Kosovo izabralo predsednicu i izbeglo dalju političku krizu

Ponoć je već bila prošla, kada su poslanici skupštine izabrali novu predsednicu Kosova, čime je izbegnuto novo parlamentarno glasanje i produbljivanje političke krize.

Posle nedelja pregovora, nesuglasica, pa i gađanja jajima, poslanici su prihvatili predlog premijera Aljbina Kurtija, pa je Justina Široka Pulja, dosadašnja predsednica Akademije nauka i umetnosti Kosova, postala nova šefica države.

Sednica skupštine održana je u napetoj atmosferi u Prištini zbog višednevnih protesta pristalica bivšeg predsednika Hašima Tačija i još trojice bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koje je Specijalni sud prvostepeno osudio na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu krajem 1990-ih.

Široka Pulja, nekadašnja ministarka u prvoj Tačijevoj vladi, a potom i poslanica njegove Demokratske partije Kosova (PDK) bila je tek Kurtijev treći predlog za predsednika i izabrana je kao nestranačka ličnost.

Na mestu predsednice Kosova naslediće Vjosu Osmani.

Premijer je nije ni konsultovao pre izbora, prenosi portal KosSev.

„Neka je Bedri Hamza (predsednik PDK) ubedi, saglasan sam“, izjavio je Kurti.

Iz opozicionog PDK je oko 23 sata saopšteno da im je prihvatljiva, jer je prethodno Kurti prihvatio da se glasa o izmenama Zakona o Specijalnom sudu za Kosovo, kojima se sužavaju nadležnosti, prenosi Kossev.

Kurti je morao da popusti u poslednjem trenutku i usvoji izmene zakona, smatra Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini.

„Dobro je što je izabrana predsednica i što će Kosovo sada imati sve institucije, jer je ovo kraj jedne krize, ali bi mogao da bude početak Krutijevog kraja pošto se dogovorio sa onima sa kojima će ući u propast.

„Izmene zakona su štetne po Kosovo i sud u Hagu bi mogao da optuži Kurtija za mešanje u pravosuđe", kaže Spahiu za BBC na srpskom.

Šta izbor nove predsednice Kosova znači za Srbe?

Posle parlamentarnih izbora juna 2026, Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, uspelo je da formira skupštinu, a Kurti je ponovo izabran za premijera.

Izbor kandidata za predsednika izazvao je, međutim, novu glavobolju.

Prema Ustavu Kosova, predsednika bira skupština, a poslednji rok je bio 6. oktobar u ponoć.

Činilo se da dogovora neće biti, ali je u poslednji čas 81 poslanik (od ukupno 120) glasao za izbor Justine Široke Pulje, ekonomistkinje i bivše ministarke energetike i poslanice iz redova PDK.

„Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi, on pripada našim građanima, našim institucijama i državi za koju su se žrtvovale mnoge generacije.

„Biću predsednica svih građana. Radiću za jedinstvo, pravdu, razvoj i jačanje naših institucija", rekla je Široka Pulja tokom polaganja zakletve.

„Kosovo mora da napreduje kao demokratska, bezbedna država sa jasnom evroatlantskom orijentacijom i snažnim prijateljstvom sa našim saveznicima", dodala je.

U sali su bili prisutni poslanici Kurtijevog Samoopredeljenja, opozicionih Demokratskog pokreta Kosova (PDK), Alijanse za budućnost Kosova, Demokratskog saveza Kosova (LDK), kao i manjinskih stranaka.

Predstavnici Srpske liste, najjače stranke Srba na Kosovu, koju podržava vlast u Beogradu, nisu bili prisutni tokom glasanja.

„Izbor predsednice neće uticati na položaj Srba na Kosovu, jer ona nema tu političku moć.

„Položaj bi se poboljšao kada bi Beograd priznao Kosovo, ali i ostatak međunarodne zajednice", ukazuje Spahiu.

Široka Pulja je dobar izbor, jer bi mogla da smiri napete odnose ne samo među Albancima, već i međuetničke, ocenio je politički analitičar Ognjen Gogić.

„Deluje mi da je ona generacija Albanaca koji imaju pozitivan stav prema jugoslovenskom periodu i odnosu sa Srbima.

„Školovala se u Prištini, Zagrebu, verujem da tečno govori srpsko-hrvatski i da će biti osveženje za srpsko-albanske odnose", rekao je Gogić televiziji Nova S.

