Meta mora da plati 25 milijardi dolara zbog obmane korisnika

Meta, kompanija u čijem su vlasništvu Fejsbuk (Facebook), Instagram i Vocap (WhatsApp), dobila je najveću novčanu kaznu do sada zbog načina poslovanja.

Sudija u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko naložio je kompaniji da plati 25 milijardi dolara, posle dvonedeljnog suđenja održanog ranije ove godine.

Tokom postupka utvrđeno je da je Meta godinama obmanjivala javnost u vezi sa načinom na koji je postupala sa podacima korisnika Fejsbuka.

„Obmane se ne odnose samo na način na koji Fejsbuk postupa sa podacima“, izjavio je sudija, dodajući da one zadiru „u samu srž osnovnih poslovnih praksi Fejsbuka“.

Si Džej Mahoni, glavni pravni zastupnik Mete, ocenio je da sudska odluka kompaniji „gotovo onemogućava poslovanje u saveznoj državi Novi Meksiko“.

Meta će uložiti žalbu na presudu, a Mahoni je uveren da će ona biti poništena.

Ovo je najveća kazna koja je do sada izrečena Meti.

Kompanija se ove godine suočila i sa nizom drugih sudskih postupaka, od kojih je neke okončala plaćanjem kazni ili postizanjem nagodbi, kao i sporazum sa Kalifornijom vredan 18 milijardi dolara, koji se odnosi na bezbednost dece.

Tužba Novog Meksika povezana je sa skandalom „Kembridž analitika“, u koji je bio umešan Fejsbuk (danas se kompanija zove Meta).

Ta konsultantska kompanija koristila je podatke miliona korisnika Fejsbuka za potrebe političkog savetovanja, među kojima su bile i aktivnosti povezane sa predsedničkim izborima u Americi 2016. godine, na kojima je Donald Tramp prvi put izabran za predsednika.

Novi Meksiko optužio je Metu i za namerno obmanjivanje javnosti o tome kako ostvaruje profit od sadržaja koji širi govor mržnje, kao i o načinu na koji sprovodi pravila za njegovo suzbijanje.

Porota je utvrdila da je kompanija namerno obmanjivala javnost i u vezi s tim pitanjima.

Meta je odbacila ove optužbe.

„Suština ove tužbe jeste pokušaj uvođenja poreza na slobodu govora, kako bi se nametnula nova pravila o tome šta ljudi smeju da govore na internetu“, izjavio je Mahoni.

Pravni zastupnici Novog Meksika tužili su kompaniju zbog brojnih izjava njenih rukovodilaca tokom godina, u kojima su tvrdili da se podaci korisnika nikada ne dele sa trećim stranama niti im se omogućava pristup bez dozvole korisnika.

Međutim, podaci su u praksi ipak bili dostupni trećim stranama.

Zastupnici savezne države tvrdili su da je obmanjujućim postupanjem Mete u vezi sa kontrolom i zaštitom korisničkih podataka bilo pogođeno celokupno stanovništvo Novog Meksika, koje broji oko dva miliona ljudi.

Porota je utvrdila da je Meta prekršila zakone te savezne države više od 40 miliona puta.

„Predugo su moćne tehnološke kompanije poslovale kao da ih njihova veličina i uticaj stavljaju iznad zakona“, izjavio je Raul Torez, državni tužilac Novog Meksika.

Poručio je da odluka jasno pokazuje da nijedna korporacija nije toliko moćna da bi bila izuzeta od odgovornosti za vlastite postupke.

Pravni zastupnici Novog Meksika tražili su da Meta bude kažnjena iznosom do 40 milijardi dolara.

Kompanija je tvrdila da bi svaka kazna veća od 3,4 milijarde dolara bila protivustavna.

Sudija Frensis Metju izrekao kaznu Meti u iznosu od 25 milijardi dolara, što je približno jednako profitu koji kompanija ostvaruje za jedno tromesečje.

U obrazloženju odluke naveo je da su kršenja zakona i obmanjivanje javnosti u vezi sa načinom na koji su podaci korisnika Fejsbuka korišćeni i deljeni bili „namerni“ i da su trajali „duže od 11 godina“, u periodu od 2010. do 2021. godine.

