Evakuacija stanovnika ukrajinskog grada koji su jeli korov da bi preživeli

Došao je kraj mukama preostalim stanovnicima Oleškog, grada na jugu Ukrajine, koji je od početka rusko-ukrajinskog rata u sendviču dve strane.

Posle dogovora o privremenoj obustavi vatre, koju je, kako su tvrdili iz Bele kuće, izdejstvovala Melanija Tramp, supruga američkog predsednika Donalda Trampa, u Oleškom je započeta evakuacija stanovnika - onih koji žele da napuste opustošeni i gotovo razrušeni grad.

Saznaje se da je nekoliko stotina ljudi, od nekoliko hiljada koliko ih je ostalo u Oleškom, odlučilo da ne odlazi, uprkos široko rasprostranjenom razaranju i nedostatku gasa, struje i tekuće vode.

„Svima koji žele da napuste Oleški biće data prilika da to učine bezbedno“, rekao je novinarima ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec.

„Istovremeno, oni koji odluče da ostanu moći će da ostanu i dobiće svu potrebnu humanitarnu pomoć.“

Ukrajinska teritorija je pet kilometara od Oleškog, ali evakuisani moraju da putuju preko teritorije pod kontrolom Rusije, a zatim da se prebace u južni ruski grad Anapa.

Ukrcaće se u avion ruske vlade za Gomel u Belorusiji, a zatim će se voziti preko granice u ukrajinsku Černigovsku oblast.

Neki će, veruje se, odlučiti da ostanu u oblastima pod kontrolom Rusije.

Prekid vatre trebalo bi da važi do isteka nedeljnog dana, 1. novembra.

To su prvi dani dana mira u Hersonskoj oblasti od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

U prvim danima od početka invazije na Ukrajinu februara 2022. godine, ruska vojska je zauzela Oleški, a preostali stanovnici ostali su zarobljeni između ukrajinskih položaja i ruskih snaga sa obe strane reke Dnjepar.

U Oleškom je pre rata živelo 24.000 ljudi, a tokom prvih dana invazije, koja je počela u februaru 2022. godine, zauzele su ga ruske snage.

Pre ove humanitarne akcije, ukrajinske vlasti su procenile da je u gradu i okolini ostalo oko 6.000 ljudi, među kojima 200 dece.

Nijedna prodavnica nije otvorena, a u gradu već tri godine nema struje, gasa i vode.

BBC je nedavno objavio reportažu o preostalim stanovnicima ovog grada koji su rekli da su počeli da jedu korov kako bi preživeli.

Prethodnih dana, preostalim izgladnelim i izmučenim stanovnicima Oleškog dostavljena je humanitarna pomoć.

Lubinec i njegova ruska koleginica Jana Lantratova zajedno su 30. oktobra bili u Oleškom.

Lantratova je objavila video na društvenim mrežama iz grada, rekavši da je ljudima data prilika da naprave dve grupe u zavisnosti od toga da li žele da budu odvedeni na teritoriju pod kontrolom Rusije ili u Ukrajinu.

Na snimcima koje je objavio na nalozima na društvenim mrežama, vidi se kako Lubinac razgovara sa uplakanim meštanima.

„Problem je što mnogo ljudi ostaje“, čuje se kako kaže.

„Rečeno mi je da je to njihov izbor, učinićemo sve što je moguće da im dostavimo humanitarnu pomoć.“

Dan ranije, Rusija je saopštila da je pripremila „desetine tona“ pomoći za stanovnike koji ne žele da odu, između ostalog hranu, lekove, higijenske proizvode i gorivo za generatore.

Jedna stanovnica Oleškog rekla je za BBC da je odlučila da ne ode jer joj „nisu dozvolili da povede i njene životinje“.

Olena, koja sada živi u Kijevu, rekla je da su njena baka i šira porodica odlučili da ostanu u Oleškom.

„Stariji ljudi ne žele da odu“, rekla je za BBC.

„Jedva sam uspela da ubedim oca - i to samo zato što sam upravo dobila bebu, koju on inače nikada ne bi video.“

Sestra njene babe je poginula u Oleškom prošle zime.

„Izgubila je obe noge nakon što je nazaila minu koja je bila prekrivena snegom... Ljudi su je odvezli u bolnicu u baštenskim kolicima“, rekla je Olena.

