IDEA izveštaj: Srbija zabeležila pad u većini oblasti demokratskog razvoja

U "Izveštaju o globalnom stanju demokratije za 2026.", objavljenom danas, navodi se da su ti padovi posledica nedavnih zakona koji slabe autonomiju tužilaštva i ograničava građanski prostor.

Ukazuje se da kontinuirani pritisci na građanski prostor, medije i civilno društvo u Srbiji zahtevaju budnu pažnju. Kako se navodi, s obzirom da je Srbija angažovana u procesu pristupanja EU, merila za prijem u članstvo koja se odnose na vladavinu prava, daju Uniji značajnu moć da traži ukidanje tih ograničenja.

Dodaje se da su se u Srbiji zvaničnici kako bi opravdali upade u organizacije civilnog društva, pozivali na tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa da se loše upravljalo američkom agencijom za međunarodnu pomoć USAID.

U izveštaju je ocenjeno da su u svetu tri najoštrija pada demokratskog razvoja zabeležili Avganistan, Mauritanija i Mjanmar, kao zemlje sa i inače slabim učinkom, ali da su među državama koje su pretprele najveće pogoršanje i one sa učinkom srednjeg ranga - Gruzija, Izrael, Malavi, Srbija, kao i SAD.

Zemlje su rangirane na osnovu četiri glavne kategorije demokratskih performansi: zastupljenost, prava, vladavina prava i participcija, pri čemu je svaka podeljena na faktore i podfaktore.

Srbija je po zastupljenosti na 108. mestu na listi 173 zemlje, po pravima je na 81. mestu, po vladavini prava na 80, a po participaciji na 87. mestu, pokazao je novi izveštaj te međuvladine organizacije sa sedištem u Stokholmu.

Izveštaj pokazuje da demokratija nazaduje u više od polovine zemalja Evrope i da je u proteklih pet godina na tom planu napravljeno više koraka unazad nego napred.

Navodi se da je u Evropi od 2020. do 2025. zabeleženo 77 pogoršanja 154 pokazatelja demokratije, a svega 42 poboljšanja.

Više od polovine evropskih zemalja zabeležilo je pogoršanje najmanje jednog faktora, a najčešće su nazadovali građanske slobode, pristup pravdi i integritet izbora.

Najviše pogoršanja (28) je u Istočnoj Evropi koja uključuje i Rusiju, 18 je u Centralnoj Evropi, 16 u Južnoj Evropi i 15 u Severnoj i Zapadnoj Evropi.

Ovogodišnji Izveštaj o globalnom stanju demokratije razmatra dve međusobno povezane teme.

U prvom delu analiziraju se promene u kvalitetu demokratije u regionima, uključujući detaljnu studiju posledica opadanja demokratskih standarda u SAD i kaoo se to odražava na međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava.

Drugi deo donosi tematsku analizu međusobnog uticaja demokratskog nazadovanja i nasilnih sukoba, pokazujući kako raznti nivoi demokratije utiču na verovatnoću izbijanja sukoba, kako unutar država tako i preko njihovih granica.

Nalazi ukazuju na to da demokratsko nazadovanje može povećati rizik od nasilnih sukoba, dok jake demokratske institucije mogu predstavljati branu nasilju.