Šta ozempik i lekovi za mršavljenje rade našem telu: iskustva iz Srbije

Anđela Stojanović ima 31 godinu i kaže da nikada nije imala problem sa kilogramima.

Ipak, prošle zime počela je da uzima ozempik.

„Nisam imala vremena za zdravu ishranu i trening, pa sam rekla 'hajde da probam'", priča ona za BBC na srpskom.

Posle mesec dana upotrebe ozempika, kaže, „nestala joj je želja za slatkišima i burgerima, uz povremenu mučninu."

„Sa 58 kilograma, došla sam na 51", dodaje ona.

Lek je, kaže, poručila bez recepta, sa jednog od profila na Instagramu.

„Ozempik je u Srbiji lek registrovan za lečenje šećerne bolesti tipa 2.

„Međutim, poslednjih godina sve je prisutnija njegova upotreba za mršavljenje, iako za lečenje gojaznosti postoje drugi lekovi koji su za tu indikaciju registrovani", kaže Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Dijabetes tipa 2 je hronična bolest kod koje organizam ne koristi insulin pravilno i vremenom ga ne proizvodi dovoljno da održava normalan nivo šećera u krvi.

Insulin je hormon koji pomaže da šećer iz krvi uđe u ćelije i koristi se kao izvor energije.

Od terapije za dijabetes i gojaznost, ovi preparati postali su deo svetskog trenda mršavljenja koji se ubrzano širi društvenim mrežama.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da je rast interesovanja za ove lekove jedan od razloga zbog kojih je krajem 2025. prvi put objavila smernice za njihovu primenu u lečenju gojaznosti.

„Za lekove koji se koriste u terapiji gojaznosti postoje određeni medicinski kriterijumi, a oni nisu namenjeni ljudima koji nemaju gojaznost ili druge odgovarajuće indikacije.

„Ako ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume koriste ovaj lek to je zloupotreba lekova", dodaje Stojanović.

'Ponekad nisam mogao da nađem lek u apoteci'

I Dragan Vukčević koristi ozempik, ali ne zbog izgleda.

„Lek uzimam od 2021, lekar mi ga je prepisao zbog dijabetesa tipa 2.

„U prvih par meseci sam smršao, a trebalo mi je i malo vremena da mi se organizam privikne“, kaže ovaj 69-godišnjak iz Vrnjačke Banje za BBC na srpskom.

Imao je problema sa mučninom, ali i osećajem da „jednostavno nije gladan.“

Međutim, tokom 2023. godine suočio se sa drugim problemom.

„Nisam mogao da nađem lek u apoteci, pa sam ga nabavio preko poznanika", dodaje.

Profesor Stojanović kaže da povećana popularnost ozempika među ljudima koji žele da smršaju može da utiče i na dostupnost terapije pacijentima kojima je ona medicinski neophodna.

„Drugi problem je što se korišćenjem ozempika za mršavljenje ne postiže doza (aktivne supstance) semaglutida, predviđena za lečenje gojaznosti“, dodaje.

Ozempik spada u agoniste receptora GLP-1, klasu lekova koji deluju tako što imitiraju prirodni hormon GLP-1.

Ovaj hormon se oslobađa posle jela i učestvuje u kontroli šećera u krvi, apetita i osećaja sitosti.

Deluju tako što smanjuju glad i usporavaju varenje, što može da doprinese gubitku telesne težine.

Većina lekova GLP-1 se primenjuje injekcijom u abdomen, butinu ili nadlakticu.

Kupovina lekova na internetu

Nedostupnost pojedinih preparata u apotekama, ali i velika zainteresovanost za brzo mršavljenje, stvorili su paralelno tržište na društvenim mrežama.

Tako je i Anđela Stojanović, posle ozempika, prešla na maundžaro (mounjaro).

„Čula sam da ozempik nije baš zdrav, pa sam izabrala drugi", kaže.

Ovaj lek je kupila preko Instagram stranice i platila nešto više od 25.000 dinara, dodaje.

Slična iskustva ima i 35-godišnja Aleksandra Tomić, koja se sa viškom kilograma bori godinama.