„Tako meštani prevoze sve ranjene i mrtve ljude u Oleškom do bolnice i bolničke mrtvačnice: u baštenskim kolicima.“

Pogledajte nekoliko fotografija Oleškog i okoline

Ukrajina je pokušala da isporuči zalihe preostalim stanovnicima Oleškog, ali nije imala uspeha poslednjih meseci.

Smatra se previše opasnim rizikovati izlazak iz grada peške miniranim putevima.

Kremlj je u septembru priznao da se Oleški suočava sa „kritičnom situacijom“ i „problemima sa snabdevanjem hranom i lekovima“, ali je dodao da „ruska vojska radi na njihovom rešavanju“.

Za stanje su okrivili Kijev.

Oleški je jedno od brojnih naselja u kojima su hiljade ljudi izgubile domove zbog masovnih poplava izazvanih urušavanjem brane Nova Hakovka 2023. godine.

Ukrajina i Rusija su se međusobno optuživale za dizanje brane u vazduh.

Herson je jedna od četiri ukrajinske oblasti koje je ruski predsednik Vladimir Putin septembra 2022. proglasio ruskim teritorijama, iako u nekim od njih ruske i proruske snage imaju tek delimičnu kontrolu.

• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Probijanje ukrajinske brane Nova Kahovka ugrožava životnu sredinu i snabdevanje hranom
• „Katastrofa, voda je sve odnela": Život u ukrajinskom gradu opustošenom posle probijanja brane

Neki od preostalih stanovnika Oleškog, podelili su ranije za BBC potresne priče kako preživljavaju u gradu koji je stalno granatiran i odsečen od hrane i vode.

Rekli su da deca koja su ostala u širem Oleškom neuhranjena, da nema zdravstvenih usliga i da nemaju gde da uče.

Mnogi su rekli za BBC da je samo jedna bolnica delimično operativna i da je otvorena samo nekoliko dana u nedelji za obavljanje hitnih intervencija.

Lokalno stanovništvo živi pod „potpunom blokadom“ ruskih snaga, rekao je ranije Andrej Sibiha, ukrajinski ministar spoljnih poslova.

Uloga Melanije Tramp u rusko-ukrajinskom ratu

Iako se Melanija Tramp samo povremeno pojavljuje na događajima u Beloj kući, ona se uključila u rešavanje humanitarnih pitanja nastalih zbog rusko-ukrajinskog rata.

„Bez moje intervencije, mogućnost dopremanja humanitarne pomoći u grad i evakuacija starijih ljudi bila bi nemoguća“, objavila je Melanija Tramp kada je postignuto primirje o Oleškom.

U avgustu 2025. godine, Melanija Tramp je napisala pismo Putinu, rekavši mu da je „vreme da se zaštite deca i buduće generacije širom sveta“.

Iako nije direktno pomenula Ukrajinu, samo nekoliko dana kasnije, Zelenski je u Beloj kući predao pismo njegove supruge Olene, zahvaljujući joj na naporima u vezi sa zaštitom dece.

U retkom javnom pojavljivanju u oktobru iste godine, prva dama SAD je rekla da joj je Putin direktno odgovorio pisanim putem i da njeni predstavnici rade sa timom ruskog predsednika na repatrijaciji ukrajinske dece iz Rusije i obrnuto.

Navodno je od 2025. godine vraćeno oko 34 dece, među kojima petoro u julu ove godine.

Prema rečima Donalda Trampa, njegova supruga je privatno izrazila sumnjičavost prema Putinu i njegovoj želji da postigne mir.

„Dođem kući i kažem joj: 'Danas sam baš imao dobar razgovor sa Putinom. Mislim da završavamo (rat)'.

„Na to bi mi ona rekla: 'Stvarno? Upravo je pogođena još jedna zgrada u Kijevu'", rekao je Tramp.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Stanovnici ukrajinskog grada pod ruskom kontrolom jedu korov, mrtvi leže po ulicama
• Putinov novi plan da život u ukrajinskim gradovima postane nepodnošljiv
• Melanija Tramp: Neobična, tradicionalna prva dama
• Rusija pristaje na pregovore sa Ukrajinom, ali smatra da nema o mnogo čemu da razgovara: BBC urednik
• Tramp za BBC: Razočaran sam, ali nisam završio sa Putinom
• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp