Kada trgovac odbije reklamaciju ili kredit postane teret: Šta građani mogu da preduzmu?

Trgovci i reklamacije

Kada trgovac odbije reklamaciju

U prvih šest meseci od kupovine obaveza prodavca je da dokaže saobraznost. Ako to ne uradi, smatra Gavrilović, prekršio je zakon. Međutim, kako navodi, Tržišna inspekcija na to ne reaguje.

„Nažalost, Tržišna inspekcija na to ne reaguje. Sledeći korak je da potrošač dokaže nesaobraznost, tako što će snimiti kvar, odneti proizvod negde na ispitivanje i šta god može, kako bi imao dokaz da je proizvod nesaobrazan“, kaže Gavrilović.

Saobraznost, jednostavno rečeno, znači da trgovac mora da isporuči robu koja odgovara onome što je potrošač kupio i onome što je o toj robi navedeno ili obećano. To znači da proizvod treba da bude ispravan, da može da se koristi za svoju uobičajenu namenu, da odgovara opisu, uzorku ili modelu koji je trgovac pokazao, ali i da ispunjava posebnu namenu ukoliko je trgovac znao za šta ga potrošač kupuje. Ako roba ne ispunjava neki od ovih uslova, potrošač ima pravo da od trgovca traži da se nesaobraznost otkloni bez dodatne novčane naknade, u rokovima propisanim Zakonom o zaštiti potrošača. Obaveza saobraznosti za robu traje 24 meseca.

Sa dokazima da je roba nesaobrazna potrošač podnosi novu reklamaciju.

„Pa ako prodavac i to odbije, onda je jedina preostala opcija Sud, gde se za sporove vrednosti do 500.000 dinara ne plaća sudska taksa“, navodi Gavrilović.

Ako se proizvod pokvari ubrzo nakon kupovine

I u slučaju kada se proizvod pokvari ubrzo nakon kupovine, Gavrilović ukazuje na potrebu da potrošač dokaže nesaobraznost proizvoda.

Treba razlikovati saobraznost od garancije. Garancija predstavlja dodatno obećanje proizvođača ili prodavca koje potrošaču mora doneti neka veća prava. Na primer, ako se telefon pokvari u roku od dve godine, potrošač može reklamirati nesaobraznost kod prodavca, dok garancija može predvideti dodatnu zaštitu i nakon isteka tog zakonskog roka.

Trgovac nije odgovorio na reklamaciju

Rok za odgovor na reklamaciju je osam dana. Ako prodavac prekrši taj rok, potrošač može da ga prijavi Tržišnoj inspekciji.

„Ako prodavac to prekrši, potrošač ga može prijaviti Tržišnoj inspekciji, ali je upitno koliko će koristi imati od toga, jer Tržišna pokreće prekršajni postupak, ali sudovi to retko procesuiraju“, kaže Gavrilović.

Kada trgovac neopravdano odbije reklamaciju

U slučaju neopravdanog odbijanja reklamacije, Gavrilović navodi da potrošaču, osim obraćanja Tržišnoj inspekciji, preostaje sudski postupak.

„Osim Tržišne, koja uglavnom ima neke formalne ingerencije, potrošač nema kome da se obrati, osim da pokrene potrošački spor pred Sudom. Iako se to potrošačima često čini kao loša opcija, ona je zapravo i jedina koja ima smisla“, navodi on.

Banka i korisnici kredita

Pored nedoumica potrošača sa trgovcima, problemi se dešavaju i na relaciji banka i klijent.

Kada otplata kredita postane problem, važno je da građanin na vreme kontaktira banku i proveri koje mogućnosti ima. To se odnosi kako na previsoku mesečnu ratu, tako i na situacije kada smatra da mu je naplaćena neopravdana naknada ili više ne može redovno da otplaćuje kredit.

Kada rata kredita postane previsoka

Ako građanin više ne može redovno da plaća mesečnu ratu kredita, Gavrilović savetuje da obavesti banku kako bi se videlo da li postoji neko rešenje.

„Da obavesti banku, kako bi se videlo u čemu je problem i postoji li neko rešenje, tipa grejs period, produženje roka otplate itd.“, navodi Gavrilović.

Ako banka naplati neopravdanu naknadu

Građanin koji smatra da mu je banka naplatila naknadu ili trošak koji nije opravdan može da proveri da li postoji osnov da traži povraćaj novca.

„Može da pita nas ili da prouči Zakon, što je prilično komplikovano. NBS tu nema ulogu, jer nikada neće priznati da je banka nešto nezakonito uradila, a ni sama banka to neće uraditi“, navodi Gavrilović.

Ako banka odbije prigovor na naplaćenu naknadu ili drugi trošak, sledeći korak je, prema njegovim rečima, sudski postupak, ukoliko postoji osnov za povrat plaćene naknade koja nije u skladu sa propisima.

Kada građanin više ne može da otplaćuje kredit

U slučaju da građanin više ne može da otplaćuje kredit, Gavrilović savetuje da se banci obrati, najbolje pisanim putem.

„Obraćanjem banci, najbolje pisanim putem, kako bi ostao trag. U daljem razgovoru sa bankom, možda će dobiti predloge o načinu ublažavanja problema“, kaže on.

Ako se problem nastavi, odnosno otplata kredita bude neredovna, banka će aktivirati sredstva obezbeđenja.

„Kod stambenih kredita, banke su u obavezi da ostave neki rok da dužnik sam proda stan“, navodi Gavrilović.

„U principu, najpre treba videti šta je problem, da li je kratkotrajan ili će biti dugoročan, pa se u skladu sa tim i traži rešenje“, zaključuje Gavrilović.