Kriza u Ormuskom moreuzu podstiče čarke supersila oko Panamskog kanala

Dok iranski rat nastavlja da ometa saobraćaj kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih plovnih puteva na na svetu, drugo strateško usko grlo hiljadama kilometara dalje pojavilo se kao nova tačka razdora - Panamski kanal, vitalna veza Atlantskog okeana i Pacifika.

Sjedinjene Američke Države (SAD) upozorile su da bi rastući kineski uticaj na kanal mogao da ugrozi svetsku trgovinu i bezbednost.

Peking je odbacio ovu tvrdnju, optuživši Vašington da je koristi kao izgovor za pojačavanjem kontrole nad plovnim putem.

Zatečena u sredini, Panama je ponovila da ima suverenitet nad kanalom i insistirala da ostaje trajno neutralna.

Šta je Panamski kanal i kako funkcioniše?

Panamski kanal je veštački plovni put dug 80 kilometara koji povezuje Atlantski i Pacifički okean preko Panamske prevlake.

Omogućujući brodovima da izbegnu dugo putovanje oko Rta Horn, na južnom kraju Južne Amerike, on značajno smanjuje dužinu putovanja i troškove transporta.

Brodovi plaćaju tranzitne putarine na osnovu faktora kao što su veličina, tip broda i tovar.

Egipatski Suecki kanal koristi sličan sistem zasnovan na putarinama.

Kanal koristi sistem prevodnica da džinovskim liftovima podigne brod iznad nivoa mora do nivoa jezera Gatun, pre nego što ga spusti nazad na suprotnoj obali.

Svaki tranzit zahteva milione galona slatke vode izvučene iz jezera Gatun i obližnjih rezervoara.

Zbog te zavisnosti od slatke vode kanal ostaje izuzetno ranjiv na sušu.

Kad opadnu nivoi vode, vlasti mogu da ograniče maksimalni teret broda, prisiljavajući ga da nose lakše tovare i smanje mu celokupni kapacitet rute.

Zašto se saobraćaj kroz kanal povećao?

Ukupan prolazak brodova kroz Panamski kanal povećavao se krajem maja za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu stigavši na dnevni prosek od 38 brodova, što je blizu maksimalnog kapaciteta plovnog puta, prema Baltičkom i međunarodnom pomorskom savetu (Bimko), najvećem svetskom brodarskom udruženju.

Tokom pet nedelja nakon izbijanja rata u Iranu, tranziti su skočili za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dodao je Bimko.

Kako je sukob otežavao brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, rutu kojom prolazi oko petine svetske trgovine naftom, kupci su sve više počeli da kupuju sirovu naftu i naftne prerađevine dobavljača iz Meksičkog zaliva.

Mnogi od ovih tovara putuju između Atlantskog i Pacifičkog basena preko Panamskog kanala, povećavajući potražnju za tranzitnim terminima.

Ovaj skok u saobraćaju doveo je do dužih perioda čekanja, žestoke konkurencije za rezervacijom i rekordnim premijama za prioritetni prolaz, sa nekim operaterima koji navodno plaćaju milione dolara na aukcijama da osiguraju brži prolaz.

„Panama nije količinsko usko grlo kao što je to Ormuz“, kaže Orlando Džej Perez, profesor političkih nauka sa Univerziteta Severni Teksas u Dalasu.

„Ono što on nosi je drugačije vrste - oko pet odsto svetske pomorske trgovine, ali blizu 40 odsto američkog saobraćaja tovara u kontejnerima.

„Ormuz je energetsko usko grlo.

„Panama je usko grlo lanca snabdevanja za jednu dominantnu ekonomiju.

„Oba su veoma važna.“

Kanal se suočava i sa sve većim ekološkim ograničenjima.

Nivo vode u jezeru Gatun ostaje ispod istorijskog proseka, primoravajući Upravu Panamskog kanala na uvođenje ograničenja.

Zvaničnici su povezali situaciju sa smanjenim kišnim padavinama uzrokovanim širim klimatskim promenljivostima, među kojima su i vremenski uslovi koje nameće El Ninjo.

Ograničenja su prizvala sećanje na tešku sušu iz 2023. godine, kad su ograničenja broja brodova stvorili duge redove i narušila lance snabdevanja.

Analitičari upozoravaju da bi dalji pad nivoa vode ponovo mogao da naruši saobraćaj, izvršivši dodatni pritisak na svetsku trgovinu.

• Novcem do novih granica: Kako se Amerika širila kupovinom teritorija
• Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije
• Kako je sin emigranata sa Balkana doprineo da Aljaska postane 49. američka država

Šta kaže istorija kanala?

Izgradivši kanal početkom 20. veka, Amerika je kontrolisala njega i okolnu Kanalsku zonu sve dok sporazum Torihos-Karter iz 1977. godine, dogovoren pod američkim predsednikom Džimijem Karterom, nije postavio rokove za prebacivanje kontrole Panami.

