Onkološka trudnoća: Ginekolog je rekao - 'Nažalost, čuju se otkucaji srca'

Kada je Emina Zahirović Pintarić iz Sarajeva septembra 2024. saznala da ima rak dojke - dijagnozu koje se najviše plašila, nakratko je utihnula njena želja da postane majka.

U to vreme je ova 37-godišnja pravnica već godinama pokušavala da zatrudni.

Svet joj se već bio srušio, ali morala je da počne da se leči.

Znala je da ne želi hormonsku terapiju jer bi to moglo da znači da ni narednih pet godina ne može da ostane u drugom stanju.

Sedam dana posle dijagnoze, otišla je u privatnu kliniku kako bi zamrzla jajne ćelije, ali na prvom pregledu lekari su uočili mrlju na materici.

„Pomislih, još jedan rak“, sada mi sa osmehom prepričava traumu.

Sat pošto su joj uzeli krv za laboratorijsku analizu doktori su se vratili, ali nasmejani.

„Razmišljam - neće mi valjda s osmehom reći da imam još jedan rak“, seća se.

Umesto toga, saopštili su joj da je u šestoj sedmici trudnoće.

„Dugo sam čekala da čujem te reči, a sada ne znam šta da radim. U trudnoći ne smeš da popiješ ništa osim paracetamola“, priseća se.

Doktori su savetovali da sačeka onkološki konzilijum koji donosi konačnu odluku da li može zadržati bebu, ali odmah je znala da terapija treba da počne tek posle „10. nedelje“.

„Onkološki konzilijum mi je bio zakazan za dva dana posle tog pregleda i imala sam dva dana da uživam u činjenici da sam trudna.

„Srećom, na konzilijumu su se saglasili da je profil tumora takav da možemo da odgodimo početak lečenja i operaciju dok beba ne bude imala bar 10 nedelja", objašnjava.

Operisana je posle 10. nedelje trudnoće.

Tada kreće potraga za doktorom koji bi mogao da je isprati pošto većina ginekologa savetuje prekid trudnoće po principu - majka ima prioritet.

Upravo tako je postupio prvi ginekolog kome se obratila, kako ga bez navođenja imena zove ova uspešna sarajevska advokakinja koja se bavi zaštitom ljudskih i manjinskih prava.

„Nažalost, čuju se otkucaji srca“, prepričava rečenicu koja ju je šokirala.

Rekao joj je da tumor od tri centimetra koji je metastazirao i trudnoća ne idu zajedno.

„Ide hemoterapija, šanse da će beba preživeti svakako su male, a ako odbijete lečenje, rak će metastazirati na kosti i umrećete za pet godina“, citira Emina reči ginekologa.

Rizik od umiranja od raka dojke pet godina posle dijagnoze opao je u proseku sa 14 odsto, koliko je iznosio 1990-ih, na pet odsto, podaci su objavljeni 2023. u časopisu British Medical Journal.

U pojedinim zemljama Evrope i sveta već su uspostavljene smernice za postupanje sa onkološkim trudnicama i bebi se daje šansa da preživi.

Ovakvi slučajevi su relativno retki, jedna od hiljadu trudnica može da se suoči sa dijagnozom raka, podaci su britanske nevladine organizacije Mekmilan.

„Zaista verujem da bi prekid trudnoće trebalo da bude izuzetak.

„Važno je znati da prekid trudnoće neće poboljšati ishod lečenja majke", kaže za Frederik Aman, jedan od vodećih ginekoloških onkologa u Evropi, i šef ginekološke onkologije na Katoličkom univerzitetu Leven u Belgiji, za BBC.

Emina nije htela da prihvati onkološku prognozu ginekologa.

Kada mi je pre godinu dana prvi put sve ovo ispričala, pomislio sam: „Da li je luda ili hrabra i savremena?“.

Odmah sam zatražio intervju kada ona i beba budu dobro, što je, verovatno, bio podsvesni optimizam.

Na rastanku sam joj dao buket narcisa i od tada se nismo videli do jula 2026.

Sada mi je uz kafu prepričavala sve što sam propustio, a stigli smo do prvog konzilijuma Klinike za ginekologiju i akušerstvo (GAK) Sarajevo, kada su doktori rekli da „ne idu onkološko lečenje i trudnoća“, ali da može da pokuša na sopstvenu odgovornost.

Ni posle skoro tri meseca, iz Kliničnog centra Univerziteta u Sarajevu nije stigao odgovor na pitanje BBC-ja o procedurama za postupanje sa onkološkim pacijentima.

• Reproduktivno zdravlje u Srbiji: Rak ne mora da bude prepreka za roditeljstvo
• Druga trudnoća menja ženski mozak: studija
• Trudnička hiperemeza, iscrpljujuće stanje koje trudnoću pretvara u borbu za život

Onkolog: Na majkama je težak izbor

Emina je od prijateljice iz Nemačke čula da se u Sarajevo vratio doktor iz Švajcarske koji bi mogao da joj pomogne.

„Na prvom susretu je rekao da mu je drago što može da se bavi onkološkim trudnicama u Bosni, na šta sam mu ja rekla da mi je drago da sam nekome izazov“, priča Emina kroz smeh.

U 11. nedelji trudnoće, hirurški su joj odstranjene zloćudne ćelije, a potom je počelaa zaštitna terapija.

„Kad sam saznala da moram hemoterapiju, krenuo je plač."

Tada je osvestila da je i trudnica i pacijentkinja.

„Sebi sam govorila - nisam bolesna, ovo je samo preventiva."

Prvu terapiju primala je pet sati i tada se prvi put ozbiljno zabrinula za bebu.

„Tečnost curi, a ona živne u stomaku i ja razmišljam šta radim detetu."

Pošto su onkološke trudnoće retke, doktora Homena Begovića ne čudi što se lekari teško odlučuju da trudnicama savetuju zadržavanja ploda.

Ipak, taj broj raste, zbog trenda da se porodice zasnivaju kasnije.

„To dovodi do prolongiranja i reprodukcije, a povećanjem starosne dobi majke rastu i šanse istovremene pojave trudnoće i raka", kaže Begović, onkološki ginekolog.

U Švajcarskoj je radio u onkološkim centrima pa se već susretao sa retkim slučajevima.

Trudnoća i karcinom su veliki izazovi za telo, ali za trudnice je nekada veći pritisak da donesu odluku.

„U takvim situacijama, pacijentkinje su neretko prisiljene da u najkraćem roku donose teške i velike odluke, pa biraju između života koji nose u sebi i ličnog zdravlja", dodaje.

Priznaje i da mu je to lično najveći profesionalni izazov.

„Smatram da uopšte nije humano, niti moguće doneti takvu odluku i da vredi uložiti sve napore da se izbegne abortus, koliko god je to moguće i naučno opravdano."

Naglašava da su u moralno-akušerskom smislu majka i čuvanje njenog zdravlja prioritet.

„Tu nema dileme.

„Najvažnije je sesti zajedno: pacijentkinja sa njenim okruženjem i stručnjaci sa iskustvom, zajedno da utvrde stanje, realne mogućnosti i rizike, i da na najbolji način pruže podršku prilikom donošenja odluka", kaže Begović.

Hemoterapija u trudnoći: Da, ali posle 12. nedelje

Najveći izazov u lečenju trudnica obolelih od raka bio je uveriti medicinske onkologe širom sveta da je to moguće, kaže Aman, ginekološki onkolog iz Belgije.

To je razumljivo jer na prvi pogled deluje nelogično da hemoterapija tokom trudnoće nije toliko štetna, objašnjava.

„Trudnicama se savetuje da ne jedu sirovo meso, da dobro peru povrće, da izbegavaju kontakt s mačkama, ne treba da piju alkohol, puše...

„A onda kažemo da su lekovi napravljeni da ubijaju ćelije koje se brzo dele ipak mogući tokom trudnoće", kaže Aman.

Da bi se medicinska zajednica uverila, bili su potrebni čvrsti naučni dokazi.

„Upravo smo to uradili - uložili smo u prikupljanje kvalitetnih podataka o neurokognitivnom razvoju te dece, a rezultati su bili ohrabrujući.

„Zato se ova ideja danas sve više prihvata."

Primećuje da su pacijentkinje, uz stepen neizvesnosti, često bile motivisanije od onkologa.

Prošle godine objavljene su i smernice za ginekološke karcinome tokom trudnoće.

„Nadamo se da će ih lekari čitati i koristiti, a svakako ih neki već koriste.

„Međutim, u udaljenim područjima ili u preopterećenim klinikama, lekari možda neće biti upoznati s njima", ukazuje.

Univerzitet na kojem je zaposlen uspostavio je i Savetodavni odbor za rak, neplodnost i trudnoću koji omogućava konsultacije o pojedinačnim pacijentima.

„Do sada smo dali savete za više od 600 pacijenata iz više od 50 zemalja."

Najvažnija smernica je da se tokom prvog tromesečja ne primenjuje hemoterapija, jer je to najosetljiviji period trudnoće.

„Posle 12. nedelje trudnoće, možemo da primenjujemo hemoterapiju", navodi u pisanom odgovoru.

Fetus može da ima usporen rast, što zavisi od ukupne doze hemoterapije, ali novorođenčad nadoknađuje zaostatak u rastu.

„Što ranije počnemo terapiju, to je veća ukupna izloženost hemoterapiji i veća mogućnost uticaja na rast.

„Zato treba veoma pažljivo pratiti rats."

Doktor Begović kaže da je najvažnije imati individualni pristup svakoj pacijentkinji, jer identične dijagnoze u različitim životnim situacijama znače i drugačiju odluku trudnice.

„Majka dvoje dece će u slučaju agresivnog karcinoma biti primorana da se usredsredi na terapiju i neće imati prostora za istovremeno zadržavanje trudnoće, za razliku od dugoočekivane trudnoće kada je bitno ostaviti prostora i vremena za donošenje racionalnih i individualnih odluka", kaže onkološki ginekolog.

Ukazuje da se i kod određivanja citostatika za trudnice mora voditi posebna briga, jer su citostatici otrovni.

Koriste se već isprobani lekovi, gde su nuspojave dobro poznate zbog široke primene.

„To nam pruža mogućnost da se čiste savesti upuštamo u njihovu primenu u trudnoći.

„To, naravno, ne važi za sve supstance, niti svaku fazu trudnoće."

Begović kaže i da postoji gotovo „magični" organ koji majku i bebu čuva od štetnosti citostatika.

„Posteljica je vrlo fascinantan organ od ključne važnosti za razvoj i ishranu ploda.

„Služi kao filter za skoro sve potencijalno štetne supstance koje mogu da naškode bebi."

Pogledajte: 'To mi zovemo liste smrti' - oboleli od raka u Bosni i Hercegovini dugo čekaju na lek

Porođaj: 'Samo da vidim da je živa, zdrava i čitava'

Posle devet meseci trudnoće i paralelnog lečenja, sredinom maja 2025. počeo je Eminin porođaj.

Tražila je spinalnu anesteziju, koja privremeno uklanja bol iz donjeg dela tela, kako bi svedočila trenutku za koji je u trenutku dobijanja dijagnoze - 5. septembra 2024. - mislila da nikada neće doći.

„Želela sam samo da je čujem kad zakmeči, da vidim da je živa, zdrava i u jednom komadu", priča Emina.

U međuvremenu, Emina je išla na 11 hemoterapija, što je vid zaštitne terapije.

Osećala je promene raspoloženja, ali sve je prebrodila uz rad, majčinstvo i psihoterapiju.

Iznosi nam meze, da nastavimo razgovor na koji smo stavili zarez prošlog leta, ali nas povremeno prekida razdragani dečji glas.

Njena 15-mesečna ćerkica Ena traži minut slave, kao da zna da snimam razgovor.

Dok tri para očiju odraslih paze na Enu, koju njen tata potom odnosi u krevet, Emina mi otkriva još nešto: i sama je slučajno došla na svet, jer je njena majka zatrudnela dok je još dojila Emininog brata.

Lekari su predložili Emininoj majci da prekine trudnoću zbog terapije koju je primala u to vreme, a ona se plašila da postoji velika šansa da se dete rodi sa ozbiljnim psihofizičkim nedostacima.

„Tata je rekao: 'Kakvo god da bude - volećemo je'."

Ipak sam ispala dobra, kaže mi sa osmehom.

„Ena i ja imamo specifičan dolazak na svet - odlučile smo da budemo tu uprkos svim prognozama“, kaže Emina Zahirović Pintarić.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta su 'liste smrti' u Bosni na kojima je hiljade obolelih od raka
• Priče o borbi i raku
• „Imunoterapija mi je spasila život"
• Zašto sve više mlađih ljudi oboleva od raka
• Kako zemlje regiona štite žene od raka dojke
• Eksperimentalni zahvat omogućava pacijentkinjama obolelim od raka da zatrudne