Studenti u blokadi o špijuniranju telefona: Meta napada bilo najmanje 14 ljudi

Najmanje 14 osoba bilo meta špijuniranja

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković rekla je da je, prema njihovim informacijama, targetirano 14 učesnika studentskog pokreta, među kojima su studenti, aktivisti, opozicioni odbornici i poslanici.

Kako je navela, Amnesty International i Citizen Lab iz Toronta potvrdili su nalaze o napadima na telefone, a u jednom slučaju potvrđena je infekcija špijunskim softverom Pegasus.

Zeković je podsetila i da je kompanija Apple sredinom avgusta korisnicima iPhone uređaja slala upozorenja da su njihovi telefoni mogli biti meta špijunskih napada.

Studenti: Špijuniranje ugrozilo privatnost, bezbednost i sve njihove kontakte

Studentkinja Jelena Kontić, koja je navela da je bila među prvim osobama koje su dobile obaveštenje o mogućem špijunskom napadu, rekla je da takav nadzor ne ugrožava samo osobu čiji je telefon meta, već i sve ljude sa kojima ona komunicira.

Kontić je istakla da je aktivna u kampanji „Student u svakom selu“ i da je upravo zbog velikog broja kontakata koje ostvaruje na terenu posebno zabrinjavajuće to što je neko mogao imati pristup njenim komunikacijama.

„Tu nije narušena samo moja privatnost i moja bezbednost, već i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala – građana, studenata, kolega i moje porodice“, rekla je Kontić.

Studentkinja Univerziteta u Nišu Milica rekla je da je upozorenje o mogućem špijunskom napadu dobila sredinom avgusta. Kako je navela, u prvi mah mislila je da je reč o generičkom obaveštenju, ali je nakon provere sa kolegama koji se bave informacionim tehnologijama utvrđeno da nije bila jedina osoba koja je dobila takvo upozorenje.

Ona je upozorila na mogućnosti špijunskog softvera, navodeći da bi takav nadzor mogao da omogući pristup privatnim razgovorima i drugim podacima sa telefona.

Ognjen Rašić, student Filozofskog fakulteta u Nišu, ocenio je da su studenti bili meta nadzora zbog svog angažovanja tokom lokalnih izbora, ali i zbog aktivnosti povezanih sa pripremom predstojećih parlamentarnih izbora.

Milica Popović, koja je takođe navela da je bila meta špijuniranja, rekla je da očekuje da bi pritisci na studentski pokret mogli biti intenzivirani.

„Nas ne čudi što je hakovano 14 telefona, ali moramo da podsetimo da su to krivična dela“, rekla je Popović.

SHARE fondacija: Targetirano najmanje 14 osoba

Predstavnica SHARE fondacije Andrijana Ristić rekla je da je ta organizacija utvrdila da je od početka 2026. godine najmanje 14 osoba bilo meta naprednih oblika špijunskog softvera.

Kako je navela, u najvećem broju slučajeva mete su bili članovi studentskog pokreta, aktivisti i lokalni opozicioni odbornici.

Period targetiranja, prema njenim rečima, poklapa se sa kampanjom za lokalne izbore održane u martu ove godine.

Andrijana je objasnila da špijunski softver može omogućiti pristup gotovo svim podacima na telefonu – fotografijama, kontaktima, fajlovima, ali i kameri i mikrofonu.

Prema njenim navodima, dve laboratorije za digitalnu forenziku potvrdile su nalaze SHARE fondacije.

Jedan telefon zaražen Pegasusom

Prema navodima sa konferencije, Citizen Lab iz Toronta potvrdio je da je uređaj jedne osobe iz studentskog pokreta bio zaražen špijunskim softverom Pegasus.

Predstavnica SHARE fondacije navela je i da su u drugim slučajevima pronađeni tragovi softvera NoviSpy.

Na jednom uređaju pronađeno je više od 1.500 snimaka ekrana koje je, prema navodima SHARE fondacije, špijunski softver napravio radi praćenja aktivnosti korisnika.

 Ana Toškić Cvetinović je navela da su pojedini slučajevi, prema njihovim saznanjima, zahtevali direktan pristup telefonu, a kao mogući obrazac opisala je situacije u kojima je osoba bila odvojena od svog uređaja tokom boravka u policijskim prostorijama.

Pravnica: „Nemoguće je kontrolisati obim tog nadzora“

Pravnica Ana Toškić Cvetinović, koja se godinama bavi zaštitom podataka o ličnosti, ocenila je da je situacija alarmantna.

Kako je navela, ovakva vrsta nadzora ne ugrožava samo osobu čiji je telefon meta, već i sve ljude sa kojima je ona u kontaktu.

„Radi se o invazivnom nadzoru koji ugrožava ne samo one koji su mete nadzora, već i njihove porodice, prijatelje, saradnike i kolege. Nemoguće je kontrolisati obim tog nadzora“, rekla je ona.

Dodala je da bi slučaj trebalo da ispitaju nadležne institucije, uključujući Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Financial Times: Najveći dokumentovani talas špijuniranja u Srbiji

O slučaju su izvestili i svetski mediji.

Financial Times ocenjuje da slučajevi špijuniranja studenata i pripadnika opozicije predstavljaju najveći dokumentovani talas takvog nadzora u Srbiji.

List navodi da se nova otkrića pojavljuju u trenutku pojačanog političkog angažmana studentskog pokreta, koji je prethodnih meseci postao jedan od značajnijih aktera na političkoj sceni Srbije.