Vrteška na poziciji predsednika i potencijalno preklapanje izbora: Vanredni parlamentarni izbori otvaraju niz ustavnih nedoumica

Iako je Narodna skupština formalno raspuštena, a zemlji slede najpre parlamentarni, pa predsednički izbori, sve tri najviše državne funkcije – predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik Republike, moraju da budu popunjene, piše Insajder.

Do okončanja parlamentarnih izbora predsednik Vlade u tehničkom mandatu biće aktuelni premijer Đuro Macut. Aleksandar Vučić je u ovom trenutku predsednik Repubilike, a njegovu poziciju će u statusu vršioca dužnosti preuzeti Ana Brnabić ukoliko on podnese ostavku krajem meseca. Brnabić će istovremeno ostati predsednica Narodne skupštine do izbora njenog zamenika.

Međutim, činjenica da je Aleksandar Vučić u izbornu kampanju ušao dok mu i dalje traje predsednički mandat otvara niz ustavnopravnih nedoumica oko toga ko će i u kom periodu obavljati koju funkciju.

Aleksandar Vučić je 9. septembra raspustio Skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore. Ipak, par dana kasnije, kada je Srpska napredna stranka predala izbornu listu otkriveno je da je Vučić istovremeno i nosilac izborne liste koalicije oko ove stranke.

Ova okolnost je, prema tvrdnjama više profesora ustavnog prava, pravno problematična, imajući u vidu da Ustav propisuje da predsednik „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, te da predsednik ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

„Vučić je bio nadležan da raspiše izbore i to nije sporno. Sporno je njegovo učešće na listi pre nego što je podneo ostavku“, kaže za Insajder profesorka ustavnog prava Violeta Beširević.

Situaciju sa Vučićevim učešćem na parlamentarnim izborima sa pozicije predsednika Republike slično vidi i profesor ustavnog prava u penziji Bogoljub Milosavljević.

„Da je hteo da ispoštuje odredbu Ustava on bi odmah nakon raspisivanja izbora podneo ostavku. To bi bio logičan sled događaja“, kaže Milosavljević.

Vučić ostavku nije podneo, ali je istu najavio za kraj meseca pošto se bude vratio sa službenog puta u Njujork. Tada će biti razrešena ustavna protivrečnost njegovog učešća na izborima, ali će se otvoriti nove.

Predsednični izbori nakon parlamentarnih

Po Zakonu o izboru predsednika novi predsednički izbori moraju da se održe najkasnije tri meseca od dana kada aktuelnom predsedniku Republike prestane mandat. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Ako Vučić ostane dosledan svojoj najavi da će ostavku podneti po povratku iz SAD to praktično znači da bi predsednički izbori morali da budu održani najkasnije dva meseca nakon završteka parlamentarnih izbora.

Ustav, ali i Zakon o predsedniku predviđaju da će u tom periodu funkciju predsednika obavljati predsednik Skupštine, funkciju koju trenutno obavlja Ana Brnabić. Takav scenario bi problem ustavnosti prebacio sa Vučića na Brnabić. Ana Brnabić je treća na izbornoj listi SNS-a, što praktično znači da će ona na izborima učestvovati sa pozicije vršioca dužnosti predsednika Republike.

Jedna od funkcija koju obavlja predsednik je i da predlaže mandatara za sastav Vlade. Tako da ne bi bila nezamisliva pozicija da Ana Brnabić, treća na listi SNS-a, bude u poziciji da predlaže mandatara za sastav nove Vlade.

Ana Brnabić bi na poziciji predsednika Skupštine i vršioca dužnosti predsednika Republike bila do izbora novog predsednika Skupštine. To bi praktično značilo da bi naredni predsednik Skupštine po automatizmu postao i vršilac dužnosti predsednika Republike.

„Po okončanju parlamentarnih izbora, po mom shvatanju, novi predsednik Skupštine bi posao i v. d. predsednika. On bi onda preuzeo i dužnost predlaganja mandatara. Ne vidim prostor za neko drugo tumačenje“, kaže Bogoljub Milosavljević.

Četiri predsednika u nekoliko meseci

Ovaj sled događaja otvara mogućnost da u svega nekoliko meseci Srbija promeni čak četiri osobe koje obavljaju dužnost predsednika Republike. Trenutno je to Vučić, a dužnost bi po njegovoj ostavci preuzela Brnabić. Novi predsednik Skupštine bi preuzeo funkciju od nje, a onda bi je predao pobedniku predsedničkih izbora.

Poseban aspekt cele priče je vremensko poklapanje izbornih radnji. Parlamentarni izbori će se održati 25. oktobra. Republička izborna komisija ima 96 sati od zatvaranja birališta da objavi zbirni izveštaj. Međutim, kolliki vremenski period će proteći do objavljivanja i konačnih rezultata na osnovu kojih se dele mandati zavisi od broja žalbi koji će biti uložen, ali i ažurnosti sudova. Od objavljivanja konačnih rezultata u roku od 30 dana mora da bude konstituisana Skupština.

To znači da lako može da dođe do preklapanja između parlamentarnih i predsedničkih izbora, odnosno da predizborna kampanja za predsedničke izbore krene dok traju postizborne radnje nakon parlamentarnih.
Sve ove nedoumice mogao bi da otkloni Ustavni sud, po sličnom receptu kako je to 2024. godine učinio Ustavni sud Hrvatske nakon tamošnjih parlamentarnih izbora. Tada je Ustavni sud zabranio predsedniku Zoranu Milanoviću da bude mandatar ispred SDP-a pre nego što podnese ostavku na mesto predsednika Republike. Milanović je na tim izborima učestvovao kao nestranačka ličnost na listi SDP-a, stranci koju je napustio kada je pobedio na predsedničkim izborima 2020. godine.

Ustavni sud Srbije se za sada nije oglašavao povodom činjenice da je Vučić ušao u izbornu trku sa pozicije predsednika Republike, ali ni po ostalim ustavnim nedoumicama.

Bogoljub Milosavljević ističe da ni ne očekuje reakciju Ustavnog suda, konstatujući da se „oni po pravilu ne oglašavaju o važnim pitanjima“.

„Ipak, bilo bi jako lepo kada bi razjasnili ova pitanja unapred“, zaključuje Milosavljević.