'Definicija američke moći': Borbe u kavezu kao Trampova diplomatija i u Srbiji

Letnja noć u Vašingtonu, travnjak ispred Bele kuće, a na njemu „kavez" i dvojica muškaraca krvavih glava u šortsevima udaraju jedan drugog, dok publika u odelima i večernjim toaletama, noseći američke zastave, zdušno navija.

Među njima je i predsednik verovatno najmoćnije zemlje na svetu - Donald Tramp sa suprugom Melanijom.

Borbama u srcu Vašingtona prisustvuju i mnogi predstavnici vlasti - intonirana je himna, a državni sekretar Marko Rubio rekao je da je UFC „definicija američke meke diplomatske moći".

Američka diplomatija u drugom Trampovom predsedničkom mandatu poprimila je različite, nekad i neobične oblike, čemu svedoči i Srbija.

Najpre je tu bila „duhovna diplomatija" i dolazak u Beograd Marka Bernsa, Trampovog pastora.

Usledila je „svemirska diplomatija" i potpisivanja sporazuma sa NASA-om, da bi krajem jula u glavni grad Srbije prvi put stigle borbe u organizaciji Ultimat fajt šampionata (UFC).

UFC je američka kompanija koja organizuje borbe u mešovitim borilačkim veštinama, a glavni operativac je Dejna Vajt, bliski Trampov saveznik.

Stejt department i UFC su u junu potpisali sporazum o saradnji sa ciljem „unapređenja sportske diplomatije".

„Sportska diplomatija je stara koliko i sama diplomatija, seže do stare Grčke i antičkih Olimpijskih igara.

„Sada je nov način na koji se ova vrsta diplomatije sprovodi", kaže Aron Etinger, profesor međunarodnih odnosa na kanadskom Karlton univerzitetu, za BBC na srpskom.

Srbija samo jedna od stanica u Evropi

Beogradska arena bi trebalo 1. avgusta da bude domaćin 14 profesionalnih borbi, a najavljeno je učešće i tri srpska takmičara.

Za sufinansiranje ovog događaja Vlada Srbije izdvojila je 260 miliona dinara.

BBC je zatražio komentar na osnovu kojih kriterijuma je Vlada Srbije odlučila da finansijski pomogne organizaciju ovog događaja, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili.

„To je velika stvar i pokazatelj da je Srbija jedan od lidera u ovom sportu, očekujem da posle ovoga budemo dugoročni partneri sa UFC“, rekao je ranije Luka Nikolić, predsednik MMA saveza Srbije.

Ovo nije prvi put da UFC organizuje borbe van SAD, ovakvi događaji već su održavani u Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Poljskoj, Danskoj, Holandiji, Češkoj i Hrvatskoj.

BBC na srpskom je pitao UFC koji su bili kriterujumi za odabir Srbije kao domaćina borbi.

„Sportska diplomatija se obično koristila za jačanje odnosa dve zemlje.

„Ali trenutno, u ovom 'Trampovom dobu', primenjuje se svojevrsna diplomatija borbi u kavezu kako bi se ojačale veze desničarskih društvenih pokreta", tvrdi profesor Etinger.

• Novcem do novih granica: Kako se Amerika širila kupovinom teritorija
• Sara Rodžers: Trampova 'ratnica' i lice nove američke diplomatije
• Šta je Monroova doktrina koju pominje i Donald Tramp

UFC borbe su sredinom juna organizovane ispred Bele kuće u okviru proslave 250. godišnjice osnivanja SAD, a gledaoci su nosili majice sa nacionalnim obeležjima.

To je naišlo na kritike Trampovih protivnika, koji uglavnom dolaze iz redova Demokratske stranke i liberalnih krugova.

„Organizacija borbi može da bude korisna za diplomatiju, ali ne stvara tako snažnu vezu kao neke druge aktivnosti.

„Vest da će se UFC borbe organizovati na travnjaku Bele kuće je bila iznenađenje i dobila je svetsku pažnju, bez obzira da li je to loše ili ne", kaže Lavi Margolin, autor knjiga „Ultimate fighters" i „Trampmania", za BBC na srpskom.

Dodaje da je i sam bio u Vašingtonu, nedaleko od Bele kuće i u obližnjem parku na video bimu gledao borbe.

Ali posle borbi, novi talas reakcija izazvalo je obraćanje Džoša Hokita, jednog od boraca, koji je vređao Mišel Obamu, nekadašnju prvu damu SAD, što je kritičarima dalo dodatne argumente u tvrdnjama da se radi o promocije ekstremne desničarske politike.

