosti.

„Ko zna koliko dugo će im trebati da dođu do mene, dok pretražuju kuću po kuću i odvode devojke – možda ih i siluju.

„Možda ću morati da se ubijem kada dođu u moju kuću.

„Razgovarala sam sa prijateljicama, ovo je nešto što sve planiramo da uradimo.

„Smrt je bolji izbor nego da nas oni odvedu”, kaže ona.

Do pre dva meseca jedino o čemu je razmišljala je bila diploma.

Pravila je planove kako da se najbolje pripremi za jesenji semestar.

Verovala je, kao i mnogi da će talibani preuzeti kontrolu nad provincijama i da neće dirati Kabul.

„Moj život je bio normalan dok nisu preuzeli vlast nad Mazar i Šarifom (veliki grad severozapadno od Kabula).

Tog dana sam shvatila da je sve gotovo”, dodaje.

Onda su talibani ušli u Kabul, ubrzo su stigli do njenog komšiluka, čula je pucnjavu.

Svi članovi njene porodice ostali su kod kuće.

Prodavnice su bile zatvorene, a cene namirnica su se povećavale iz sata u sat.

„Spalila sam sve studentske papire i dokumenta na terasi, uništila sam i beleške, kao i sertifikate.

„Imala sam mnogo predivnih knjiga, koje sam čitala, ali sam morala da ih sakrijem”, priča studentkinja iz Avganistana.

Zbog bezbednosti je ugasila i naloge na društvenim mrežama, jer joj je rečeno da je jako opasno da nešto postujem, s obzirom da talibani i na taj način pronalaze ljude.

Fejsbuk joj je bio glavni problem, jer je bila aktivna na toj mreži.

U nekom postu je pisala o talibanima.

„Nazvala sam ih teroristima”, dodaje.

Kako žive pripadnici LGBT zajednice

Pre nego što su se talibani vratili u Avganistan, život homoseksualca Abdula (ime je promenjeno zbog bezbednosti) već je bio u opasnosti.

Ako bi govorio o seksualnosti, Abdula bi uhapsili i odveli na sud zbog toga.

Abdula je u intervjuu za Radio 1 Njuzbit izjavio da bi ga sada talibani ubili na mestu zbog njegove seksualnosti.

Prema talibanskoj interpretaciji šerijatskog zakona, homoseksualizam je strogo zabranjen i kažnjava se smrću.

Poslednji put kada su bili na vlasti u Avganistanu, između devedesetih i početka 2001. godine, Abdula nije bio rođen.

„Čuo sam da moji roditelji i stariji govore o talibanima”,

„Gledali smo neke filmove. Ali sada se čini kao da smo u tom filmu”, kaže on.

Njegov otac koji je radio za vladu, krije se od talibana iz straha da će ga ubiti.

Većina žena koje Abdula poznaje neće da napuste kuću u strahu za živote.

Neke preuzimaju rizik, ali samo uz pratnju muškaraca.

Protekle nedelje, Abdula su morile mračne misli.

„U teškoj depresiji sam.

„Razmišljam da završim sve ovo. Ne želim da živim ovakav život.

„Želim budućnost u kojoj živim slobodno iako sam gej”, kaže on.

Ne gaji nade da će se obećanja talibana da će sada vladati drugačije obistiniti.

„Čak i da talibani prihvate žene u vladi, u školama, nikad to neće uraditi za gej i LGBT ljude. Ubiće ih na mestu”.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]