Dim iz Deliblatske peščare danima iznad Braničevskog okruga: Šta povišene koncentracije čestica znače za zdravlje građana?

Požar u Deliblatskoj peščari izbio je 26. jula, a nakon što je u početku stavljen pod kontrolu, ponovo se aktivirao početkom avgusta. Visoke temperature i vetar otežavali su njegovo gašenje, dok se dim danima širio van područja požarišta.

Posledice požara nisu ostale ograničene na područje Peščare. Zbog vetra koji je duvao, dim se širio i prema Braničevskom okrugu, pa su ga građani mogli da vide i osete u Kostolcu, Požarevcu i Velikom Gradištu.

Redakciji Boom93 javljali su se čitaoci koji su slali fotografije i snimke, ali i ukazivali na miris paljevine u vazduhu. Uz vidljiv dim i miris paljevine, otvorilo se i pitanje šta ovakve epizode znače za kvalitet vazduha i, pre svega, zdravlje ljudi koji su mu izloženi.

O mogućim posledicama povišenih koncentracija čestica, ali i o tome kada građane treba upozoravati, razgovarali smo sa Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Moguće posledice po zdravlje

Dim nastao tokom požara može sadržati različite zagađujuće materije, a među njima i sitne suspendovane čestice PM10 i PM2,5. Njihov uticaj zavisi od koncentracije, trajanja izloženosti, ali i zdravstvenog stanja osobe.

Pri visokim koncentracijama PM čestica, kako navodi Paunović, kratkotrajna izloženost, od nekoliko sati do nekoliko dana, može izazvati ili pogoršati iritaciju nosa, grla i očiju, kašalj i osećaj nedostatka vazduha, kao i astmu, HOBP i respiratorne infekcije.

Moguće je i stezanje u grudima, veća upotreba terapije kod osoba sa astmom, kao i pogoršanje angine pektoris, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih stanja kod predisponiranih osoba. U periodima povišenog zagađenja postoji i veći rizik za hitne preglede i hospitalizacije.

Ako se, međutim, ovakve koncentracije ponavljaju ili traju duže, važni postaju kumulativni efekti.

To znači veći rizik od hroničnih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, raka pluća i nepovoljnih ishoda trudnoće.

Svedska zdravstvena organizacija navodi da je zagađenje PM česticama povezano prvenstveno sa kardiovaskularnim i respiratornim posledicama, dok je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala spoljašnje zagađenje vazduha i PM čestice kao kancerogene.

Ipak, jedna epizoda povišenih koncentracija ne znači automatski da će zdrava osoba razviti bolest.

„Pojedinačna epizoda ovih vrednosti ne znači da će zdrava osoba razviti bolest, ali nije beznačajna — naročito kada se ponavlja, traje više dana ili se javlja uz druge zagađujuće materije, poput azot-dioksida (NO₂), sumpor-dioksida (SO₂), ozona ili benzo(a)pirena“, navodi Paunović.

Ko treba da bude posebno oprezan?

Iako povišene koncentracije čestica predstavljaju rizik za sve, nisu svi građani jednako osetljivi.

Paunović navodi da zdrave odrasle osobe mogu nastaviti sa uobičajenim aktivnostima, ali da bi tokom perioda povišenih koncentracija trebalo da smanje duži i intenzivan fizički napor na otvorenom, naročito u blizini saobraćajnica i lokalnih izvora dima.

Veći oprez potreban je kod dece, starijih osoba i trudnica, kao i kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme.

Posebno se izdvajaju osobe sa astmom, HOBP-om, hroničnim bronhitisom ili drugim plućnim bolestima, osobe sa koronarnom bolešću, srčanom slabošću, aritmijama ili cerebrovaskularnim bolestima.

U rizičniju grupu spadaju i radnici na otvorenom, kao i ljudi koji žive ili rade neposredno uz saobraćajnice ili industrijske izvore.

Za ove grupe preporučuje se odlaganje treninga, trčanja i napornog fizičkog rada na otvorenom, posebno u periodima kada lokalni trend pokazuje porast koncentracija.

Preporuka je i da se skrati vreme boravka napolju, biraju putanje dalje od saobraćaja i prate lokalni satni podaci i prognoza.

Ni boravak u zatvorenom prostoru ne znači automatski da je izloženost rešena. U kući treba izbegavati pušenje, sagorevanje čvrstih goriva, sveće i druge unutrašnje izvore čestica.

Osobe koje imaju propisanu terapiju za astmu ili srčano-plućne bolesti treba da je primenjuju prema planu lekara, a medicinski savet treba potražiti ako se pojave ili pogoršaju gušenje, sviranje u grudima, bol u grudima ili neuobičajena slabost.

SZO posebno izdvaja osobe sa postojećim kardiorespiratornim bolestima, decu, trudnice, starije i radnike na otvorenom kao rizičnije grupe i preporučuje prilagođavanje vremena, mesta i intenziteta aktivnosti tokom perioda visokog zagađenja.

Kada građane treba upozoriti?

Pored pitanja koliko su koncentracije visoke, važno je i kada i na koji način građanima treba saopštiti da je vazduh opterećen česticama.

Paunović smatra da su preporuke građanima opravdane već pri povišenim vrednostima, posebno ako su koncentracije postojane, rastuće ili se očekuje da će trajati više sati ili dana.

To bi, kako navodi, prvenstveno bio nivo jasnog preventivnog obaveštavanja, a ne nužno vanredni „alarm“.

„U Srbiji Uredba razlikuje granične vrednosti od koncentracija opasnih po zdravlje i koncentracija o kojima se javnost posebno obaveštava. Izričite koncentracije „opasne po zdravlje“ odnose se na sumpor-dioksid (SO₂), azot-dioksid (NO₂) i prizemni ozon, ne na PM čestice. Ipak, nadležni organ je dužan da javnost informiše i drugim medijima kada je prekoračena tolerantna vrednost; podaci moraju biti jasni i dostupni“, navodi Paunović.

Drugim rečima, činjenica da za PM čestice u domaćoj uredbi ne postoji ista kategorija koncentracije „opasne po zdravlje“ kao za određene druge polutante ne znači da građani ne treba da budu obavešteni kada su vrednosti povišene.

Nije dovoljno samo reći da je vazduh „zagađen“

Podaci o kvalitetu vazduha građanima su korisni samo ako mogu da razumeju šta konkretno znače.

Prema rečima Paunović, pri povišenim satnim koncentracijama i nepovoljnoj prognozi potrebno je rutinsko informisanje građana, uz prikaz stvarnih vrednosti u mikrogramima po kubnom metru, vremena usrednjavanja, trenda i dominantnog zagađivača.

Zdravstveno upozorenje za osetljive grupe bilo bi opravdano kada se očekuje ili potvrdi trajanje povišenih koncentracija kroz veći deo dana.

Posebno je važno reagovati ako je verovatno da će PM10 24-časovni prosek preći 50 mikrograma po kubnom metru ili ako PM2,5 ostaje višestruko iznad smernice SZO od 15 mikrograma po kubnom metru za 24 časa.

Pojačano javno obaveštavanje potrebno je pri višednevnom periodu povišenih koncentracija, rastućem trendu, istovremeno povišenim drugim polutantima ili kada se beleže zdravstveno relevantni simptomi ili porast korišćenja zdravstvenih službi.

U težim i postojanim periodima povišenog zagađenja, uz saopštenje bi trebalo razmotriti i ograničavanje organizovanih sportskih aktivnosti dece na otvorenom, prilagođavanje rada na otvorenom i ciljanu komunikaciju sa školama, domovima za stare i zdravstvenim ustanovama.

Nije dovoljno građanima samo reći da je „vazduh zagađen“. Kako navodi Paunović, važno je saopštiti koji je polutant prisutan, kolika je njegova koncentracija, za koji period je izračunata i koliko se očekuje da će povišene vrednosti trajati, ali i ko je posebno ugrožen i koje mere treba preduzeti.