Izbori u Izraelu: Nerešeno - niko nema većinu za formiranje vlade

Nema jasnog pobednika ključnih opštih izbora u Izraelu, pokazuju preliminarni podaci sa biračkih mesta, pošto ni Benjamin Netanjahu, koji bi da sačuva vlast, ni njegov najveći protivnik, bivši vojni komandant Gadi Ajzenkot nisu na putu da obezbede većinu.

Dva izraelska emitera su predvidela da će Ajzenkotova stranka Jašar i tri druge jevrejske opozicione stranke u njegovom „Bloku promena“ osvojiti 51 u Knesetu (Knesetu) od ukupno120 mesta, kao i Netanjahuova stranka Likud i njeni krajnje desničarski i ultraortodoksni jevrejski saveznici.

Projekcije emitera Kan i Kanala 13 dale su blokovima po 51 mesto, dok je Kanal 12 dao Netanjahuovom bloku 52 mesta, a Ajzenkotovom 49.

Za većinu u Knesetu je potrebno 61 mesto.

Mnogo će zavisiti od uloge koju će igrati dve arapske stranke, za koje se predviđa da će osvojiti rekordnih 18 ili 19 mesta.

Izlaznost birača bila je najveća u poslednjih nekoliko decenija.

Kada su birališta zatvorena u 22 sata po lokalnom vremenu, izlaznost je bila 77,7 odsto, što je bilo najviše u tom satu od 1999. godine, saopštio je Centralni izborni komitet.

Još nije prebrojano oko 600.000 glasova, uglavnom vojnika i rezervista, što čini oko 10 procenata upisanih birača. Smatra se da među vojnicima i rezervistima desničarske stranke imaju snažnu podršku.

Ajzenkot je tek nedavno osnovao Jašari i ključna je figura koalicije opozicionih stranaka „Bloka za promene" koji imaju zajednički cilj: svrgavanje Netanjahua sa vlasti.

Pravo glasa imalo je 7.331.981 Izraelac, a za 120 mesta u Knesetu borilo se 36 stranaka.

Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.

Bez izraelskih Arapa nema vlade

U izbornoj trci su bila i dva arapska partijska bloka - Ujedinjena arapska lista i Zajednička lista - jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.

Upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.

Ali uoči izbora, sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.

„Nadam se da će se brojke poklopiti i da mi, oba naša bloka, možemo da osiguramo većinu u Knesetu“, rekao je lider Ujedinjene arapske liste Mansur Abas.

Posle izbora 2021. godine, Abasova stranka je bila deo vladajuće koalicije koju su predvodili Naftali Benet i Jair Lapid, sada Ajzenkotov saveznik.

Ta vlada je trajala godinu dana pre nego što se raspala.

Predsednik Zajedničke liste, Jusef Džabarin, upozorio je da se taj blok „ne može ignorisati ni u jednom političkim scenariju“.

Šta sada sledi?

Kada konačni rezultati budu potvrđeni i posle konsultacija sa svim političkim strankama, odnosno koalicijama, predsednik Izraela će pozvati lidera stranke za koga veruje da ima najveće šanse da formira vladajuću koaliciju.

Taj proces bi mogao da traje nedeljama i uoči izbora mnogi su strahovali upravo od tog ishoda u kojem nijedan blok ne može da obezbedi većinu, a manjinska vlada ne može da bude formira.

Već se dešavalo u novijoj istoriji izraelske politike da vlada nije mogla da bude formirana, pa se išlo na ponovljene izbore.

Prema tom scenariju, bili bi raspisani novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.

Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih izbora jer stranke nisu uspevale da postignu kompromis i formiraju vladu.

Poruke iz izbornih štabova

U sedištu Ajzenkotove stranke Jašar u Tel Avivu, njegove pristalice su skandirale „Bibi, idi kući!“ pošto što su početne ankete koje su objavili javni emiter Kan, Kanal 12 i Kanal 13 predviđale da će njegov blok izaći kao najveći u Knesetu, sa između 52 i 53 mesta, u poređenju sa 50 mesta za Netanjahuovu vladajuću koaliciju.

