Pomoć od gotovo milijardu evra pred gotovo izvesne izbore: "Na kraju će ceh platiti najsiromašniji"

Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta rebalans budžeta za 2026. godinu, zajedno sa zakonom kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima. Vlast taj potez predstavlja kao posledicu većih prihoda od očekivanih i dokaz stabilnosti javnih finansija. Ukupna vrednost najavljenih pomoći iznosi 980,6 miliona evra, piše Insajder.

Penzionerima će, u zavisnosti od visine penzije, biti isplaćeno 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, korisnicima dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka po 25.000 dinara, dok će borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobiti 10.000 dinara. Punoletnim građanima koji nisu stekli status nosioca prava u okviru besplatnih akcija namenjeno je po 6.000 dinara.

Rebalansom su ukupni prihodi i primanja budžeta povećani za 112,4 milijarde dinara, na 2.527,2 milijarde, dok su rashodi i izdaci planirani na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije na nivou sektora države predviđeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno oko sedam odsto BDP-a. Projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a na centralnom nivou vlasti.

Fiskalni savet, međutim, upozorava na povećanje fiskalnog deficita i ocenjuje da dodatna državna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske. Vlast, s druge strane, insistira na tome da su javne finansije stabilne i da se novac od većih prihoda usmerava ka građanima i investicijama.

Paket pomoći stiže u trenutku kada su najavljeni novi izbori, pa se postavlja pitanje koliko su ovakva davanja ekonomski održiva, da li mogu dodatno da utiču na inflaciju i javni dug i, na kraju, ko dugoročno plaća cenu ovakve politike.

Šuković: Ovde više nije u pitanju ekonomija, već politika

Ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković za Insajder kaže da u ekonomiji "nema besplatnog ručka", te objašnjava da svaka potrošnja dela nacionalnog bruto proizvoda u nekom trenutku mora biti izmirena, ali da je pitanje samo ko će na kraju snositi taj trošak.

On ističe da je "neka preraspodela je neminovna“, ali da ovde, kako kaže, "više nije u pitanju ekonomija, već politika“.

„Da imamo državu, onda bi ta politika ipak morala biti malo ograničena, u smislu da ne može da manipuliše ekonomijom kako hoće. Ali pošto nemamo državu, već partiju i jednopartijski sistem, onda je ta partokratija u mogućnosti da radi to što radi – zloupotrebljava nacionalne resurse za marketing svoje partije i svoj lični marketing“, navodi sagovornik Insajdera.

Šuković navodi da su, prema njegovom mišljenju, "skoro svi“ mediji pod kontrolom vlasti, pa se građanima takve mere predstavljaju kao nešto što je dobro za njih i kao da im vlast čini dobro.

„U stvari, radi se o jednom strahovitom političkom marketingu, posebno zato što se sve dešava pred izbore. To je toliko očigledno da više o tome ne valja ni pričati“, navodi Šuković.

U budžetu nema „viška para“, na kraju će biti zakinuti najsiromašniji

Šuković ističe da u državnom budžetu nema „viška para“, te da svaka dodatna potrošnja podrazumeva da će na nekoj drugoj strani biti manje novca.

„Nema viška para. Niko nema viška para. U svom budžetu, ako niste planirali da idete na godišnji odmor, a ipak odete, moraćete da zakinete na hrani i na nečem drugom. Prema tome, tu nema mnogo priče“, kaže Šuković.

On navodi da je vlast odlučila da novac troši na taj način zbog političkog marketinga.

„Prema tome, cena sigurnosti se plaća. Neko će drugi biti zakinut“, zaključuje Šuković.

Dodaje i da će, zbog preraspodele novca, na kraju biti zakinuti najsiromašniji, ocenjujući da Srbija nema adekvatnu socijalnu politiku.

„Mi ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva ne postoji, ona je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva“, kaže Šuković.

Navodi i da, prema njegovoj oceni, ni trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć.

„A vi ovamo delite svim građanima jednako. I onima koji imaju milijarde, i onima koji nemaju ništa“, ističe Šuković, te ocenjuje da se takve mere donose „u svrsi tih tekućih političkih ciljeva, odnosno očuvanja vlasti”.

„Tu očito da se ne biraju sredstva da se očuva vlast. U okviru toga i ovo je jedna od tih akcija da se ne biraju sredstva da cilj opravdava sredstva. To je, nažalost, tako“, zaključuje Šuković.

Inflacija će anulirati pomoć koju su građani dobili

Na pitanje da li jednokratna davanja građanima, vredna oko milijardu evra, mogu dodatno da podstaknu inflaciju, Šuković odgovara potvrdno.

„Povećava se tražnja, ponuda ostaje ista. Čim se tražnja povećava, a ponuda ostaje ista, to će uticati na cene. To nema dileme. Samo je pitanje koliko“, kaže Šuković.

Ocenjuje i da će se, na duži rok, kroz inflaciju „anulirati“ pomoć koja se građanima daje na ovaj način.

Šuković smatra da bi socijalna i poreska politika morale da se sprovode kroz institucije i po jasno utvrđenim pravilima, tako da svi građani imaju jednaka prava i obaveze.

„Zna se kako se vodi socijalna politika, zna se kako se vodi poreska politika i to treba dosledno da se radi. I da taj sistem bude takav da nema diskriminisanih, da imaju svi jednaka prava. I da svi oni koji treba da plaćaju porez, plaćaju porez“, kaže Šuković.