Osamnaest godina od martovskog pogroma nad Srbima

Godišnjica pogroma biće obeležena u Gračanici, gde će se u manastiru Gračanica služiti parastos u 11 sati, a biće položeno cveće kod umetničke instalacije „MISSING“.

U Domu kulture nešto pre podneva biće otvorena izložba slika i skulptura „Jesen u Prizrenu“, koje su nastale tokom likovne kolonije u manastiru Sveti Arhangeli u Prizrenu, razrušenom u martovskom pogromu.

U toj kulturnoj ustanovi počeće i akademija „Na zaborav nemamo pravo“, posvećena sećanju na događaje od 17. marta 2004. godine na prostoru Kosova i Metohije.

Povod za pogrom bila je nesreća tri dečaka albanske nacionalnosti, koji su se utopili u Ibru u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe.

Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom moralo je da napusti više od 4.000 Srba.

Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.

Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.

Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbije.

U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.

U dva dana osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.

Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.

Iako se ta akcija uništavanja desila pred očima 38 hiljada vojnika Kfora iz 39 zemalja i osam hiljada UNMIК policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Кosovu, organizatori nisu kažnjeni a i oni koji su direktno učestvovali osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.