„Sve je to bio krug - smršam pa se ugojim.

„Ljudi ne razumeju koliko je to zamorno, a osim toga želela sam da imam lepo telo", priča ona za BBC na srpskom.

Lek je uzimala tri meseca i smršala oko 15 kilograma.

Ni ona nije dobila preporuku lekara - uzimala ga je od prijateljice koja ima dijabetes, dodaje.

„U početku mi je bilo muka, nisam imala apetit.

„Kasnije sam se privikla i ne razmišlaljam toliko o posledicama", kaže ona.

• Šta treba da znate o lekovima za mršavljenje
• Vakcine za mršavljenje: Povratak na staro četiri puta brže nego posle dijete
• 'Ne želim da prestanem', kažu ljudi koji koriste injekcije za mršavljenje

Iz kompanije Novo Nordisk, proizvođača lekova vegovi i ozempik, ranije nsu za BBC rekli da ne podržavaju upotrebu njihovih lekova „u svrhe koje nisu u skladu sa njihovim odobrenim indikacijama.“

Oglasila se i kompanija Eli Lili, proizvođač leka maundžaro.

„Tirzepatid je, uz odgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost, namenjen odraslima, adolescentima i deci starijoj od 10 godina sa dijabetesom tipa 2, kao i odraslima sa gojaznošću ili prekomernom telesnom težinom i pridruženim zdravstvenim problemima, radi kontrole telesne mase“, napisali su.

Poseban problem je što se informacije o novim lekovima za mršavljenje veoma brzo šire društvenim mrežama, pa mogu da ih kupe i oni kojima nisu ni potrebni, upozorava profesor Stojanović.

Kao primer navodi retatrutid, koji se na internetu i društvenim mrežama često naziva Reta.

„Retatrutid se trenutno nalazi u trećoj fazi kliničkih ispitivanja i dosadašnji rezultati pokazuju značajnu efikasnost uz prihvatljiv bezbednosni profil, bez novih neželjenih dejstava u odnosu na ona koja su već poznata kod postojećih lekova", kaže on.

Ipak, dodaje da retatrutid još nije odobren za rutinsku primenu.

Dok ne prođe regulatorne procedure i ne dobije odobrenja institucija, poput Američke agencije za hranu i lekove (FDA), Evropske agencije za lekove (EMA) ili Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), ovaj lek ne može legalno da se prodaje, dodaje.

Uprkos tome, retatrutid se već pojavljuje u internet oglasima i na društvenim mrežama, gde se različiti preparati reklamiraju pod njegovim imenom.

„Tu je najveći rizik.

„Ljudi koji kupe preparat preko interneta ne mogu pouzdano da znaju šta su zapravo dobili u kojoj koncentraciji se supstanca nalazi, da li je proizvod čist, da li je pravilno skladišten ili čak da li uopšte sadrži retatrutid“, upozorava Stojanović.

Registrovani lek prolazi „stroge kontrole kvaliteta, bezbednosti, proizvodnje, sastava i doziranja."

„Kod proizvoda nabavljenih preko neproverenih internet kanala takve garancije ne postoje, pa njihova upotreba može da bude ozbiljan zdravstveni rizik", kaže on.

Kako deluju popularni lekovi za mršavljenje?

Lekovi za lečenje gojaznosti smanjuju apetit oponašajući hormone koji organizmu signaliziraju da je sit.

Najčešće deluju preko hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) i GIP (glukozo-zavisni insulinotropni polipeptid).

Usporavaju pražnjenje želuca, zbog čega osećaj sitosti traje duže, a deluju i na centralni nervni sistem tako da smanjuju apetit i želju za hranom, objašnjava Stojanović.

Vezuju se za „receptore uključene u regulaciju gladi i sitosti, usporavaju pražnjenje želuca i smanjuju želju za hranom, zbog čega korisnici obično počinju da gube kilograme već tokom prvih nedelja terapije".

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u Srbiji su registrovani ozempik, vegovi i ribelsus, koji sadrže semaglutid, kao i maundžaro, čija je aktivna supstanca tirzepatid.

