Anka Gogić Mitić: Obrazovanje nije prioritet vlasti, direktori treba da snose odgovornost

Govoreći o odluci donetoj na sednici Saveta za društvene delatnosti održanoj u sredu, Anka Gogić Mitić navela je da je odluka doneta u skladu sa predlogom koji će se naći na dnevnom redu Skupštine Grada Požarevca, većinom glasova prisutnih članova Saveta. Ipak, kada je reč o informaciji o tehničkoj pripremljenosti škola za školsku 2026/2027. godinu, ocenila je da je ona trebalo da bude razmatrana pre početka školske godine, kako bi javnost na vreme bila upoznata sa uslovima u kojima učenici pohađaju nastavu.

„Izveštaj je trebalo da bude usvojen pre početka školske godine, da bi deca znala u kakvu školu ulaze“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, direktori škola dostavili su Gradskoj upravi izveštaje u kojima navode da su ustanove tehnički opremljene i kadrovski popunjene, uz napomenu da pojedinim školama nedostaju nastavnici informatike, matematike i fizike. Kako je navedeno, taj problem trebalo bi da se rešava tokom godine raspisivanjem konkursa.

Međutim, Gogić Mitić smatra da je problematično što se o stanju u školama raspravlja tek krajem oktobra, odnosno gotovo u novembru, umesto pre početka školske godine.

„Ta informacija o opremljenosti škola sada se razmatra takoreći u novembru, tako da je to bilo potpuno besmisleno. Tu informaciju nismo imali na početku školske godine, a Skupština Grada Požarevca nije tu odluku donela“, rekla je ona.

Dodala je da su izveštaji direktora šturi i nepotpuni, kao i da se iz njihovog sadržaja stiče utisak da se pojedini delovi ponavljaju iz godine u godinu. U njima su, kako navodi, navedeni radovi koji su obavljeni, ali članovi Saveta nisu imali mogućnost da neposredno provere stanje u školskim objektima.

Gogić Mitić ukazala je na to da postoje propisi kojima su određeni tehnički uslovi koje škole moraju da ispunjavaju, od kvadrature učionica do stanja toaleta i školskih dvorišta.

„Jednim očiglednim pogledom unutar škole može se videti da škole nisu tehnički opremljene. Postoji poseban pravilnik koji propisuje šta svaka škola treba da ima od opreme i koje uslove treba da ispunjava, ali mi kao Savet za društvene delatnosti, koji razmatra te izveštaje, nismo imali mogućnosti da to i vidimo“, navela je ona.

Kao primer pomenula je OŠ „Kralj Aleksandar I“, u kojoj je, kako tvrdi, uočila da toalet ne ispunjava uslove propisane odgovarajućim normativima.

Nedostatak nastavnika i pitanje stručnosti

Poseban problem, prema njenim rečima, predstavlja stanje nastavnog kadra. Osvrćući se na podatke koji se odnose na OŠ „Vuk Karadžić“, u kojima se navode nedostaci nastavnika razredne nastave i matematike, Gogić Mitić ukazala je na to da podaci o kadrovskoj popunjenosti sami po sebi ne daju potpunu sliku o kvalitetu nastave.

„To je teško razumeti. Podaci mogu da ukazuju na dobru kadrovsku popunjenost, ali ne govore ništa o stručnoj osposobljenosti nastavnika.Upravo je to pitanje koje nas najviše zanima“, istakla je ona.

Kako objašnjava, za procenu stanja u školama nije dovoljno znati samo koliko nastavnika radi, već je važno utvrditi i ko predaje deci, koju stručnu spremu i zvanja ima, kao i koliko radnog staža poseduje.

Prema njenim rečima, uslovi za obavljanje nastavnog rada propisani su sistematizacijom radnih mesta, ali podaci koji bi omogućili detaljniju analizu nisu predstavljeni u dostavljenim izveštajima.

„Mi to ne znamo, a direktori su u nekoliko rečenica opisali to stanje i time otaljali svoju obavezu prema Skupštini grada i građanima Požarevca. Građani su zaslužili da imaju jednu takvu informaciju i da mogu da pročitaju ko predaje deci u osnovnim i srednjim školama“, rekla je Gogić Mitić.

Ona smatra da je neophodno otvoriti pitanje stručnosti nastavnog kadra, posebno imajući u vidu da u obrazovanju radi i određeni broj zaposlenih na određeno vreme.