Ajzenkot je rekao da su „ispisali istoriju“ i obećao da će „osigurati da se narodna odluka pretoči u cionističku vladu: stabilnu i dobru za sve građane Izraela“.

Bivši premijer Jair Lapid, lider savezničke stranke Bejačad, rekao je da je Netanjahuov blok pretrpeo „razorni poraz“.

Međutim, nije bilo znakova predaje u jerusalimskom sedištu Netanjahuove stranke Likud, za koju se predviđa da će biti najveća stranka u parlamentu.

Pristalice Netanjahua su rekle za BBC da su nervozne dok su iščekivali rezultate.

„Nije gotovo dok ne bude gotovo, ali znojim se“, rekao je Icik.

Ministar spoljnih poslova Gideon Sar, Netanjahuov saveznik, rekao je da je slavlje opozicije „preuranjeno“, dok je ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir rekao pristalicama njegove krajnje desničarske stranke Jevrejska moć da se mole da konačni rezultati dovedu do „potpuno desničarske vlade“.

Kasnije se Netanjahu pojavio u sedištu Likuda i u govoru izjavio da njegov desničarski blok ima „veliku većinu“.

Pozvao je i na formiranje „jake, desničarske nacionalne vlade“.

Kako je protekao izborni dan?

Mnoge vodeće stranke su na početku izbornog dana prijavile navodne nepravilnosti na biračkim mestima širom zemlje, ali je Centralna izborna komisija Izraela saopštila da nema dokaza o sistemskom manipulisanju glasačkim listićima.

Netanjahu je na društvenim mrežama objavio nekoliko, kako je napisao, hitnih poziva pristalicama njegove stranke Likud i desničarskih stranaka.

„Budućnost naše jevrejske države je u pitanju. Izađite i glasajte odmah!

„Izlaznost birača među arapskim biračima je veća nego uobičajeno, a niska među desničarskim biračima.

„Moramo da se probudimo, ne smemo da ostanemo kod kuće", poručio je Netanjahu, objavljujući i fotografije gužvi na biračkim mestima na kojima glasaju izraelski Arapi.

Razlike i sličnosti Netanjahua i Ajzenkota

Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj - svrgavanje Netanjahua.

Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.

Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju - najdesničarskiju u istoriji zemlje.

Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.

Opozicioni blok kritikuje Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.

Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.

Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.

Opozicija ukazuje i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.

Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.

Uprkos napadima opozicije, Netanjahu se ponovo predstavio kao „Gospodin bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima širom Bliskog istoka i njegov bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Izraelski Kanal 12 izvestio je pre dva dana da je Netanjahu insistirao na vojnoj akciji u poslednjem trenutku koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom pre izbora, ali da mu se usprotivio Ejal Zamir, komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koga je on postavio.

Sledećeg dana, CNN je izvestio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da izvrši nove napade na Iran, ali da je američki predsednik odbio.

Netanjahu je demantovao oba izveštaja.

U poslednjim danima kampanje, Netanjahu je bio udarna vest u svim medijima zbog objavljivanja slike nuklearne bombe koja pogađa Tel Aviv, koju je napravila veštačka inteligencija, upozoravajući da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael „ako Iranci steknu nuklearno oružje“.

Ajzenkot ga je nazvao „histeričnim“.

Još jedno dominantno pitanje je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.

Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.

Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.

Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.

Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.

Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.

Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali - ilegalna prema međunarodnom pravu - ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.

Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.

Rešenje sa dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.

Iako su neki spekulisali da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju predvodi Ajzenkot, Liberman, ključni potencijalni član, isključio je mogućnost da bude deo takvog aranžmana.

Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti i ostvareni kada izborni rezultati budu poznati.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Vodič kroz izbore u Izraelu
• Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
• Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
• Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici
• Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
• Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad