Moj grad

Svetski dan mentalnog zdravlja: „Iskustva koja se čuju“

Foto: Ilustracija/Pixabay

Foto: Ilustracija/Pixabay

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra, a ovogodišnja tema „Iskustva koja se čuju“ ukazuje na značaj iskustava osoba koje žive sa mentalnim poremećajima i njihovog uključivanja u razvoj sistema podrške.

Mentalno zdravlje je sastavni deo opšteg blagostanja i podrazumeva sposobnost pojedinca da ostvaruje svoje potencijale, nosi se sa svakodnevnim stresom, radi produktivno i doprinosi zajednici.

Ovogodišnja tema naglašava značaj saradnje, razmene iskustava i partnerstva sa osobama koje imaju lično iskustvo sa mentalnim poteškoćama. Njihovo uključivanje u donošenje odluka može doprineti humanijim i dostupnijim modelima podrške, zasnovanim na poštovanju ljudskih prava, autonomije i poverenja.

Razgovor sa mladima je posebno važan

Mentalno zdravlje mladih jedna je od važnih tema o kojima se danas sve više govori.

Psihijatar dr Vojin Kuzmanović  je nedavno za Boom93 govorio da je posebno važno obratiti pažnju na tinejdžere, koji često teško govore o strahovima, nesigurnostima i problemima sa kojima se suočavaju.

Prema njegovim rečima, površna komunikacija može dovesti do toga da važne promene u ponašanju ostanu neprimećene. Zato je potrebno imati strpljenja i razgovarati bez osuđivanja i pritiska.

Tinejdžerski period je posebno osetljiv, a mladi mogu imati negativnu sliku o sebi, povlačiti se iz društva ili razvijati osećaj da nisu dovoljno vredni ili sposobni.

Kuzmanović upozorava i na stigmu koja i dalje prati traženje psihološke i psihijatrijske pomoći, zbog čega se stručna pomoć ponekad potraži tek kada problem ozbiljno uznapreduje.

Umesto rečenice „nije ti ništa“, važno je pokazati spremnost za razgovor i poručiti mladoj osobi da njeni problemi treba da budu saslušani i shvaćeni ozbiljno. Ukoliko roditelj ili bliska osoba ne umeju sami da pomognu, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Povlačenje, bezvoljnost ili nedostatak motivacije sami po sebi ne moraju značiti psihijatrijski poremećaj. Važno je obratiti pažnju na promene u odnosu na uobičajeno ponašanje i na to koliko one utiču na svakodnevno funkcionisanje.

Razgovor, razumevanje, podrška i blagovremeno traženje stručne pomoći važni su koraci ka zdravijem i inkluzivnijem društvu.