Nobelova nagrada za hemiju: Naučnici otkrili zagonetku asimetrije života

Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je francuskom naučniku Anriju B. Kaganu i japanskom naučniku Kensu Soaiju za pronalaženje odgovora na hemijsku zagonetku asimetrije života.

Nobelov komitet je objasnio da su „molekuli koje koriste svi živi organizmi, poput amino-kiselina koje predstavljaju gradivne elemente proteina, hiralni“.

„To znači da postoje u dve verzije koje su međusobno koje funkcionišu poput ogledala“, dodaju.

Međutim, gradivni elementi od kojih nastaju živa bića na Zemlji funkcionišu samo sa jednom od te dve verzije molekula.

Dvojica naučnika odgovorila su na pitanje zašto život daje prednost jednoj od tih verzija molekula, a ne drugoj.

U organskoj hemiji ovo svojstvo poznato je kao hiralnost - pojava da molekul može da postoji u dva simetrična oblika, koji su međusobno poput ogledala, ali imaju različita svojstva.

To se može uporediti sa ljudskim rukama - leva i desna šaka izgledaju slično, ali nisu potpuno iste i ne mogu savršeno da se preklope.

Kod razvoja lekova to je od posebnog značaja.

Jedna verzija molekula može da ima svojstva koja se bore protiv bolesti, dok druga može biti neaktivna i ne pružati nikakvu korist.

Anri Kagan i Kenso Soai razvili su načine za osmišljavanje hemijskih reakcija koje proizvode znatno veću količinu željene, „ispravne“ verzije molekula.

To je omogućilo precizniju i efikasniju proizvodnju mnogih važnih hemijskih jedinjenja, među kojima su i farmaceutski proizvodi.

Kako do Nobelove nagrade?

Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, koji je bogatstvo delimično stekao pronalaskom dinamita, podseća agencija Rojters.

Prvi put dodeljene 1901. godine, nagrade odaju počast dostignućima u nauci, književnosti i miru, dok je priznanje za ekonomiju kasnije dodala švedska Centralna banka.

Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najviših priznanja u ovoj disciplini.

Među dosadašnjim dobitnicima su neki od najslavnijih naučnika, poput Alberta Ajnštajna, Marije i Pjera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji je rad pomogao u postavljanju temelja moderne fizike.

Ovo je treća ovogodišnja Nobelova nagrada, posle priznanja za dostignuća u medicini i fizici.

Nobelove medalje dobitnicima uručuje švedski kralj Karl Gustav na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Posle dodele nagrada sledi raskošan banket u gradskoj kući Stokholma.

Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, uručuje se odvojeno na ceremoniji u Oslu, glavnom gradu Norveške

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Nobel za fiziku naučniku koji je 'otvorio novi prozor našeg univerzuma'
• Naučnici objasnili kako nervne ćelije oblikuju osećanja i dobili Nobelovu nagradu
• Šećer iz malina pronađen u međuzvezdanom svemiru