SPC posle izbora: Zašto je važno da se patrijarh oglasi

Na državnim svečanostima, pod kupolama hramova i pred televizijskim kamerama, predstavnici vlasti u Srbiji i vrh Srpske pravoslavne crkve (SPC) često su poslednjih decenija stajali jedni uz druge.

Međutim, posle izbornog zemljotresa koji je sa vlasti odneo Srpsku naprednu stranku, otvara su pitanje hoće li se takva bliskost nastaviti i kakvu će ulogu Crkva imati u novim društvenim okolnostima.

Gotovo dve nedelje posle pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra još se čeka komentar patrijarha Porfirija o političkim promenama.

„Vrh SPC je podržavao vlast i SNS do te mere da su određeni politički procesi vrlo negativno definisani.

„Prvenstveno imamo odnos prema studentskim protestima koje je upravo patrijarh definisao kao 'obojenu revoluciju'“, kaže Vladimir Cvetković, teolog i filozof, za BBC na srpskom.

Dok su pojedini sveštenici pozivali patrijarha da se oglasi, drugi su branili njegovo ćutanje.

BBC novinarka uputila je SPC-u zahtev za komentar, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.

Iako je po Ustavu Srbija sekularna država, što znači da su svetovna i duhovna vlast odvojene, patrijarsi su ranije iznosili mišljenja o političkim i društvenim dešavanjima.

Tokom političke krize nastale posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, „crkveni vrh je nastupao kao saveznik vlasti“, ocenjuje Vukašin Milićević, bivši sveštenik i nekadašnji profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Ako govorimo o vrhu SPC, on je u potpunosti pratio korake SNS-a“, dodaje Milićević, danas član vanparlamentarne opozicione Demokratske stranke.

Patrijarh Porfirije se nije libio da tokom jedne posete Moskvi u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kritikuje antivladine proteste, nazivajući ih „obojenom revolucijom", baš kako ih je opisivao i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Znamo i osećamo da centri moći sa Zapada ne žele da se razvija identitet srpskog naroda i njegova kultura", rekao je tada.

Funkcija crkvenog vrha bila je da dosadašnjoj vlasti pruži „neku vrstu simboličke legitimacije“ pozivanjem na jedinstvo i organizovanjem verskih i političko-religijskih manifestacija, kaže Milićević.

„Međutim, vrh SPC nije sve što čini Crkvu.

„Kada je reč o parohijskom sveštenstvu, tokom ove dve godine videli smo više činova otvorene podrške - podrška je dolazila i od jednog broja episkopa“, dodaje.

Dok su pešačili širom Srbije, studentima su ponegde sveštenici delili ikone i druge crkvene relikvije.

U Kruševcu su primljeni da se odmore u porti crkve Lazarica.

Od 'obojene revolucije' do otvorenih kapija manastira

Na početku antivladinih protesta, SPC se nije previše oglašavala.

Patrijarh Porfirije pozivao je na dijalog, mir i prevazilaženje podela.

Ipak, u januaru 2025, na zvaničnom sajtu SPC objavljen je tekst Paralelni univerzum ili doprinos studentskih protesta savremenoj nauci, autora Dušana Stokanovića, službenika Patrijaršije.

On je optužio studente koji su prekinuli ceremonijalni program u Matici srpskoj da su pokušali da „nametnu antisvetosavski, antihrišćanski i antisrpski narativ i koncept života".

Tekst je izazvao burne reakcije, a Crkva se kasnije i formalno ogradila od komentara.

Predstavnici studenata su ranije kritikovali vrh SPC-a zbog „uvredljivih reči upućenih" njima, i poručivali da je Crkva „izabrala pogrešnu stranu."

I kruševački mitropolit David je proteste opisao kao deo „revolucije raznih boja“, tvrdeći da se radi o politici „umešenoj u nekoj od domaćih ili stranih kuhinja.

Kasnije je objavio da je njegova izjava „pogrešno protumačena i izvučena iz konteksta".

Na njegove izjave reagovalo je šest episkopa SPC, među kojima su bili žički episkop Justin i vladika Grigorije, episkop u Nemačkoj, koji su i do tada otvoreno podržali studentske proteste.

„Kao arhijereji SPC osećamo dužnost da javno izrazimo neslaganje i ograđivanje od bilo kakvog govora koji dehumanizuje drugog čoveka, a posebno od govora koji mlade ljude, studente, nipodaštava kao faktor izgradnje društva, faktor koji doprinosi budućnosti istog, ili ih ponižava kao one koji su pozvani da misle i traže istinu", napisali su u saopštenju.

Tokom proleća 2025, mitropolit Justin otvorio je vrata manastira Studenica, jednog od najznačajnijih u srpskoj istoriji, kako bi u njemu prespavali studenti iz Novog Pazara tokom hodanja ka Beogradu.

Justin je prisustvovao i na protestu poljoprivrednika u blizini Čačka.

Nekoliko meseci kasnije, razrešen je dužnosti zbog navodnih finansijskih pronevera.

Iako su smenu mnogi tumačili i kroz prizmu politike, SPC je zvanično demantovala da je odluka doneta zbog podrške političkim protivnicima vlasti.

Vladika Grigorije je u Nemačkoj dočekao studente tokom maratonske biciklističke ture iz Srbije ka Francuskoj u aprilu 2025. godine.

„Studenti postaju ogledalo koje neumitno sve razobličava, a svi se mi u tom ogledalu ogledamo.

„Moj najveći strah je da će neko hteti nasilno da razbije to ogledalo, jer mnogima nije prijatan odraz koji u njemu vide", rekao je vladika Grigorije u intervjuu za BBC na srpskom.