Prema obrazloženju sudije Metjua, komunikacija među visokim rukovodiocima kompanije, među kojima je i Mark Zakerberg, bila je „osmišljena tako da obmanjuje javnost“.

Iako je ukupna kazna, obračunata na osnovu hiljada pojedinačnih kršenja zakona savezne države, iznosila 219 milijardi dolara, sudija je odlučio da je smanji na 25 milijardi dolara.

Presudi je prethodila kazna od pet milijardi dolara koju je američka Federalna trgovinska komisija (FTC) izrekla Meti 2019. godine zbog kršenja pravila o zaštiti privatnosti korisnika i rukovanju njihovim podacima.

Novi Meksiko jedan je od najistaknutijih protivnika Mete u sudskim sporovima.

Ova savezna država je ove godine kaznila kompaniju sa gotovo milijardu dolara zbog obmanjivanja javnosti o bezbednosti njenih društvenih mreža za decu.

Sudija koji je vodio taj postupak uporedio je Metu sa industrijskim zagađivačem vazduha, ističući da se njeno „zagađenje“ ogleda u „psihološkoj šteti i seksualnom iskorišćavanju dece“.

Uprkos visokim kaznama, Meta ulaže znatno veća sredstva u razvoj infrastrukture, nastojeći da sustigne druge tehnološke kompanije u trci za razvoj veštačke inteligencije.

Tokom razgovora sa finansijskim analitičarima, Mark Zakerberg izjavio je da Metin AI alat Muse, namenjen širokom krugu korisnika, već koristi deset miliona ljudi.

„Naša misija i strategija jeste da razvijemo Muse tako da bude dostupan milijardama ljudi“, rekao je Zakerberg.

U skladu s tim ciljem, Meta planira da ove godine uloži najmanje 135 milijardi dolara, uglavnom u projekte povezane s veštačkom inteligencijom, dok bi ukupna ulaganja mogla da dostignu čak 145 milijardi dolara.

Zbog ogromnih ulaganja u veštačku inteligenciju, kompanija je zabeležila negativan novčani tok veći od dve milijarde dolara.

Prema analizi ranijih finansijskih izveštaja Mete koju je sproveo BBC, kompanija je prvi put zabeležila negativan novčani tok od izlaska na berzu pre 14 godina.

Novčani tok predstavlja iznos novca koji kompaniji preostaje pošto pokrije troškove poslovanja i investicija.

Drugim rečima, Meta troši više novca nego što joj preostaje posle pokrića svih troškova i ulaganja, uprkos rekordnim prihodima.

Prihodi Mete porasli su za 26 odsto u periodu od jula do septembra u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dostigavši 64,5 milijardi dolara.

Dobit kompanije se u istom periodu utrostručila, na 9,8 milijardi dolara.

Uprkos tome, Meta planira da nastavi da povećava ulaganja u veštačku inteligenciju.

Suzan Li, finansijska direktorka kompanije najavila je tokom razgovora sa analitičarima novu podelu akcija, prema kojoj će postojeći akcionari dobiti po jednu novu akciju bez prava glasa.

Li je objasnila da nova klasa akcija za sada nije namenjena finansiranju nijedne konkretne investicije.

Ipak, ukazala je na kontinuirani rast troškova povezanih sa razvojem veštačke inteligencije i napomenula da bi kompaniji naredne godine mogla biti potrebna „veća fleksibilnost u finansiranju“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Meta se nagodila i plaća 18 milijardi dolara po tužbama da je nanela štetu deci
• Blizu milijarde dolara kazne za Metu zbog ugrožavanja dece na internetu
• 'Narušavanje privatnosti': Meta prodala milione pametnih naočara
• Istorijska presuda: Instagram i Jutjub odgovorni za zavisnost od društvenih mreža
• Prvi put u svetu: Australija zabranila društvene mreže mlađima od 16 godina
• Šta bi deca radila kada bi društvene mreže bile zabranjene u Srbiji