Za razliku od semaglutida, tirzepatid, deluje na dva hormonska sistema uključena u regulaciju apetita i metabolizma, objašnjava Stojanović.

Postoje i lekovi koji sadrže istu aktivnu supstancu kao ozempik, ali se razlikuju po doziranju i odobrenim indikacijama, poput vegovija.

„Zajedničko im je da mogu da smanje apetit i doprinesu gubitku telesne težine, ali se razlikuju po načinu delovanja, dozama, indikacijama i mogućim neželjenim dejstvima", kaže Stojanović.

Ozempik je u Srbiji registrovan za lečenje dijabetesa tipa 2, dok je vegovi registrovan za lečenje gojaznosti.

Maundžaro je najnoviji među registrovanim preparatima i sadrži tirzepatid, supstancu koja deluje na dva hormonska sistema uključena u regulaciju šećera u krvi, apetita i telesne težine, kaže Stojanović.

U privatnim apotekama ozempik košta približno 10.000 do 12.000 dinara po pakovanju, vegovi od oko 15.000 do više od 35.000 dinara mesečno, u zavisnosti od doze, dok se terapija maundžarom kreće od oko 25.000 dinara naviše.

Ozempik je dostupan ljudima sa dijabetesom o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje isključivo uz recept, rekli su ranije iz RFZO-a.

Pogledajte video: Ljudi rizikuju živote kupujući 'injekcije za mršavljenje' onlajn

Koja su neželjena dejstva?

Najčešća neželjena dejstva su mučnina, dijareja, povraćanje i druge gastrointestinalne tegobe, koje su uglavnom prolaznog karaktera.

Mnogo ređe mogu da se jave ozbiljnije komplikacije, poput upale žučne kese, pankreatitisa i određenih poremećaja vida.

Prema dosadašnjim iskustvima iz kliničke prakse, ovi lekovi se smatraju bezbednim kada se koriste u odgovarajućoj propisanoj dozi i uz lekarski nadzor, kaže Stojanović.

Međutim, to ne znači da su namenjeni svima.

„Potrebno je da osoba ima indeks telesne mase (BMI) veći od 30.

„Kod pacijenata sa BMI većim od 27 mogu postojati dodatni kriterijumi, odnosno bolesti povezane sa telesnom težinom, a sama želja da se izgubi nekoliko kilograma nije medicinska indikacija za njihovu upotrebu", kaže Stojanović.

BMI (indeks telesne mase) je odnos telesne težine i visine i koristi se za procenu uhranjenosti.

Izračunava se tako što se telesna težina u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima.

„Posebno treba razmotriti njihovu primenu kod dece i adolescenata, kao i kod ljudi normalne telesne težine koje ih koriste isključivo iz estetskih razloga - važno je proceniti uzrast, indikaciju, doziranje i odnos koristi i rizika.

„Problem nije samo u tome da li lek može da dovede do gubitka kilograma, već i ko ga uzima, zašto ga uzima, u kojoj dozi, odakle ga nabavlja i da li se terapija sprovodi pod nadzorom lekara", kaže Stojanović.

Odricanje odgovornosti: Isključiva namena ovog teksta je da pruži opšte informacije i ne treba ga smatrati zamenom za savet vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika. BBC ne snosi odgovornost za bilo koju dijagnozu koju korisnik postavi na osnovu sadržaja ovog sajta. BBC nije odgovoran za sadržaj internet stranica navedenih u tekstu, niti podržava bilo koji komercijalni proizvod ili uslugu koji se na tim stranicama pominju ili preporučuju. Ako ste na bilo koji način zabrinuti za vase zdravlje, treba da se obratite vašem izabranom lekaru.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Telo mi se promenilo': Jesu li opasne smanjene doze lekova za mršavljenje
• Zašto u Srbiji nema uvek leka za dijabetes
• Lekovi za mršavljenje: Upoređivanje najpoznatijih
• Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
• Alarm: Više od 50 odsto odraslih u svetu do 2050. biće gojazno ili prekomerne težine
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana