Pretnje, ucene i strah: Sa kakvim se nasiljem suočavaju devojke u Srbiji

„Toliko si ružna da ne možemo da te gledamo."

Bila je to samo jedna od poruka koje je dobijala Milica Pavlović dok je išla u srednju školu.

„Slali su ih vršnjaci sa kojima sam išla u odeljenje.

„I onako sam bila nesigurna oko izgleda, povučena, stidljiva i zbunjena", priseća se 27-godišnja devojka za BBC na srpskom.

O tim porukama nije govorila nikome.

„Ni roditeljima, ni nastavnicima.

„Mislila sam da ću da istrpim dok ne završim školu", kaže Milica.

Njeno iskustvo jedan je od primera digitalnog nasilja u koje spadaju uvrede, pretnje, ucene, seksualno nasilje, uporno kontaktiranje, kontrolu partnera, objavljivanje privatnih fotografija bez pristanka ili stvaranje lažnog intimnog sadržaja pomoću veštačke inteligencije (AI).

Svaka osma devojka u Srbiji uzrasta od 16 do 29 godina dobila je pretnje ili ucene na internetu, dok se čak 60 odsto žrtava ne obraća policiji, pokazuje najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Iza uznemiravanja često stoje bivši partneri, poznanici ili vršnjaci, a strah od posledica i nepoverenje u institucije dodatno otežavaju prijavljivanje nasilja, ukazuju istraživači.

Iako se odvija u digitalnom prostoru, posledice takvog nasilja često se osećaju i van interneta.

Čak 89 odsto ispitanica koje su bile izložene digitalnom nasilju, kažu da je značajno uticalo na njihov život.

Neke su promenile ponašanje na društvenim mrežama, a druge ugasile naloge.

Za razliku od pojedinih evropskih država koje su uvele posebna krivična dela za određene oblike digitalnog nasilja, pravni sistem Srbije ga ne poznaje jedinstveno krivično delo.

„Krivični zakonik Srbije prepoznaje niz dela u digitalnom prostoru, iako nisu posebno definisana kao digitalno nasilje.

„Na primer, ugrožavanje sigurnosti, pretnje, uvrede ili druga krivična dela putem društvenih mreža, poruka ili komentara", objašnjava advokatkinja Jelena Drndarević za BBC na srpskom.

Problem postoji kod neovlašćenog deljenja intimnih fotografija i snimaka.

„Takvo ponašanje trenutno nije posebno prepoznato kao zasebno krivično delo", dodaje.

'Bolno i teško'

Posledice digitalnog nasilja ne završavaju se kada se ekran ugasi.

Dok je bila srednjoškolka, Milica je odlazila kod psihologa zbog čestih napada panike.

„Kad bih pomislila da moram u školu, sledećeg jutra bih počela da se gušim", priseća se.

Napad panike je iznenadni, intenzivan talas straha ili neprijatnosti.

„Prilično je bolno i teško iskustvo i ne prevazilazi se lako, posebno kad ste tinejdžerka", kaže MIlica.

Deca i mladi spadaju među najizloženije korisnike digitalnih tehnologija, piše u istraživanju CeSID-a.

Čak 86 odsto dece u Srbiji koristi internet svakodnevno, podaci su platforme „Čuvam te".

Među decom uzrasta od devet i deset godina taj procenat iznosi 65 odsto, dok gotovo svi tinejdžeri od 15 do 17 godina, njih 98 odsto, internetu pristupaju svakog dana, najčešće preko mobilnih telefona.

Digitalno nasilje može da ostavi ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtava, pokazuju istraživanja.

Među najčešće zabeleženim posledicama su anksioznost, depresivni simptomi, osećaj stida, narušeno samopouzdanje i povlačenje iz društvenog života.

Žene koje su bile izložene onlajn nasilju navodile su da su zbog toga doživljavale psihološke tegobe poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok su mnoge počele da se autocenzurišu i ređe učestvuju u javnim raspravama, piše u izveštaju organizacije UN Women iz 2026.

• Digitalno seksualno nasilje u školama: Posledice ostaju, prevencija izostaje
• Kome i kako prijaviti nasilje i uznemiravanje na internetu
• Napadi panike: Uznemirujuća oluja koja se iznova vraća

Digitalno seksualno nasilje: 'Život u strahu'

Dvadesetdevetogodišnja Anđela* iz Beograda kaže da je digitalno nasilje doživljavala u više partnerskih odnosa.

„U početku, nisam uvek prepoznavala ponašanja kao nasilje", kaže ova devojka za BBC na srpskom koja je govorila pod uslovom promene imena.

Vremenom su se, kaže, granice pomerale.