Predaja je dovršena 31. decembra 1999. godine.

A danas Uprava Panamskog kanala upravlja plovnim putem pod sporazumima koji garantuju njenu neutralnost i pristup međunarodnom brodskom saobraćaju.

Zbog čega Kina brine Ameriku?

Suština spora je manje oko vlasništva, a više oko uticaja.

Decenijama je hongkonška firma CK Hačinson, preko ogranka kompanije Panama Ports, upravljala lukama Balboa i Kristobal, na pacifičkom i atlantskom ulazu u kanal, pod sporazumom o koncesiji sa Panamom.

Iako ni kompanija ni Kina nisu imale nikakvu ulogu u upravljanju samim kanalom, američki zvaničnici su sve više izražavali zabrinutost zbog kineskog prisustva u blizini plovnog puta, naročito u lukama, logistici i saobraćajnoj infrastrukturi.

Napetosti su narasle pošto je panamski Vrhovni sud proglasio pravni okvir za lučke koncesije CK Hačinsona neustavnim početkom ove godine.

„Vašington vidi lučke operatere povezane sa Kinom kao strateško uporište blizu imovine koju je on nekad kontrolisao, dok Peking vidi Panamu kao državicu na koju se vrši pritisak da poništi legitiman ugovor“, kaže Perez, dodavši da se sada na probi našla neutralnost kanala.

Međutim, Horhe Hajn, počasni profesor na Institutu za međunarodne studije Univerziteta u Čileu, naziva spor „potpuno iracionalnim“, ističući da učešće CK Hačinsona u radu kanala korene vuče još od 1997. godine, mnogo meseci pre povratka Hong Konga pod kineski suverenitet.

„Oni samo upravljaju kontejnerima i srodnim lučkim operacijama“, kaže on.

„Oni ne upravljaju samim kanalom.“

Američki predsednik Donald Tramp više puta je izjavio da je Kina stekla prevelik uticaj u Panami i sugerisao da bi Amerika mogla da preuzme nazad kontrolu nad kanalom, što je predlog koji je Panama energično odbacila.

Njegova administracija takođe je optužila Peking za odmazdu povećavanjem broja inspekcija na brodovima koji plove pod panamskom zastavom u kineskim lukama.

Kako je Kina odgovorila?

U aprilu je portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan nazvao optužbe „potpuno neosnovanim“, optuživši Vašington za izvrtanje ovog pitanja u političke svrhe.

„Ko je dugo držao Panamski kanal pod vlastitom okupacijom, izvršio invaziju na Panamu vlastitom vojskom i arbitrarno narušavao njen suverenitet i dostojanstvo?“, zapitao se on.

„Ko žudi za Panamskim kanalom, ko želi da pretvori ovaj međunarodni plovni put, koji treba da ostane trajno neutralan, u vlastitu teritoriju?

„Odgovor se sam nameće.“

Peking insistira da poštuje suverenitet Paname i neutralni status kanala.

Tokom debate u UN u avgustu 2025, kineski ambasador Fu Cong je rekao: „Američka fabrikacija laži i neosnovanih napada na Kinu nisu ništa drugo do izgovor za sticanje kontrole nad kanalom.“

U međuvremenu, panamski predsednik Hoze Raul Mulino istakao je panamski suverenitet nad kanalom i opisao njenu neutralnost kao „jedinu i najbolju odbranu“ od obe konkretne i svetske pretnje.

Šta je dovelo do pooštravanje ovog spora?

Neslaganje Amerike i Kine oko kanala potiču od vremena pre najnovije krize na Bliskom istoku.

Zabrinutost oko kineskih ulaganja, strateške infrastrukture i regionalnog uticaja rasle su godinama, ne samo u Panami već i širom Latinske Amerike.

Analitičari opisuju aktuelni spor kao oblik gepolitičkog prelivanja - sukob u jednom regionu pojačava konkurenciju drugde.

„Zbog rata na Bliskom istoku i narušavanja saobraćaja u Ormuskom moreuzu, pritisak na Panamu se pojačlo i napetosti između Kine i Amerike su narasle oko ovog pitanja“, kaže Hajn.

Perez se slaže s tim.

„Vidimo kako se sličan scenario dešava iznova i iznova, bilo u Ormuzu ili Crvenom moru“, kaže on.

„Sporovi oko strateških plovnih puteva postali su scena za šire geopolitičke rivalitete.“

A male i srednje države koje upravljaju ovim uskim grlima, kao što su Panama, Jemen i Zalivske države, često su ostavljene da „snose troškove nastale u sporovima između mnogo većih sila, sa vrlo ograničenom sposobnošću da se izbave iz toga.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto Tramp preti Panami, Grenlandu i Kanadi
• Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal
• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Ormuski moreuz: Jesu li pomorske blokade uspevale kroz istoriju
• Ormuski moreuz: Tačka razdora u američko-iranskom sporazumu
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana