Izborni presek: EU integracije tema debate, sumnja u nove lične karte

Dok zvaničnici iz Brisela hvale napredak na evropskom putu nekih država zapadnog Balkana, integracije Srbije u Evropsku uniju (EU) godinama stoje u mestu, za šta vlast i opozicija pronalaze različite razloge.

Dok vlast tvrdi da je zastoj isključivo odgovornost Brisela i zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, predstavnici opozicione koalicije „Evropske Srbije" i liste „Studenti pobeđuju" ukazuju na odgovornost vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njenih partnera za neuređenost države i raširenu korupciju.

„EU više nije zajednica država kojoj pristupate ili napredujete u tom pristupanju na osnovu zasluga i reformi.

„Od rata u Ukrajini su se promenile okolnosti i sada su to sve geopolitička pitanja. Dakle, u odnosu prema geopolitičkim pitanjima je osnovna razlika između naših lista", rekla je Ana Brnabić, sa liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", tokom debate na Radio-televiziji Srbije uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra.

Principi na kojima počiva EU nisu promenjene i da se građani žale da ih je država zanemarila, rekao je Aleksandar Baucal, profesor Beogradskog univerziteta i predstavnik liste „Studenti pobeđuju".

Ti principi su zapisani i u Ustavu Srbije i oni su usklađeni su sa ciljevima i zahtevima studentske liste - da Srbija bude država na koju građani mogu da se oslone i da imaju osećaj da država radi za njih, rekao je Baucal.

„Naš cilj da prvo uspostavimo državu koja će raditi za građane, a onda da odlučimo na referendumu da li ćemo da pristupimo EU ili ne", dodao je.

Studentska lista se ranije izjasnila da ne podržava uvođenje sankcija Rusiji, iako EU očekuje da države kandidati usklade spoljnu politiku sa njenim stavovima.

Baucal kaže da je pitanje spoljne politike stvar o kojoj se može pregovarati sa EU.

„Da biste imali snagu u pregovaranju, morate da imate dobru državu tada možete da zaštitite sopstvene interese.

„Moj utisak da je vlast pravi ustupke i na istoku i na zapadu, a da građani ništa ne dobiju", rekao je kandidat liste „Studenti pobeđuju" za poslanika Skupštine Srbije.

Među najvećim listama koje izlaze na izbore, „Evropska Srbija" jedina je koja se jasno izjasnila da podržava uvođenje sankcija Rusiji.

U centru njihovog predizbornog programa su EU integracije.

„Srbija pod Vučićem već pet godina stagnira u evrointegracijama, čak nazaduje u nekim oblastima zato što se ova država guši u korupciji, srasla je sa kriminalom i mafijom, progoni političke neistomišljenike, nemamo slobodu medija, izbori se kradu", rekla je Marinika Tepić, jedna od nosilaca liste proevropske koalicije.

Dunja Simonović Bratić, predstavnica liste okupljenje oko Socijalističke partije Srbije (SPS) „Ivica Dačić - Faktor stabilnosti", smatra da su se okolnosti u Evropi promenile.

EU nije ista da bismo mogli da kažemo da imamo isti odnos. Ona postaje vojni savez, rekla je.

U danu kada se na javnom servisu održavala debata o evropskoj budućnosti, delegacija (EU) u Srbiji izrazila je zabrinutost zbog više prijavljenih incidenata uoči parlamentarnih izbora, prenela je agencija Fonet.

Pozvali su nadležne da pravovremeno reaguju na moguće nepravilnosti tokom kampanje i izbornog dana.

Politički lideri trebalo bi da doprinesu stvaranju mirnog i demokratskog okruženja, poručili su.

• Izborni presek: Studenti protiv uvođenja sankcija Rusiji
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
• Gde je nestala Evropska unija iz predizborne kampanje u Srbiji

Nove lične karte

Broj važećih ličnih karata u Srbiji povećao se za 235.000 za malo više od četiri meseca, podatak je koji je izneo Ognjen Rašuo, član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska na Iksu.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, 18. maja bilo je blizu šest miliona važećić ličnih karata, a 28. septembra taj broj je bio 6.225.000, naveo je.

„Povećan je broj ljudi koji faktički mogu da izađu na izbore i glasaju. Ali mi te ljude ne vidimo u biračkom spisku.

„Broj birača u biračkom spisku nije povećan toliko“, rekao je Rašuo za Insajder.

Broj izdatih ličnih karata na tromesečnom nivou je manje-više isti od polovine 2023. godine, zbog čega ne vidim racionalno objašnjenje za rast ukupnog broja važećih dokumenata, rekao je.

Dodaje da od MUP-a očekuje objašnjenje za ovoliki rast.

Lična karta je jedan od dokumenata kojim neko može da potvrdi identitet i glasa.

Pogledajte video o ličnoj karti i izborima

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Izborni presek: Bivši SNS aktivista o navodnim malverzacijama, zašto nula izaziva polemike u RIK-u
• Vodič kroz izbore u Srbiji: Ko je ko i ko je s kim
• Ilija Srdanović za BBC o odnosu Srbije sa Rusijom i Evropskom unijom
• Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza
• EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju - u 300 i 500 reči