„U jednom odnosu počela sam da se plašim da bi partner mogao tajno da me fotografiše u toku seksualnog odnosa i da to deli na pornografskim sajtovima, jer su se u svakoj svađi pojavljivale takve pretnje", priseća se.

Kaže da nije mogla da zna da li je to zaista radio, ali je „strah postao dovoljno jak da je počela da razmišlja šta bi mogao da objavi ili prosledi drugima".

Plašila se i da bi privatne prepiske mogle da budu podeljene bez njenog pristanka.

„Više nije bila stvar samo u porukama, već u stalnom osećaju poniženja, mržnje i straha od toga šta još može da uradi“, kaže 'Anđela'.

Sličan obrazac, dodaje, prepoznavala je i u drugim odnosima - potrebu za kontrolom, pritiskom i osećaj da digitalni prostor nije nešto što može jednostavno da napusti.

„Mislim da je upravo tu teško povući granicu, kada više ne razmišljate samo o onome što se već dogodilo, nego počnete da se plašite svega što bi moglo da usledi", objašnjava ona.

Jedna od osnovnih karakteristika digitalnog nasilja jeste neograničenost u prostoru i vremenu, ukazuje CeSID.

Poseban izazov je brzina širenja sadržaja.

„Informacije, fotografije ili videozapisi za svega nekoliko minuta mogu da budu dostupni hiljadama ili milionima korisnika.

„Jednom objavljen sadržaj može da bude kopiran, sačuvan, podeljen na drugim platformama", pišu istraživači.

Drndarević objašnjava da internet može da olakša određena ponašanja, jer je „ljudima često lakše da napišu uvredljiv komentar ili poruku nego da isto kažu nekome uživo."

„Mehanizmi su slični kao i kod drugih oblika nasilja - cilj može biti da se žrtva omalovaži, ponizi, zastraši ili da oseti stid pred okolinom", ukazuje ona.

'U pitanju nije samo poruka'

Vida Davidović, dramska spisateljica i teoretičarka književnosti, sa feminističkom platformom Osnažene istraživala je seksualno i psihološko nasilje u svetu umetnosti kroz razgovore sa devojkama i ženama.

„Problem se javlja tamo gde postoji neravnoteža moći.

„Govorimo o situacijama u kojima muškarac na poziciji koristi autoritet na način koji žena doživljavaju kao pritisak, uznemiravanje ili uslovljavanje", kaže Davidović.

U digitalnom prostoru, takvo ponašanje može da počne komunikacijom koja na prvi pogled ne mora da izgleda kao otvorena pretnja, dodaje.

„Nije dovoljno gledati samo sadržaj jedne poruke.

„Važno je ko je šalje, kakvu moć ima i da li žena zaista može da odbije takvu komunikaciju bez straha od posledica", ukazuje ona.

Digitalno nasilje, smatra ona, često prati i osećaj da počinilac neće snositi odgovornost.

„Internet pruža privid anonimnosti i udaljenosti, zbog toga se granice često prelaze mnogo brže nego u neposrednoj komunikaciji."

Pritisak može da se ispolji kroz uporno slanje poruka, očekivanje da se na njih odgovori ili intenziviranje kontakta kada druga osoba pokušava da prekine komunikaciju.

„Nekada žena ima osećaj da mora da odgovori, jer zna da će u suprotnom stići još poruka ili da će pritisak postati jači."

Kome možete da se obratite za pomoć u Srbiji?

Više od polovine ispitanica, koje su doživele digitalno nasilje, nije preduzelo nijednu meru zaštite.

Digitalno nasilje se najčešće odvija na Instagramu i Facebooku, dok je počinilac u većini slučajeva nepoznat ili korisnik anonimnog profila, piše u istraživanju CeSID-a.

Ono najčešće ostaje u digitalnom prostoru, ali može biti povezano i sa fizičkim nasiljem.

U 88 odsto slučajeva nasilje je ostalo onlajn, dok je u osam predstavljalo nastavak prethodnog fizičkog nasilja, a u četiri odsto postojao je pokušaj da preraste u fizičko uznemiravanje, pokazuje istraživanje.

• Podršku i savete možete da dobijete od specijalizovanih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava na internetu i organizacijama za zaštitu prava dece i žena cuvamte.gov.rs, kao i netpatrola.rs.
• Direktno nadležnim državnim institucijama - Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije na 011/306-2000 ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal RS na mejl [email protected]
• Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Osvetnička pornografija: 'Intimne fotografije iz tinejdžerskih dana progone me i danas'
• Šta je osvetnička pornografija i hoće li postati krivično delo u Srbiji
• Osvetnička pornografija u Srbiji: Kako se zaštiti od digitalnih nasilnika
• „Dipfejkovao me je najbolji prijatelj“
• Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu
• Vređanje na internetu - kako da se zaštitite