'Problem Srbije je što nije imala 4. oktobar': Ivan Marović, bivši lider Otpora, za BBC

„Gotov je, gotov je", orilo se beogradskim ulicama u noći parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je trijumfovala Studentska lista nad Srpskom naprednom strankom (SNS).

Posle više od četvrt veka ovaj slogan kod mnogih je oživeo sećanja na jesen 2000. kada je, posle izborne pobede ujedinjene, programski šarenolike opozicije (Demokratske opozicije Srbije) i demonstracija, sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, autoritarni predsednik Savezne Republike Jugoslavije, kojem je kasnije suđeno za ratne zločine pred tribunalom u Hagu.

Iza slogana koji ponovo odzvanja stajao je Otpor, nestranački pokret koji je činio jednu od okosnica borbe protiv Miloševića.

Novo vreme donelo je i nove aktere, ali čini se da sličnosti i jake paralele postoje - studentski pokret, nastao iz dvogodišnjih antikorupcijskih protesta, postao je glavni rival Aleksandru Vučiću, bivšem predsedniku i njegovoj SNS.

„Ovo je eksperiment vredan proučavanja, treba da gledamo šta će studentski pokret sada da radi", kaže Ivan Marović, jedan od lidera i stratega Otpora, za BBC na srpskom.

Studentska lista je osvojila oko 2,3 miliona glasova, oko 600.000 više od SNS-a, a pored ove dve organizacije u skupštini će se naći još samo stranke nacionalnih manjina.

„Srbija je sada dobila drugu šansu", tvrdi Marović, danas predsednik Međunarodnog centra za nenasilne konflikte iz Vašingtona.

Naprednjaci odlaze u opoziciju posle 14 godina skoro pa apsolutne vlasti, u kojoj je Vučić donosio sve ključne odluke.

Došli su ljudima na kućni prag

Pokret Otpor je krajem 20. i početkom 21. veka bio prepoznatljiv po simbolu pesnice i kampanji u kojoj su obilazili Srbiju uzduž i popreko.

„Razlika između Otpora i Studentske liste je što mi tada nismo izlazili na izbore, već smo radili na povećanju izlaznosti, a sadašnji studenti jesu i jedno i drugo", kaže Marović.

Koliko je ova kampanja bila uspešna govori podatak o izlaznosti od 69 odsto, dok je 2000. na glasanje izašlo 71,5 odsto glasača.

„Video sam u ovoj kampanji da su ljudi prevrtali očima što se igra kolo i kritike da nemaju baš mnogo političkih elemenata, ali to jeste bila borba za podizanje izlaznosti", primećuje Marović.

Lista oko SNS-a „Ujedinjena Srbija", čiji je glavni motor bio Aleksandar Vučić, imala je manje glasova od Studentske liste u gotovo svim gradovima u Srbiji.

Kampanja na društvenim mrežama imala je veoma važnu ulogu jer je ovo digitalno doba, ali ključ dobrog rezultata Studenske liste je što su bili fizički prisutni širom zemlje, smatra Marović.

„Stigli su od vrata do vrata, marširali po Srbiji, nisu se sa visine obraćali ljudima.

„Ne bi imali ovakvu izlaznost da se nisu ljudima bukvalno pojavili na kućnom pragu", dodaje.

Protesti mladih u Srbiji deo su šireg talasa bunta Generacije Z - u Evropi, Južnoj Americi i Aziji.

Ali nije bilo mnogo slučajeva da su direktno doveli do promene vlasti.

„Najskoriji najsličniji slučaj je u Nepalu. I tamo su mladi pobedili i vlast i opoziciju, najviše govoreći o korupciji", podseća Marović.

Studentski protesti u Srbiji počeli su kao reakcija na tragediju u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 ljudi.

Do sada niko nije osuđen, a pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka pred različitim tužilaštvima.

Moć olovke i glasačkog listića

Pored slogana, i scene slavlja na ulicama 25. oktobra uveče podsetile su na 5. oktobar 2000.

Kao što su tada demonstranti iznosili fotelje iz tadašnje Savezne skuštine, tako su i 26 godina kasnije protivnici vlasti nosili stolice kao suvenire iz šatorskog naselja koje su pristalice SNS podigle blizu Predsedništva Srbije u centru Beograda.

„Mi smo imali nedemokratski režim koji smo oborili 5. oktobra, a vratio se u drugom obliku 2012", kaže Marović.

Upravo je SNS, predvođena Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, nekadašnjim funkcionerima Srpske radikalne stranke (SRS), došla na vlast smenivši Demokratsku stranku (DS).

„Važno je da je 25. oktobra vlast promenjena olovkom i glasačkim listićem", govori on.

I ovaj i prethodni izborni procesi u Srbiji obeležile su optužbe opozicije i posmatračkih misija o brojnim nepravilnostima pre i za vreme glasanja.

„Rešenje za loše izborne uslove je povećana izlaznost kojom se topi svaka prednost koju vlast može da ima i studentski pokret je to rešio na ovom glasanju", dodaje.

Zašto je važan 4. oktobar

Studentska lista je odnela pobedu na izborima, ali bi u skladu sa zakonom do formalnog i suštinskog preuzimanja vlasti i izbora nove vlade moglo da protekne nekoliko meseci.

Kada je svrgnut Milošević 5. oktobra 2000, tadašnji DOS je tek u decembru preuzeo vlast na svim nivoima, a prema mišljenju mnogih pristalica ove koalicije, ta dva meseca su bačena u vodu i propuštena je prilika da odmah počne borba protiv korupcije i demontaža starog sistema.

Često se kasnije moglo čuti da Srbija „nikada nije dočekala 6. oktobar".

„Naš je problem što nije bilo 4. oktobra.

„To je dan kad sednemo i kažemo - ovo je plan šta ćemo da uradimo u sledećih godinu ili dve, razmontiramo bezbednosne službe, kriminalni i finansijske milje i držimo se zajedno dok to ne ispunimo", smatra Marović.

Točak istorije veoma brzo je pregazio početno jedinstvo DOS-a.

Prvi raskol Zorana Đindića, lidera DS i premijera, i Vojislava Koštunice, predsednika DSS-a i SRJ, nastao je već krajem 2000. i vremenom se jaz oko brzine i načina promena samo produbljivao.

Pogledajte video o 5. oktobru 2000.

https://www.youtube.com/watch?v=oH6600gkPfs

Studentski pokret i Studentska lista i dalje zajednički istupaju, držeći se prethodno zacrtanih ciljeva, ali uglavnom kroz neformalne zahteve od nadležnih u medijima, policiji, pravosuđu i javnim ustanovama da podnesu ostavke.

Iako je deo njihovog programa sprovođenje ne samo krivičnih postupaka, već i lustracije, Marović kaže da „ne veruje da će toga biti, jer kao društvo Srbija nije spremna za to".

Izostanak obećane lustracije, iako je punu deceniju postojao zakon koji se nije primenjivao, dugo je bio ozbiljna zamerka novim vlastima posle pada Miloševića.

Pogledajte video: Šta je lustracija

Da li bi, onda, istorija mogla da se ponovi?

Nekoliko stvari je danas drugačije - najpre, postoji to iskustvo iz 2000, a drugo je mnogo skoriji slučaj iz Mađarske, objašnjava Marović.

U aprilu 2026, na izborima u Mađarskoj premijer Viktor Orban izgubio je vlast posle 16 godina.

„Bez hvatanja u koštac sa korupcijom, što je u Mađarskoj i u Srbiji bilo centralna tema u kampanji, nema promene sistema", ističe nekadašnji vođa Otpora.

Period od 5. oktobra 2000. do decembarskih izbora iste godine obeležen je pobunama u zatvorima, restrikcijama struje, otmicama poznatih poslovnih ljudi.

„Miloševićev režim napravljen na temeljima komunističkog sistema, bio je mnogo moćniji.

„Ipak, takav aparat danas više ne postoji", ocenjuje Marović.

Ali SNS će u budućem parlamentu biti snažna opozicija sa više od 100 poslanika, a Vučić je dan posle izbora govorio o samoorganizovanju pristalica da bi se od napada branili mediji bliski stranci.

U parlamentu prvi put od povratka višestranačja, neće biti SPS-a.

Vučić razume kako funkcioniše ciklus vesti, zato je prvi izašao da prizna poraz, da bi kontrolisao taj narativ, kaže Marović.

„U narednih nekoliko meseci će se truditi da budu složni i ublaže pad, a onda će posle da gledaju kako da okrenu stvari.

„A za SPS je ovo blaga kazna za sve što su uradili od zemlje još od 8. sednice Saveza komunista kada je pobedila struja koja je kasnije formirala tu stranku", zaključuje bivši lider pokreta Otpor.

Pogledajte: 'Ponosan sam što ću deci reći - tata je 25. oktobra bio tu'

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima
• Pobednici izbora koje su podržali studenti traže ostavke svih u Srbiji
• Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza
• Poluge vlasti u Srbiji u tehničkom mandatu: Ko može koliko
• Od 5. do 6. oktobra - koliko se Srbija promenila za 36 sati
• „Promenili smo vlast, ali nismo sistem": Sećanje na Peti oktobar