Rat i Avganistan: Protesti protiv talibana u Avganistanu, ponovo nemiri na aerodromu u Kabulu

Dok su Avganistanci izašli na ulice na istoku zemlje i talibanske zastave pokušali da zamene avganistanskim, zapadne zemlje nastavljaju evakuaciju sa aerodromu u Kabulu. Prema nepotvrđenim izveštajima, jedna osoba je poginula na protestima u gradu Džalalabadu, dok su talibani napali Avganistance koji su pokušavali da stignu do kabulskog aerodroma.

Bivši predsednik Avganistana Ašraf Gani, kome se izgubio svaki trag kada su se talibani približili Kabulu uoči osvajanja grada, sada je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

O talibanima ćemo sudeti „po njihovim delima, ne rečima”, rekao je britanski premijer Boris Džonson na vanrednoj sednici parlamenta posvećenoj krizi u Avganistanu.

Dan ranije, na prvoj konferenciji za novinare otkako su, posle skoro 20 godina ponovo preuzeli vlast, talibani su saopštili da „traže oproštaj za sve protivnike, da će žene imati prava u okviru islamskih zakona”, kao i da im je želja da Avganistan ne bude bojno polje.

Velika Britanija, Sjedinjene Države, Evropska unija i još desetak zemalja izdali su zajedničko saopštenje u kome su izrazili „duboku zabrinutost za devojčice i žene u Avganistanu”.

Talibani, koji su preuzeli vlast u Kabulu i drugim gradovima Avganistana, proglasili su opštu amnestiju za sve državne zvaničnike i pozvali ih da se vrate na posao, a upućen je i poziv ženama da im se pridruže u novoj vladi.

• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Avganistan ukratko – hronologija
• Ko su talibani

Demonstranti su izašli na ulice gradova Džalalabad, Kunara i Hosta, noseći u rukama zastave Avganistana.

Situacija brzo menja iz trenutka u trenutak, a talibani su pod tenzijom, prenosi BBC Pašto servis.

U videu koji kruži društvenim mrežama prvo se vidi kako su demonstranti razvili avganistansku zastavu i kako marširaju u znak podrške staroj vlasti, pre nego što su se u blizini začuli pucnji.

Na aerodromu u Kabulu su velike gužve, jer mnoge evropske vlade pokušavaju da državljane prebace na sigurno. Prema nepotvrđenim izveštajima, čuli su se pucnji ispred aerodroma, a talibani su napali Avganistance koji su pokušavali da se evakuišu.

Lokalni reporter kaže da je nekoliko ljudi ranjeno na severnom ulazu i da talibani sprečavaju mnoge da uđu na aerodrom.

Dvojica državljana Srbije koji su bili na radu u Avganistanu evakuisani su 17. agvusta, a državljanka Srbije, koja je deo italijanske humanitarne misije u Kabulu, rekla je za TV N1 da nije bezbedno da ode na aerodrom i tako se evakuiše, ali da je trenutno na sigurnom.

U raspravi pred parlamentom, britanski premijer Boris Džonson rekao je da je „ključna misija” NATO-a u Avganistanu „uspela”, pri čemu je zemlja u velikoj meri očišćena od terorista Al-Kaide.

Premijer je dodao da su savezničke snage takođe obezbedile bolje obrazovanje, ženska prava i slobodne izbore.

Međutim, vođa laburista ser Kir Starmer optužio ga je za „zapanjujuće samozadovoljstvo” i „izdaju” avganistanskog naroda.

„O ovom režimu ćemo suditi na osnovu izbora koje donosi i po njegovim postupcima, po njegovom odnosu prema terorizmu, kriminalu i narkoticima, kao i po poštovanju ljudskih prava i prava devojčica na obrazovanje, a ne po rečima”, rekao je Džonson u parlamantu.

Dan ranije, suočen sa sve glasnijim kritikama zbog munjevite ofanzive talibana posle povlačenja najvećeg dela američkih trupa iz Avganistana posle dve decenije, američki predsednik Džo Bajden brani odluku o povlačenju američkih trupa,

„Koliko još američkih života treba da bude žrtvovano?”, rekao je Bajden, dodavši da „nikad nije idealno vreme za povlačenje američkih snaga”.

Poruke talibana: Nema osvete, žene neće biti diskriminisane, objavljujemo rat drogi

Talibanske vođe koje su bile u egzilu, u utorak su se vratile u zemlju i očekuje se da stignu u Kabul.

Talibani su proglasili amnestiju za sve državne zvaničnike, pozivajući ih da se vrate na posao.

„Objavljujemo sveopštu amnestiju. Stoga, možete se vratiti svom svakodnevnom životu sa apsolutnom sigurnošću, uz puno poverenje”, navodi se u saopštenju talibana.

Sa prve konferencije za medije, talibani su obećali da nikome neće naneti zlo, da neće biti osvete i da žene neće biti diskriminisane.

Predstavnik talibana Zabihula Mudžahid izjavio je i da talibani neće dozvoliti da se Avganistan pretvori u centar za proizvodnju droge.

„Želeo bih da uverim ceo svet da Avganistan neće postati centar za proizvodnju bilo koje droge.

„Daćemo sve od sebe da istrebimo ovo zlo i učinimo našu domovinu zemljom bez narkotika”, obećao je Mudžahid.

Avganistan je jedan od najvećih svetskih proizvođača droge, a od prodaje narkotika finansirali su se upravo islamski ekstremisti.

Odnos prema ženama

Na društvenim mrežama pojavio se snimak nekoliko žena na protestnom skupu na jednoj od kabulskih ulica ispred grupe talibana, držeći u rukama poruke da žele pravo na rad i obrazovanje.

These brave women took to the streets in Kabul to protest against Taliban. They simplify asking for their rights, the right to work, the right for education and the right to political participation.The right to live in a safe society. I hope more women and men join them. pic.twitter.com/pK7OnF2wm2

— Masih Alinejad 🏳️ (@AlinejadMasih) August 17, 2021

Predstavnik talibana poručio je na konferenciji za novinare da će žene raditi rame uz rame sa muškarcima u okviru islamskih zakona, ali nije objasnio šta to tačno znači u praksi.

„Uveravamo međunarodnu zajednicu da neće biti diskriminacije. Žene će biti ravnopravne.

„Dozvolićemo ženama da rade i studiraju u našim islamskim okvirima. Biće veoma aktivne u našem društvu, u našim okvirima”, ističe Mudžahid.

Kaže da ne žele da bilo ko napusti zemlju i da će bezbednost iz dana u dan biti na sve većem nivou.

„Mladi koji su odrasli ovde, ne želimo da oni odu. Oni su naše bogatstvo. Niko im neće pokucati na vrata i pitati ih za koga su radili. Biće na sigurnom.

„Niko neće biti ispitivan niti proganjan”, obećava Mudžahid.

U životu pod talibanima devedesetih godina prošlog veka, žene su bile primorane da nose burku, obrazovanje je ograničeno za devojčice starije od 10 godina i uvedene su brutalne kazne, među kojima su bila javna pogubljenja.

Žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.

Zato u svetu raste zabrinutost zbog budućeg ponašanja talibana prema ženama s obzirom na ranija vrlo loša iskustva i diskriminatorski odnos, ali talibani uveravaju da su posvećeni poštovanju prava žena prema šerijatskom sistemu.

Čak ih pozivaju da im se pridruže u vladi.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafai – kojoj je talibanski borac pucao u glavi kada je imala 15 godina zbog kampanje za obrazovanje devojčica u Pakistanu, ali je preživela – izrazila je zabrinutost zbog situacije i sigurnosti žena i devojčica u zemlji.

„Imala sam priliku da razgovaram sa nekoliko aktivistkinja u Avganistanu i one dele zabrinutost da nisu sigurne kakav će im život biti”, rekla je za BBC.

Šta je šerijat

Šerijat je složen pravni sistem i njegova praksa se u potpunosti oslanja na kvalitet i obuku stručnjaka.

Islamski pravnici izdaju smernice i presude, a smernice koje se smatraju formalno pravnim rešenjima zovu se fetve.