Odgovornost za ovakvo stanje vidi prvenstveno u državi i Ministarstvu prosvete.

„Odgovornost je, naravno, na državi i Ministarstvu prosvete. Mi nemamo adekvatno obrazovanje za učenike osnovnih i srednjih škola. Neko treba da kaže tu istinu i da se suočimo sa njom, kako bismo pronašli način da našoj deci pružimo obrazovanje u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, drugim zakonima koji regulišu ovu oblast i odgovarajućim podzakonskim aktima“, navela je ona.

Prema njenoj oceni, potrebno je ozbiljno analizirati način na koji se nastavni proces odvija, jer je reč o oblasti u kojoj se obrazuju i odrastaju budući građani.

Nedovoljna kontrola i ulaganja u školske objekte

Gogić Mitić smatra da je sadašnje stanje posledica dugogodišnjeg odnosa prema obrazovanju, koje, kako kaže, nije bilo među prioritetima vlasti.

Ona je ukazala na to da nastavnička profesija nije dovoljno atraktivna, između ostalog i zbog neadekvatnih zarada, kao i da se mali broj studenata opredeljivao za fakultete koji obrazuju nastavni kadar.

„Nastavnici nisu adekvatno plaćeni, zbog čega je to zanimanje postalo neatraktivno. Mali broj studenata upisivao je fakultete za obrazovanje nastavnog kadra, pa su u školama počeli da predaju i neškolovani i nestručni ljudi. Sve je to deo lanca koji je doveo do ovako tužnog stanja u obrazovanju“, rekla je ona.

Kao dodatni problem navela je nedostatak uvida javnosti u rezultate eksternog vrednovanja škola, kao i u rad nadležnih institucija koje bi trebalo da kontrolišu ispunjenost uslova za rad.

Prema njenim rečima, nakon verifikovanja škola pri Ministarstvu, redovna kontrola njihove tehničke opremljenosti i kadrovske popunjenosti nije dovoljno zastupljena, dok se nadležni inspektor Gradske uprave, kako tvrdi, ne bavi redovnim pregledima škola, već detaljnije kontrole obavlja prilikom akreditacije ili po pojedinačnim prijavama.

„Nedostatak novca ne sme da bude razlog, a posebno ne opravdanje za to što naše škole nisu prilagođene potrebama učenika. Kada se obrazovanje postavi kao jedan od prioriteta svakog društva, budžetska sredstva usmeravaju se u tu oblast, čime se stvaraju uslovi da škole ispune potrebne standarde i budu bezbedne“, istakla je ona.

Govoreći o korišćenju budžetskih sredstava, navela je da postoje slučajevi u kojima direktori nisu realizovali projekte za koje su dobili novac. Zbog toga, pored nedovoljnih sredstava namenjenih tehničkoj opremljenosti škola, smatra važnim i pitanje posvećenosti i sposobnosti direktora i školskih odbora da odobrene projekte sprovedu.

Različiti uslovi za učenike u gradu i selima

Posebnu pažnju Gogić Mitić skrenula je na bezbednost školskih objekata, ističući da bi redovni pregledi i procene stručnjaka građevinske struke trebalo da budu sastavni deo kontrole uslova u kojima borave deca.

Kada je reč o razlikama između gradskih i seoskih škola, ocenila je da su ustanove sa područnim odeljenjima u težem položaju kada je reč o obezbeđivanju odgovarajućih uslova za nastavu.

Kao primer navela je školu u Kasidolu, za koju je rekla da, prema njenim saznanjima, nema grejanje, iako postoji priključak na gas.

Smatra da bi Grad Požarevac morao da promeni odnos prema obrazovanju i jasnije odredi prioritete, kako bi se svoj deci obezbedili jednaki uslovi za školovanje, bez obzira na to da li pohađaju školu u gradu ili u seoskom naselju.

Na pitanje šta bi trebalo hitno promeniti u obrazovanju na lokalnom nivou, Gogić Mitić je kao jedan od ključnih koraka navela promenu rukovodećih kadrova u školama i školskih odbora.

„Potrebno je smeniti direktore i pozvati ih na odgovornost, ali i promeniti rukovodeće kadrove i školske odbore. Ukoliko sami ne prepoznaju svoju odgovornost, postoje oni koji mogu da je utvrde“, zaključila je ona.