Lažne kineske i brazilske policijske stanice: BBC ušao u nekadašnji centar za prevare

Dok lutamo neosvetljenim hodnicima šestospratne zgrade iza kazina Rojal hil, svaka vrata vode u potpuno drugačiji svet.

U jednoj prostoriji nalazi se savršena replika vijetnamske banke.

U drugoj, kao da ste u australijskoj policijskoj stanici.

U uglu visi košulja kineskog policajca.

Na zidovima su ispisane motivacione poruke, a jedna na kineskom jeziku glasi: „Novac stiže sa svih strana".

Po podu su razbacane lažne novčanice od sto dolara.

Ovo je bio ogroman kompleks za prevare, na teritoriji Kambodže, u pograničnom gradu Ou Smaku.

Hiljade ljudi iz različitih zemalja odavde je varalo hiljade drugih ljudi iz čitavog sveta, oduzimajući im čitavu životnu ušteđevinu.

U decembru je kompleks Rojal hil bombardovalo tajlandsko ratno vazduhoplovstvo tokom kratkog pograničnog sukoba između dve zemlje, a Tajlanđani tvrde da su iz kazina poletali kambodžanski dronovi.

Radnici su pobegli, ostavljajući za sobom nepojedene činije rezanaca, napola ispijene limenke kole i težak, ustajao miris.

Danas u kompleksu Rojal hilu nema nikoga, osim tajlandskih vojnika.

Tragovi bombardovanja su vidljivi - razbijeni prozori, velike rupe na zidovima i krovu, i sve je prekriveno prašinom.

U kompleks nas je odvela tajlandska vojska.

Žele, kako kažu, da svet vidi koliko je velika industrija prevara u Kambodži.

Rekli su nam da im je potrebna međunarodna pomoć da se ova pošast zaustavi, što služi i kao dodatno opravdanje za vazdušne napade koje je Tajland izveo na ciljeve u Kambodži u decembru.

Vlada Kambodže je protestovala zbog tajlandske okupacije njihove teritorije, ali Tajlanđani tvrde da su prema sporazumu o primirju obe strane pristale da zadrže njihove snage tamo gde su se nalazile u trenutku kada su borbe prestale.

Ono što je upečatljivo za kompleks Rojal hil nije samo njegova veličina, već i činjenica da se o njemu gotovo ništa nije znalo sve dok ga Tajlanđani nisu preuzeli.

Kazino Ou Smak, koji se nalazi preko puta, već se pojavljivao u izveštajima zbog radnika koji su bežali i žalili se na zlostavljanje.

Li Jong Fat, vlasnik ovog kazina, jedan je od najpoznatijih tajkuna u Kambodži, poznat po bliskim vezama sa vladajućom porodicom Hun, na čijem čelu je bivši premijer Hun Sen.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i druge zemlja su uvele sankcije protiv Lija Jonga Fata zbog njegove navodne uloge u trgovini ljudima i internet prevarama.

Za razliku od njega, vlasnik kompleksa Rojal hila, Lim Heng, vodi mnogo diskretniji život.

Nikada nije bio na spisku ljudi protiv kojih su uvedene međunarodne sankcije, iako mu je Hun Sen, kao i Liju Jongu Fatu, dodelio prestižnu titulu Neak Oknha, za koju je morao da donira najmanje 500.000 dolara.

Time se pridružio eliti u koju spada svega nekoliko stotina ljudi u Kambodži.

Jedina pomalo neobična stvar koja se o njemu zna jeste navika da odaje poštu mestu kremacije Pola Pota, ozloglašenog vođe Crvenih Kmera, koje se nalazi u blizini još jednog njegovog kazina, na severnoj granici sa Tajlandom.

• Kako su Pol Pot i Crveni Kmeri počinili genocid u Kambodži
• Ne pomaže ni Tramp: Novi sukob Tajlanda i Kambodže
• Šta znači 'mirovni sporazum' Tajlanda i Kambodže, čiji je Tramp pokrovitelj

Većina kambodžanskih tajkuna obogatila se sticanjem ogromnih parcela zemlje posle završetka građanskog rata u Kambodži 1991. godine, zahvaljujući vezama sa vladajućom porodicom.

U početku su zarađivali od nezakonite seče šuma i plantaža, a kasnije su profitirali od rizičnih, ali unosnih građevinskih projekata u gradovima, koje su podsticali kineski investitori.