Postoji pet različitih škola šerijatskog prava, a doktrine se razlikuju po tome koliko se doslovno tumače tekstovi iz kojih proizlazi šerijatsko pravo.

Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života, uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.

Sve radnje su kategorizovane kao obavezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene, a način na koji se primenjuje Šerijatski zakon unutar društva razlikuje se od države do države.

Prema Šerijatu, zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke suda, oni za koje se počinitelji kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.

Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, konzumiranje alkohola, krađa i pljačka spadaju u najteže prekršaje, što znači da se počinitelji mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti.

Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela.

Talibani slede ekstremnu verziju Šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu slušanja muzike, gledanja televizije i premlaćivanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.

Za dela protiv druge osobe, od ubistva do napada, kažnjava se odmazdom, pri čemu se prema počinitelju postupa isto kao i prema žrtvi, piše u enciklopediji Britanika.

Smrtna kazna se izdaje za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu, šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinitelj oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinitelj neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za konzumiranje alkohola.

U nameri da prikažu drugačije, umerenije lice, talibani su dopustili ranije nezamisliv rad novinarki na televiziji.

Voditeljka Tolonjuza, jednog od najvećih medija u zemlji, intervjuisala je uživo u studiju Mavlavija Abdulhaka Hamada, člana talibanskog medijskog tima, o situaciji u Kabulu i pretresima kuća u gradu.

We resumed our broadcast with female anchors today.@TOLOnews #Afghanistan pic.twitter.com/YLqtJEYceL

— Miraqa Popal (@MiraqaPopal) August 17, 2021

Novinarke su ranije vodile vesti u Avganistanu, ali se od nedelje, kada su talibani zauzeli Kabul, uglavnom nisu pojavljivale pred kamerama.

Pod vlašću talibana žene praktično nisu imale nikakva prava, a pred ulazak njihovih trupa u Kabul, prefarbani mnogi izlozi na kojima su prikazane žene.

Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu

Kako umetnica vidi promenu vlasti

Šamsija Hasani postala je poznata kao prva avganistanska umetnica grafita.

U danima pre pada Kabula, ona je objavila nova umetnička dela koja odražavaju budućnost žena pod talibanskom vlašću.

Na jednoj je prikazana devojka koja drži sveću okrenuta prema mračnom naoružanom talibanskom borcu.

View this post on Instagram

A post shared by Shamsia Hassani (@shamsiahassani)

Druga, koja se zove Noćna mora, prikazuje ženu koja čvrsto steže klavijaturu ispred postrojenih talibanskih boraca kao izraz protesta zbog načina na koji su se talibani u prošlosti ophodili prema ženama i njihovim pravima.

View this post on Instagram

A post shared by Shamsia Hassani (@shamsiahassani)

Devojčicama je bilo onemogućeno da idu u školu, a ženama je bilo dozvoljeno da napuštaju domove samo u prisustvu bliskog muškog rođaka.

Iako su se talibani javno obavezali da će štititi ženska prava, mnoge međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost šta će povratak grupe na vlast značiti za žene i devojke u zemlji.

Veo koji prekriva lice bio je obavezan za sve žene pod talibanskom vlašću, a one koje su smatrali neprikladno obučenim, kažnjavali su bičevanjem.

Kompanija Fejsbuk saopštila je da zabranjuje pristup ovoj platformi talibanima, kao i sav sadržaj koji ih podržava.

„Prema američkim zakonima, talibani su okarakterisani kao teroristička organizacija i zabranili smo im pristup našim uslugama. To znači da uklanjamo profile vezane uz talibane”, rekao je portparol Fejsbuka za BBC.

Haos na aerodromu

Ulaskom talibana u Kabul, mnogi Avganistanci, ali i osoblje savezničkih snaga, očajnički pokušavaju da napuste zemlju.

Do srede, 18. avgusta, evakuisano je više od 2.200 diplomata i ostalih civila vojnim letovima ovima iz Kabula, rekao je Rojtersu visoki zvaničnik jedne zapadne zemlje.

Bilo je i smrtnih slučajeva u haosu na aerodromu u Kabulu koji kontrolišu američki vojnici sa zadatkom da obezbede evakuaciju savezničkog osoblja.

Haos je nastao kada su hiljade Avganistanaca ušle na piste vojnog dela aerodroma u pokušaju da se ukrcaju u avione koji odlaze iz zemlje.

Američke trupe preuzele su kontrolu nad međunarodnim aerodromom u Kabulu kako bi evakuisali svoje državljane.

Američki vojnici ubili su dvojicu naoružanih muškaraca na aerodromu, a očevici kažu da je troje ljudi, koji su se rukama uhvatili za donju stranu aviona, poginulo kada je avion poleteo.

Novinska agencija Rojters javlja da je broj poginulih veći.

Video snimci gomile ljudi koji se roje oko piste na aerodromu u Kabulu šokirali su svet.

Bosanac u Kabulu: ‘Danima nisam napustio hotel’

Posle 11 godina života u Avganistanu, Nermin Mujčinović iz Tuzle čeka evakuaciju u jednom od hotela u blizini Međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu koji je pod kontrolom američke vojske.

„Na ulici je veoma mirno”, rekao je Mujčinović za BBC na srpskom dan nakon su talibani preuzeli vlast.

„Čuje se samo sporadična pucnjava u udaljenim delovima grada”, dodaje.

Ne napušta hotel, ali nije u strahu za svoju bezbednost, pošto vojska čuva kompleks od tri hotela u kojima borave stranci.

„Prethodnih dana nisam imao nijedan razlog da idem napolje i planiram da izađem još samo da bih se ukrcao na avion”, kaže.

Mujčinović i drugi stranci u Kabulu čekaju da ih ambasade njihovih zemalja stave na liste za evakuaciju, pošto jedino tako mogu napustiti Avganistan.

U hotelu kroz koji „poslednjih dana prolaze ljudi iz raznih zemalja, Mujčinović živi već „četiri godine”.

„Navikao sam na situaciju u Avganistanu i iz hotelske sobe nemam utisak da se dešava bilo šta neuobičajeno”, kaže.

U kontaktu je sa Ambasadom Bosne i Hercegovine u Pakistanu i čeka poziv da napusti zemlju u kojoj živi više od decenije.

„Tužan sam zato što sam se navikao na ovu zemlju i ove ljude, pa mi je teško da zamislim kako će izgledati nova talibanska država”, navodi Mujčinović.

BBC je razgovarao sa jednim Avganistanaca koji su pokušavali da napuste zemlju.

„Kad sam stigao tamo, video sam katastrofu. Bilo je kao na filmu.

„Hiljade – možda 10.000 ljudi – bilo je tamo, ispred aerodromskih kapija. Reke ljudi kretale su se s jedne strane na drugu”, ispričao je taj muškarac koji je radio za jednu američku firmu.

Prema njegovim rečima, američke snage bile su unutar aerodroma, a talibani napolju, na ulaznim kapijama.

I jedni i drugi su ispaljivali hice u vazduh, ali da nisu mogli da spreče ljude da se probiju.

„Ubijeno je četvoro ili petoro ljudi.

Ono što sam video nisam očekivao da ću videti u životu.

„Pitao sam 30-ak ljudi zašto su došli. Pitao sam ih da li imaju kofere, a oni su rekli da nemaju.

„Govorili su da su čuli da američka vojska evakuiše ljude, bez uslova – da vam je potrebno samo da pokažete pasoš ili ličnu kartu”, rekao je on.

Taj muškarac nije uspeo da se evakuiše, iako su mu kolege Amerikanci govorili da će moći da izađe iz Kabula.

„Mislili smo da možemo da se ukrcamo u avione i da će nam Amerikanci pomoći.

„Nisam razočaran što nisam uspeo da odem, ali rečeno nam je da ćemo narednih dana moći da se evakuišemo.

„Plašimo se. Nismo bezbedni. Ali kada sam video očaj ljudi na aerodromu, bio sam više nego uplašen. Bio je haos”.

Šta su poručili talibani

Predstavnik za novinare iz redova talibana rekao je za BBC da „neće biti osvete” nad Avganistancima.

