Koji su dalji koraci Studentske liste i kako donose odluke: 'Demokratski eksperiment'

Studentska lista (SL) ostvarila je ubedljivu izbornu pobedu, ali na čelu ključnih, najmoćnijih institucija, mesecima mogu da ostanu ljudi odani dosadašnjoj vlasti.

Dok se čeka konstituisanje nove Skupštine Srbije, potom formiranje nove vlade, a sa tim i promene u javnim preduzećima, službama i agencijama, kakav je manevarski prostor političke opcije koja je stavila tačku na 14-godišnju vladavinu Srpske napredne stranke (SNS) i partnera?

Predstavnici studentskog pokreta, koji je predvodio antikorupcijske proteste poslednjih godinu dana, i Studentske liste, kandidovane na izborima, u prvim danima poručuju da nasilni potezi nisu opcija.

Pozivaju zaposlene u javnim institucijama da se samoorganizuju i samooslobode.

Za to vreme Vlada Srbije u tehničkom mandata naglašava „mirnu i zakonitu tranziciju vlasti", dok Aleksandar Vučić, doskora najmoćniji političar u zemlji, govori o samoorganizovanju pristalica da bi se branili mediji bliski SNS-u od napada.

Republička izborna komisija (RIK) najpre treba da saopšti konačne rezultate izbora, i tek tada počinju da teku rokovi za konstituisanje nove skupštine i vlade.

„Ceo proces može da traje tri, četiri meseca.

„Javni i politički život neće stati u međuvremenu", kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i kandidat za poslanika na Studentskoj listi.

'Osetljiva' postizborna nedelja

U prvim satima posle izbora, dok su pristalice Studentske liste širom Srbije još slavili pobedu, okupljeni su budućoj vlasti poručili da se ne udaljavaju od naroda i da ostvare jedan od osnovnih zahteva - poštovanje zakona.

„Suočeni ste sa nekom vrstom postizborne euforije i podignutim očekivanjima da ispunite ono što ste obećavali, a obećali ste obračun sa sistemskom korupcijom, oslobađanje institucija i povratak u normalnost.

„Na početku, međutim, nemate legalni autoritet da to izvršite. To je osetljiva situacija u kojoj treba da delujete", kaže Stojiljković.

Prvi izazov bili su upad i protesti ispred režimskih televizija Informer i Pink, na šta su predstavnici studenata i prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović odgovorili pozivima na smirivanje strasti.

„Važno je bilo da se upute poruke za sprečavanje nasilja i očekivane spontane reakcije ljudi koji su decenijama trpeli posledice autoritarne vlasti", kaže Stojiljković.

Paralelno podržavaju sve inicijative unutar zarobljenih institucija, medija, da se ljudi samooslobode i da pokrenu promene.

„Ako ste rasli na studentskom i građanskom buntu, ne možete reći da sa samoorganizovanjem treba stati.

„Po pravilu, tokom prvih nekoliko meseci, dok ne uvedete institucionalni okvir, promene se dešavaju na osnovu podrške građana i ljudi u samim institucijama", kaže profesor FPN-a.

On očekuje da će u takvoj atmosferi neki od sadašnjih čelnika „podneti ostavke".

„Nema gotovih recepata" za situacije kada se „ne menja samo vlast, već i režim", zaključuje.

Pogledajte video: Šta glasači poručuju kandidatima Studentske liste

'Institucije treba da služe narodu'

Studenti su od rukovodstva i uredništva Radio-televizije Srbije (RTS) već zatražili ostavke zbog neobjektivnog izveštavanja, a od Regulatornog tela za elektronske medije da profesionalno postupa.

U međuvremenu, dobili su jednu ostavku - direktorke RTS-a Manje Grčić, a u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa prvi put je gostovao predstavnik Studentske liste.

„Pozvaćemo zaposlene u tim javnim institucijama da beleže svako kršenje zakona kako bismo kroz sudove to mogli da procesuiramo.

„Očekujemo od institucija koje nisu u procesu tranzicije, kao što je Više javno tužilaštvo, koje ima poluge moći, da sada počne da radi svoj posao", kaže Mihailo Babić iz studentskog pokreta.

Ove ili slične poruke studenti su slali i tokom antirežimskih protesta, ali nije bilo željenog odgovora.

Babić smatra da je sada drugačije.

„Sve te institucije treba da služe narodu, a narod je jasno pokazao vlastitu volju na izborima, iza kojih vrednosti stoji.

„Ne sumnjamo da institucije znaju šta je volja naroda", govori.

Pobeda je donela još jednu promenu - sve je manje straha, smatra.

„Ovom državom se upravljalo u mafijaškom stilu na osnovu straha.

„Sada ne postoji nikakav izgovor, ni sumnja da treba da se postupa u skladu sa zakonom."

U prva tri dana posle izbora stigli su i zahtevi da ostavke podnesu rektori Univerziteta u Novom Sadu i Nišu, kao i da se sklone čelnici bezbednosnih službi i pravosuđa.

Pogledajte video: Šta posle izbora

'Samoorganizovanje' SNS-a

Vlada Srbije, u tehničkom mandatu, poziva na „zakonsku proceduru" i mirnu primopredaju vlasti.

„Građani i politički akteri imaju pravo da zahtevaju kadrovske promene, ali odluke o imenovanjima i razrešenjima mogu donositi isključivo nadležni organi, u skladu sa zakonom.

„Nasilje, pretnje i zastrašivanje zaposlenih ne mogu biti sredstvo za ostvarivanje političkih zahteva, niti čuvaju demokratsko društvo", saopštili su.

„Donesu li odluku i nastave li teror nad ljudima koji drugačije misle, batinanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzimaju ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo", izjavio je Aleksandar Vučić, bivši predsednik i nosilac poražene liste Ujedinjena Srbija.

„I neka znaju da nose svu odgovornost za to", rekao je dan posle protesta ispred Informera i Pinka, dve privatne televizije koje su ga podržavale kroz sve godine vlasti, i diskreditovale njegove protivnike.

Studentski pokret ogradio se od oba događaja i za sada nije jasno ko je organizovao ova okupljanja.

Ko i kako sada donosi odluke?

Nemamo pojedince koji stoje iznad zajednice.

Naše delovanje je kolektivno, promišljeno i odgovorno.

Ovo je bila istaknuta poruka na nalozima Studenti u blokadi na društvenim mrežama nastalim posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, i kada su počele blokade fakulteta širom zemlje.

Nije promenjena ni dve godine kasnije, iako je politička opcija bez jasnog lidera i strukture izbornom pobedom obezbedila 140 od ukupno 250 poslanika u sprskom parlamentu.

Studentski pokret i Studentska lista, učesnica izbora, jesu međusobno odvojeni, imaju sopstvenu koordinaciju, ali i sarađuju, kaže Babić, objašnjavajući kako se donose odluke o narednim potezima.

„Mi smo toliko dugo u ovoj borbi da znamo iza čega stojimo i koje su osnovne vrednosti - čuvanje države koja služi narodu i postupa po zakonima.

„Sve odluke biće utemeljene u tim vrednostima", dodaje.

Očekuje se da u parlamentu dobiju strukturu poslaničke grupe, uveren je Zoran Stojiljković.

„Ostaće, međutim, okvir u kome crpite autoritet iz ogromnog studentskog ili građanskog nezadovoljstva. To je specifičan vid kredibiliteta, koji je duboko demokratskiji nego što smo do sada imali.

„Ovo je jedan demokratski eksperiment čiji značaj nadilazi Srbiju", zaključuje.

• Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima
• Ostavke, izvinjenja i zahtevi za promenama: Šta se dešava sa medijima u Srbiji
• Kad će biti raspisani predsednički izbori u Srbiji

U intervjuu Radio-televiziji Srbije, pet dana uoči izbora, profesor Radomir Saičić, kandidat Studentske liste, rekao je da će odluke biti donošene „demokratski, kao i do sada".

Na direktno pitanje ko odlučuje o politici, Saičić je odgovorio: „Moramo da razlikujemo stvari - studenti odučuju o studentskim pitanjima i o studentskom pokretu, a Studentska lista predstavlja jednu političku artikulaciju studentskih zahteva i mi ćemo je predstavljati u skupštini".

„Budući poslanici će birati premijera i vladu i svakako da će biti u dogovoru sa studentskim pokretom koji je celu ovu stvar izneo", rekao je Saičić, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu.

Potvrdio je da su o kandidatima Studentske liste odlučivali plenumi, nazivajući to „horizontalnom demokratijom".

„Ima 250.000 studenata širom Srbije i organizovani su plenumi koji obuhvataju sve studente i nema hijerarhije nego se odlučuje plebiscitom", dodao je.

Šta čeka buduću vladu?

Nije poznato ko će činiti buduću vladu, koju SL može sama da formira.

Ko god se nađe na ministarskim mestima - verovatno ekspertske vlade - neće imati lak zadatak, ocenjuje politikolog Duško Radosavljević.

„Iako će to biti stručnjaci u sopstvenim oblastima, oni neće imati političkog iskustva, a pred njima su velika očekivanja.

„Uz sve to moraće da donose nepopularne odluke", govori profesor novosadskog Fakulteta političkih nauka.

Prvi zadatak biće da saopšte „stanje državnih finansija i šta ono znači".

Očekuje da „kosturi počnu da ispadaju iz ormara" kada se vidi stvarna zaduženost i uslovi pod kojima su krediti uzimani.

Izostanak jasne partijske organizacije i hijerarhije Studentske liste ne vidi nužno kao prepreku.

„Njihova poslanička grupa će biti svojevrsni plenum. Sastanci će možda trajati duže, ali demokratija je uvek bila spor i dugotrajan proces, a nekad i skup."

Povlačeći paralelu sa petooktobarskim promenama, kada je pao nedemokratski režim Slobodana Miloševića, Radosavljević očekuje više.

„Predstavnici tadašnje vlasti bili su abolirani za lopovluk, sada neće moći da bude abolicije, jer bi SL izgubila poverenje.

„Veliki je broj onih koji ne mogu da prođu ne samo bez lustracije, već i bez krivične odgovornosti", kaže.

U narednim danima ili nedeljama, najveći izazov biće da kod pristalica „smire opravdan nagon za odmazdom".

„Ovi periodi međuvlašća su opasni i zato bi zakonskim izmenama morali da se skrate rokovi za konstituisanje novih vlasti", zaključuje Radosavljević.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije
• Tamo gde je sve počelo: Novi Sad dan posle izbora
• Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza
• Ko je ko na naprednjačkoj, a ko na studentskoj listi
• Može li ekspertska vlada rešiti krizu u Srbiji
• Protest studenata u Beogradu: 'Bitno je da imaš (u)stav'