Međutim, u pograničnim oblastima kao što je Ou Smak, kazina su bila najprofitabilniji posao, jer je kockanja zabranjeno u susednim zemljama poput Tajlanda i Kine.

U poslednje tri decenije, vlada Kambodže je izdala oko 200 dozvola za rad kazina.

To je privuklo i kineske kriminalne sindikate, koji su iz kazina vodili i unosne kockarske poslove na internetu.

Ali 2019. godine, pod pritiskom Kine, Hun Sen je zabranio onlajn kockanje.

Ubrzo je izbila pandemija korona virusa, zbog koje su zabranjena prekogranična putovanja.

Zbog toga su se sindikati okrenuli onlajn prevarama i počeli da mame mlade radnike iz celog sveta nudeći im primamljive plate.

Neki radnici su znali da će učestvovati u prevarama.

Drugi su verovali da će se baviti administrativnim poslovima ili programiranjem.

Ali, malo njih je shvatalo koliko će uslovi rada biti surovi dok nisu stigli u te komplekse.

U kompleksu Rojal hil videli smo dokumenta na kineskom jeziku, izvučena iz ruševina, koja detaljno opisuju kazne za neispunjavanje normi.

Radnik koji ne uspe da se ostvari kontakt i počne da gradi odnos sa žrtvom na internetu do kraja dana dobija kaznu od pet udaraca štapom, a onaj koji tri dana zaredom ne ostvari nijedan kontakt dobija najmanje 10 udaraca.

Običan razgovor sa kolegama ili odbijanje da se dele lične stvari, poput fotografija, radi sticanja poverenja žrtava, kažnjavan je na sličan način.

„Na neke ljude su primenjivali strujne udare, neke su zatvarali u crnu sobu.

„Postoji prostorija koju zovu 'Crna soba', gde su se dešavala strašna mučenja“, kaže Vilson, mladić iz Ugande koji je u avgustu prošle godine regrutovan da radi u kompleksu Rojal hilu.

Kaže da mu je rečeno da će se baviti digitalnim marketingom u Maleziji.

On je trenutno u skloništu dobrotvorne organizacije u Pnom Penu, prestonici Kambodže, i pokušava da pronađe način da se vrati u Ugandu.

Tokom razgovora telefonom, opisao je kako je bio primoran da radi 15 ili 16 sati dnevno, prateći uputstva koje su pripremili njihovi kineski nadređeni i kako je koristio veštačku inteligenciju za menjanje glasa i izgleda.

„Treba da glumite ženu koja ima 37 godina, bogata je i želi muža.

„Razgovarate sa starijim Amerikancima da ih navedete da poveruju da ste se zaljubili u njih.

„U scenariju postoji trenutak kada ih emotivno slamate - izgradite poverenje, a onda ih kasnije navodite da kupuju proizvode".

Kaže da su morali da rade čak i kada su ih tajlandske snage bombardovale.

„Svaki put kada bismo čuli bombu, a zgrada bi se ponekad zatresla, istrčali bismo napolje.

„Bili smo uplašeni, ali onda smo morali da se vratimo i nastavimo da radimo".

Videli smo dokumente koji opisuju slične scenarije prevara, na više jezika, osmišljene da se zadobije poverenje žrtava i tako se ubede u navodne „investicije“.

Postojala su i pravila za sve zaposlene.

Predviđene su bile i razne novčane kazne za kašnjenje.

Radnici su morali da traže dozvolu za odlazak u toalet, a videli smo i dokument pod nazivom „Evidencija izlazaka zaposlenih", u kojem su zapisane sve pauze za toalet nekoliko dana pre tajlandskog napada.

Čak je beleženo i koliko dugo su se zadržavali u toaletu.

Dolazimo i do samih prevara.

Pored replike brazilske policijske stanice, izgrađene su kabine obložene penom za zvučnu izolaciju.

Na stolovima su se nalazile rukom pisane beleške na portugalskom jeziku, koje su prevarantima služile kao podsetnik za taktike koje treba da koriste da pridobiju poverenje njihovih meta.

Postojao je i lažan, ali uverljiv poziv, navodno iz policije Sao Paula, u kojem se jedna osoba tereti za pranje novca, uz zastrašivanje žrtava da prebace novac ili otkriju podatke o njihovim bankovnim računima.

Godinama je vlada Kambodže zanemarivala međunarodnu zabrinutost zbog industrije prevara i krivičnih dela povezanih sa njom.

U izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2025. godinu, vlasti Kambodže su optužene da nisu uložile značajne napore da je suzbiju, te da nikada nisu uhapsile niti krivično gonile nijednog od mogućih rukovodilaca ili vlasnika ovakvih kompleksa za prevare.

Kada su u septembru 2024. godine SAD uvele sankcije Liju Jongu Fatu, zbog njegovih veza sa prevarama i prinudnim radom, vladajuća Narodna stranka Kambodže, u kojoj je tajkun visoki funkcioner, zatražila je ukidanje sankcija, optužujući SAD za kršenje suvereniteta Kambodže.

Međutim, zbog stalnog pritiska iz SAD, Kine i drugih zemalja, vlada je ove godine naglo počela da preduzima mere protiv prevara.

Policija je izvršila racije u desetinama sumnjivih kompleksa, a premijer Hun Manet je najavio da će ova industrija biti u potpunosti zatvorena do kraja aprila, naglašavajući da uništava privredu i ugled Kambodže.

Najveći potez vlasti bilo je hapšenje i izručenje Kini Čena Džija, mladog kineskog preduzetnika, u januaru ove godine.

Njemu su prošle godine SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) uveli sankcije, optužujući ga da upravlja velikom mrežom kompanija koje se finansiraju prevarama.

Čen Dži je kupio pasoš Kambodže i postao je jedan od najuticajnijih ljudi u zemlji, kao lični savetnik Huna Sena.

Njegova kompanija Prince Group posedovala je nacionalnu banku, avio-kompaniju i ogromne građevinske projekte.

Godinama je bio nedodirljiv.

Ipak, posle hapšenja, objavljen je snimak na kojem se vidi kako ga, sa kapuljačom na glavi i lisicama na rukama, izvlače iz aviona kojim je prebačen u Kinu, gde sada čeka suđenje zbog optužbi da je vodio prekogranični lanac kockanja i prevara.

Ponižavajuće postupanje prema njemu je poslalo jasnu poruku da bi i visoko pozicionirani ljudi u industriji prevara mogli da budu žrtvovani da bi se sačuvao ugled Kambodže.

Takođe, vlasti su nedavno izručile i Lija Sjonga, predsednika kompanije Huione Pay, sistema za plaćanje preko interneta koja se sumnjiči za pranje novca stečenog u kompleksima za prevare.

Sada su mnogi od ovih kompleksa za prevare prazni.

Policija navodi da je više od 10.000 stranih radnika vraćeno u njihove zemlje.

Drugi, poput Vilsona, i dalje pokušavaju da pronađu način da se vrate kući.

Ipak, postoje ozbiljni razlozi da se sumnja u tvrdnje vlasti da ovo označava kraj prevara u Kambodži.

Racije na ovakve komplekse često se porede sa igricom „udari krticu", jer je radnike veoma lako premestiti u nove, manje upadljive komplekse, a veruje se da su hiljade njih odlučili da ostanu u Kambodži.

A osim Čena Džija, vlasti nisu preduzele nikakve mere protiv ijednog drugog tajkuna koji su osumnjičeni za rad ovih kompleksa pod plaštom kazina.

Iako su pod međunarodnim sankcijama, Li Jong Fat, Traj Fip i Kok An i dalje su bogati i moćni, i lepo žive u Kambodži.

A vrhunac ironije je da su Li Jong Fat i Kok An, kao senatori, učestvovali u glasanju o novom zakonu za koji kambodžanska vlada tvrdi da će strogo kažnjavati učesnike u prevarama.

A što se tiče Lima Henga, tajkuna koji je izgradio kompleks Rojal Hil, koji je radio sve dok tajlandska vojska nije prešla granicu i zauzela njegov kazino, njegovo ime se nikada nije pojavilo ni u jednom izveštaju niti istrazi o ovim prevarama.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Moj pakao u radnom logoru za internet prevare u Mjanmaru'
• Kineskinja prevarila hiljade zemljaka u kriptovalutama, htela da bude kraljica Liberlenda
• Južnokorejski 'kriptokralj' Do Kvon priznao krivicu za veliku prevaru
• Vijetnamskoj bogatašici osuđenoj na smrt ističe vreme
• Kriptoprevare sve češće na Balkanu: Posle Ruže i Kvona, hapšenja i u Beogradu
• Keš, luksuzni automobili i lavovi kućni ljubimci - lov na ruske hakere milionere