Dodao je da sada rade na formiranju nove vlade u Avganistanu.

Grupa je još jednom naredila borcima da ostave avganistanske civile na miru, jer nastoji da lokalnom stanovništvu predstavi drugačije, umerenije lice.

• Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
• „Oni ratuju, a mi ginemo“: Porodice zatečene između dve vatre u Avganistanu

„Uveravamo ljude u Avganistanu, posebno u gradu Kabulu, da su njihovi životi i imovina bezbedni – nikome se nećemo svetiti”, rekla je Suhail Šahin za BBC.

Mnogi Avganistanci strahuju od brutalnog povratka u režim devedesetih godina prošlog veka, sa javnim pogubljenjima, kamenovanjem i zabranom školovanja devojčicama.

Ranije u nedelju, ekstremisti su bez borbe preuzeli kontrolu nad Džalabadom, glavnim gradom na istoku zemlje.

Dan ranije, vladine snage su poražene i u najvećem gradu na severu zemlje, Mazar i Šarifu.

Šta je rekao Bajden

Dok mnogi porede odlazak Amerikanaca i saveznika sa Sajgonom i ratom u Vijetnamu pre više od četiri decenije, Bajden kaže da je misija SAD uspela i da Amerikanci ne treba da se bore u ratu za koji avganistanska vojska nema volje da se bori.

Prema njegovim rečima, Amerika je uspela da ubije Osamu bin Ladena, nekadašnjeg lidera terorističke mreže Al Kaide.

„Uporno sam govorio dugi niz godina da naša misija u Avganistanu treba da bude kontrateroristička, a ne da gradimo naciju”, izjavio je Bajden.

Dodao je da je, dok je bio potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame, uvek bio protiv povećanja prisustva SAD u Avganistanu.

Bajden je ocenio da bi Kina i Rusija želeli da SAD troše i dalje milijarde dolara u Avganistanu.

„Kada sam se susreo sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući, pričali smo otvoreno.

„Razgovarali smo o tome da li je njihova vojska spremna da se bori u građanskom ratu kada mi odemo, da li njihova vlada želi da se bori protiv korupcije. Ništa nisu uradili.

„Gospodin Gani me je uveravao da će se njihova vojska boriti”, nastavio je Bajden.

On je poručio da Amerikanci neće ginuti u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore.

„Njihova vojska je brojala 300.000 ljudi, dali smo im oružje, plate, dobijali su pomoć iz vazduha.

„Dali smo im šansu, ali nismo mogli da im damo volju da se bore”, dodao je Bajden.

Rekao je i da ne želi da više vidi nadgrobne spomenike na vojnom groblju u Arlingtonu u Virdžiniji.

Dodao je da čvrsto stoji iza odluke da povuče američke trupe iz Avganistana, ali i da „nikada ne postoji dobro vreme za povlačenje”.

„Posle 20 godina naučio sam na teži način da ne postoji dobro vreme za povlačenje američkih snaga”, naglasio je Bajden.

On je ocenio da je napredovanje talibana bilo mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi, a da su se politički lideri predali i napustili zemlju i Kabul pao u ruke pobunjenika.

„Nastavićemo da podržavamo Avganistance kroz diplomatiju, zagovaraćemo ljudska prava u toj zemlji, prava žena i devojčica.

„Međutim, rešenje nije beskonačni ratni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje međunarodne zajednice da nam se priključi”, zaključio je Bajden.

Američki Stejt department pozvao je sve strane u Avganistanu da, s obzirom na pogoršanje bezbednosne situacije, poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanac koji žele da napuste zemlju.

Avganistancima i stranim državljanima koji žele da napuste zemlju to mora biti dozvoljeno, a putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni i mora se održati mir, dodaje se u izjavi.

„Avganistanski narod zaslužuje da živi bezbedno, sigurno i dostojanstveno. Mi u međunarodnoj zajednici smo spremni da im pomognemo”, zaključuje se u saopštenju.

Izjavu Stejt departmenta je potpisalo više od 90 zemalja, među kojima su i neke zemlje regiona, poput Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Albanije, Hrvatske, Severne Makedonije i Slovenije.