• Sva lica patrijarha Porfirija
• Vladika Grigorije za BBC: „Studenti su ogledalo koje sve razobličava”
• Zašto je razrešen mitropolit Justin

Šta kažu vernici?

Milica Janković je podržala studentski bunt i odlazila na proteste, ali je i svake nedelje bila u crkvi.

„Meni to nije u suprotnosti jedno sa drugim.

„Ja sam deo crkvene zajednice i uvek ću to biti, krivo mi je ako je SPC ostavila loš utisak na ljude zbog podrške SNS-u", kaže za BBC.

Ipak, veruje da je „ispravka moguća."

„Zato je potrebno da se patrijarh obrati vernicima", kaže ona.

Ima i onih koji su oštriji.

„Patrijarh bi trebalo da se oglasi i da se povuče sa funkcije, jer je pokazivao naklonost prema prethodnoj vlasti“, kaže plavokosa vernica na izlasku iz Crkve svetog Marka u centru Beograda, ne želeći da se predstavi.

Na dan izbora 25. oktobra, patrijarh Porfirije je poručio da „naravno, neće on reći kako da se glasa", pozvavši vernike da odlučuju po „savesti, slobodno i bez straha.“

„Ako imamo mir, kakav god da bude ishod, biće blagotvoran i biće blagosloven.

„Ako imamo nemir, ako imamo gnev i mržnju, bilo kakav da je ishod, on će biti poguban po sve“, poručio je Porfirije.

Na dvogodišnjicu novosadske tragedije, patrijarh je u Hramu Svetog Save u Beogradu služio pomen, pominjući i odgovornost.

Veza SPC i SNS-a

Bliskost crkvenog vrha i vlasti nije nova, ali je ranije unutar Crkve bilo više prostora za različite, pa i kritičke stavove, kaže Cvetković.

„I ranije je Crkva često stajala uz određene političke strukture.“

Bivši patrijarh Irinej održavao je bliske odnose sa tadašnjim predsednicima Vučićem i Tomislavom Nikolićem, dok su „pojedini uticajni episkopi otvoreno kritikovali vlast“, podseća on.

„Tako da ste imali 'dobre policajce i loše policajce'“, ocenjuje Cvetković.

Od dolaska SNS-a na vlast, država je učestvovala u finansiranju velikih crkvenih projekata, poput radova na Hramu Svetog Save, koje je pomagala i Moskva.

Jedna od najvažnijih tačaka saglasnosti crkvenog i državnog vrha bila je politika prema Kosovu - nema priznanja nezavisnosti.

U jeku protesta, u Beograd je u maju 2026. uz najviše državne počasti dopremljen Bogorodičin pojas, jedna od relikvija istočnog hrišćanstva, iz manastira Vatoped na Svetoj Gori

Tadašnji predsednik Vučić demantovao je tvrdnje da je država platila milion evra za dopremanje i izlaganje pojasa.

Tih dana je i najavljena inicijativa za osnivanje Univerziteta Sveti Sava memorandumom o saradnji koji su potpisali tadašnji premijer Đuro Macut i patrijarh Porfirije u prisustvu Vučića, koji je najavio podršku države ovom projektu.

„Ako govorimo o crkvenim univerzitetima, to nije ništa novo u Evropi, takve ustanove postoje i u pravoslavnom, i u protestantskom, i u rimokatoličkom svetu, tako da sama ideja nije neobična.

„Međutim, neprijatna koincidencija jeste što se sve to dešava u trenutku kada postoji ozbiljan pritisak na državni univerzitet", rekao je tada Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka, za BBC na srpskom.

Crkva i država posle izbora

Budući odnosi države i SPC zavisiće od poteza nove vlade, pre svega Ministarstva pravde i institucija nadležnih za saradnju sa verskim zajednicama, kaže teolog Cvetković.

Pitanje je i da li će biti zadržana dosadašnja Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, koja je imala ulogu u uređivanju odnosa crkve i države, ukazuje.

Studentsku listu karakteriše i šarenolikost kandidata, pa su tako neki, poput profesora beogradskog Hemijskog fakulteta Radomira Saičića, izrazito verski opredeljeni, a drugi, poput profesora Jove Bakića, ne delen taj stav.

„Studenti su u njihovom programu poručili da neće biti zaštićenih, da će odgovarati svi koji su kršili zakon i bavili se kriminalom.

„Najvažnije je procesuirati sve koji su učestvovali u korupciji i kriminalu, bez obzira da li su na nekoj poziciji u SPC", kaže teolog Blagoje Pantelić za BBC na srpskom.

Autonomija SPC ne znači da crkvena lica imaju imunitet od krivičnog gonjenja, naglasio je Pantelić koji je trajno izopšten iz SPC krajem januara 2026.

Ipak, smatra da će se „odnos države i crkve vratiti u zakonske okvire.“

„Uveren sam da će buduća vlada učiniti sve da se procesuiraju dosadašnje zloupotrebe i da saradnja države i crkve izgleda onako kako izgleda u uređenim društvima.

„Zakonski preduslovi postoje, sada su se stekli i politički“, kaže on.

Jedan od prvih pokazatelja budućeg odnosa nove vlasti prema SPC mogla bi da bude sudbina projekta osnivanja Univerziteta Sveti Sava, započetog uz podršku prethodne vlade.

„To bi, na neki način, mogao da bude putokaz kakve odnose vlast želi da gradi sa Crkvom“, kaže Cvetković.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Osnivanje Crkvenog univerziteta u Srbiji: Šta je sve (ne)poznato
• Monah i moćnici: Patrijarh Pavle i politika
• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Šta ženama nije dozvoljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
• Kako mladi u Srbiji vide religiju