Pogledajte video sa jedne od ranijih sednica Skupštine Kosova: Poslanica opozicije gađala Kurtija jajima

Šta je izmenjeno u Zakonu o Specijalnom sudu za Kosovo?

Izboru predsednice prethodilo je usvajanje izmena Zakona o Specijalnom sudu za Kosovo, koji zaseda u Holandiji.

Izmene su tražene pošto je sud u Hagu 16. septembra doneo prvostepenu presudu protiv bivšeg premijera i predsednika Kosova Tačija i još trojice bivših vođa OVK zbog ratnih zločina 1998. i 1999.

Od tada su trajali protesti njihovih pristalica u Prištini, a 5. oktobra u sukobima sa policijom bilo je povređenih.

Izmenama zakona se sužavaju nadležnosti Specijalnih veća, maksimalna kazna može da bude do 15 godina, uvedena je i mogućnost da predsednik Kosova pomiluje osuđene, a propisano je i da se kazne izdržavaju na Kosovu.

Po usvajanju izmena zakona, protest je prekinut, preneli su mediji na Kosovu.

Justina Široka Pulja izrazila je prethodno „duboke rezerve prema načinu na koji je osmišljen Specijalizovani sud za Kosovo".

„OVK je deo važnog poglavlja naše istorije.

„Krivični postupci protiv pojedinaca ne bi trebalo da se pretvore u opštu presudu jednom pokretu, istorijskom periodu ili težnji jednog naroda za slobodom", rekla je ona u septembru, prenela je prištinska Koha.

Pogledajte video o neredima ispred parlamenta u Prištini

Ko je Justina Široka Pulja?

• Rođena je u Prištini 1953. gde je i diplomirala na Ekonomskom fakultetu
• Postdiplomske studije završila je u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, doktorirala je na Univerzitetu u Prištini, a postdoktorske studije na Univerzitetu u Lincu u Austriji i Univerzitetu u Arizoni u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD)
• Krajem 1970-ih postala je asistentkinja na matičnom fakultetu u Prištini
• Radila je u Narodnoj banci Kosova
• Posle sukoba na Kosovu krajem 1990-ih radila je u nevladinim organizacijama na osnaživanju žena, rodnoj ravnopravnosti i razvoju biznisa i preduzetništva
• od 2008. do 2011. bila ministarka energetike i rudarstva u Vladi Kosova
• od 2011. do 2014. poslanica u skupštini iz redova Tačijevog PDK
• Prva žena na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova (ASHAK), institucije osnovane 1975. godine

Izvor: Koha

Kraj dvogodišnje sage

Na Kosovu je skoro dve godine trajala je politička saga o formiranju svih institucija.

Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo je na izborima u junu 2026. najviše glasova - kao i u prethodna tri ciklusa - i potom su formirane su skupština i vlada, ali je za sve dogovore bila neophodna podrška opozicije.

Kurti je ponovo postao premijer u septembru, tri dana pre Tačijeve presude, uz podršku tesne većine od 62 poslanika.

Ubrzo je, međutim, usledio novi problem oko izbora predsednika.

„Izbor predsednika će uvek izazivati krizu, jer se bira u skupštini, a to se ne podudara sa mentalnim sklopom društva.

„U gotovo svim drugim državama se bira neposredno na izborima - mi možda nismo najgluplji, ali nismo ni najpametniji", kaže Spahiu, profesor iz Prištine.

Među prvima koji su čestitali izbor predsednice bili su predsednik i premijer Albanije, Bajram Begaj i Edi Rama.

„U svakom izazovu i na svakom koraku ka evropskoj budućnosti, Albanija i Kosovo biće zajedno", napisao je Begaj na Fejsbuku.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti ponovo premijer, u kabinetu i jedan Srbin
• Suze zbog Tačija, polupani prozori na zgradi Vlade Kosova i nasrtaj na sedište Euleksa
• Presuda Tačiju: 'Heroji' i ratni zločinci sa Balkana kao trun u tuđem oku
• Crvena zvezda, EU i Priština o trećoj godišnjici Banjske, zvanični Beograd ćuti
• Proslava punoletstva nezavisnog Kosova i podrška vođama OVK
• 'Nema rešenja zadovoljavajućeg za Srbe': Vučić o merama za Kosovo