Vašington je angažovao 5.000 vojnika za operaciju evakuacije, ali je kasnije saopšteno da Sjedinjene Države šalju još hiljadu vojnika.

Ovako su ljudi pokušavali da pobegnu:

Not a scene of Hollywood, it’s Just #Kabul air port, people want to run away, after the Capture of Kabul by the #Talibans #Afghanistan
By: @Mukhtarwafayee pic.twitter.com/ZLYieJm9mX

— Aśvaka – آسواکا News Agency (@AsvakaNews) August 16, 2021

Prema jednom snimku, dva čoveka su ispala iz aviona koji je poleteo.

„Privremeno prihvatilište” u Albaniji i Kosovu, za ulazak u Britaniju priorit imaju žene i deca

Albanija i Kosovo su pristali na molbu Sjedinjenih Američkih Država da „privremeno prihvate” izbeglice iz Avganistana, javlja agencija Rojters.

„Nećemo odbiti ne samo zato što je to molba naših velikih saveznika, već zato što je ovo Albanija”, napisao je Rama na Fejsbuku, podsećajući da je Albanija bila jedna od malobrojnih zemalja u Evropi gde su tokom Drugog svetskog rata utočište mogle da pronađu jevrejske izbeglice.

https://www.facebook.com/edirama.al/posts/10158954065891523

Amerika je dogovorila da Albanija i Kosovo prime Avganistance kojima opasnost od talibana preti zbog povezanosti sa Sjedinjenim Državama dok im se ne odobre američke vize.

Vlada Kosova je u vezi sa tim u kontaktu sa američkim vlastima još od sredine jula, napisala je predsednica Kosova Vjosa Osmani na Fejsbuku.

„Dala sam saglasnost za ovu humanitarnu operaciju bez ikakvog oklevanja i uslovljavanja”, navela je.

Prema najavi vlade Velike Britanije hiljade avganistanskih izbeglica biće preseljeno u tu zemlju.

Novi sistem omogućiće da do 20.000 Avganistanaca u narednim godinama stigne do Britanije, a u prvoj godini 5.000 izbeglica će imati to pravo, dok prioritet imaju žene, devojke i drugi kojima je pomoć potrebna.

• Deset stvari o ratu u Avganistanu
• „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
• Američki izgubljeni rat protiv droge

Humanitarna kriza na pomolu

Ujedinjene nacije su pozvale države susede Avganistana da otvore granice jer se broj civila koji beže od napada talibana povećava.

Hiljade interno raseljenih pristiglo je u Kabul, smatrajući glavni grad poslednjim sigurnim utočištem.

Predstavnici Svetskog programa za hranu saopštili su da je postoji nestašica hrane i upozorili na humanitarnu katastrofu pošto su talibani u petak zauzeli drugi po veličini grad u zemlji Kandahar.

Grad na jugu zemlje sa 600.000 stanovnika nekada je bio uporište talibana, a strateški je važan zbog međunarodnog aerodroma, poljoprivredne i industrijske proizvodnje.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, samo u Avganistanu je u proteklih mesec dana ubijeno više od 1.000 civila.

Sara Karimi, avganistanska režiserka u Kabulu, rekla je za BBC da joj se čini da je svet okrenuo leđa Avganistanu i da se plaši povratka u „mračna vremena”.

„U opasnosti sam, ali više ne razmišljam o sebi”, rekla je Karimi.

„Razmišljam o našoj zemlji… Mislim da je naša generacija učinila mnogo da donese ove promene.

„Mislim na mlade devojke. U ovoj zemlji ima na hiljade lepih, mladih talentovanih žena.”

U razgovoru za BBC neposredno pre pada Kandahara, Paštana Durani, izvršna direktorka obrazovne nevladine organizacije koja radi sa avganistanskim devojčicama, rekla je da je uplašena za život.

„Devojčice sa kojima radimo već su pobegle”, rekla je.

„Ne znam gde su i lično sam uplašen za njihov život. Šta ako su u braku sa talibanskim borcem? Kakav će im biti život?”.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]