Dejna Vajt je Hokitove izjave nazvao „odvratnim i neprimerenim".

Tramp, Vajt, borilački sportovi i desnica

Sadašnji predsednik SAD važi za ljubitelja borilačkih sportova - boksa, profesionalnog rvanja i MMA i pre mandata često je viđan u prvim redovima pored ringa.

„Kada su 2001. Dejna Vajt i UFC tražili mesta za održavanje prvih borbi, Tramp im je ustupio prostor u njegovom objektu, takođe u Atlantik Sitiju.

„To je označilo početak njegovog odnosa sa Dejnom Vajtom i UFC-om, saradnje koja se tokom godina sve više širila", objašnjava Loueri Vidal, profesor američkog Milersvil univerziteta koji proučava rvanje, za BBC na srpskom.

Dejna Vajt, prepoznatljivo lice UFC borbi, tokom prethodne dve decenije čvrsto je prigrlio Trampa i govorio je na njegovim skupovima tokom predizbornih kampanja 2016, 2020. i 2024.

Republikanski političar je izgubio samo 2020, a taj poraz ni danas ne priznaje, tvrdeći, bez dokaza, da su pokradeni.

„I Tramp je snažno prigrlio UFC, da su oni, uslovno rečeno, postali MAGA sport, iako nisu svi ljubitelji nužno i njegove i pristalice predsednika.

„Vajt i on su prijatelji i deluju dosta iskreno kada govore o tom odnosu", objašnjava Margolin.

MAGA je skraćenica za Trampov pokret „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (Make America Great Again).

Upravo je Vajt, dodaje, odigrao važnu ulogu u organizovanju gostovanja Donalda Trampa u jednom od najpopularnijih podkasta na svetu - kod Džoa Rogana, u oktobru 2024, uoči predsedničkih izbora.

Neki bi rekli da je odnos Vajta i UFC sa Trampom savez iz koristi, jer je jednom pomogao da malo poznati sport izvuče i senke pod reflektore, a drugom glasove za povratak u Belu kuću.

„Većina UFC navijača u SAD su muškarci od 18 do srednjih 30-ih godina i to je upravo ona grupa koju je Tramp želeo da mobiliše da glasa za njega.

„I u tome je uspeo", smatra Aron Etinger, profesor međunarodnih odnosa.

Detaljne statističke analize izbora 2024. potvrđuju ove zaključke, pošto je 56 odsto mladih muških glasača dalo poverenje Trampu.

Popularnost UFC koji promoviše mešovite borilačke veštine (MMA), ipak nije rasla samo zahvaljujući Trampu i populizmu.

„UFC je privukao ljude koji su odrasli kao ljubitelji boksa.

„A kada su velike bokserske zvezde u SAD počele da se povlače ranih devedesetih, ovaj sport nije uspevao da stvori nove", kaže Loueri Vidal.

MMA predstavlja spoj različitih borilačkih veština, boksa, rvanja i karatea i drugih.

Tokom borbe dozvoljeni su udarci nogama, rukama i laktovima, protivnika možete da uhvatite i oborite na pod.

Pobednik je onaj koji primora rivala na predaju - zahvata davljenja, izvijanjem ruke iza leđa ili nokautom.

• Šarm diplomatija: Roleks i zlatna poluga za Trampa da bi spustio carine
• Finska „gola diplomatija": Pregovori u sauni u kojoj su svi jednaki
• Da li Tramp sme da prihvati luksuzni avion vredan 400 miliona dolara kao poklon

Efekti kavez diplomatije

Nije prvi put da Amerika „izvozi" sport van sopstvenih granica.

Pionir je bila košarkaška NBA liga - prva utakmica dva tima iz ovog takmičenja odigrana je u Evropi 1993. i od tada svake godine, nekad i više mečeve bude zakazano na Starom kontinentu.

Slično je i sa američkim fudbalom i NFL ligom - prvi meč van granica SAD odigran je 2005. u Meksiko Sitiju.

Borilački sportovi za razliku od ostalih više pogoduju trenutnoj specifičnoj političkoj klimi u SAD, tvrdi Loueri Vudal.

„U svetu koji traži više nijansiranja da bi se razumeli događaji i različita gledišta, borilački sportovi nude mnogo jednostavniju, crno-belu sliku sveta.

„Ovde imamo dve osobe: jedna se često predstavlja kao heroj, a druga kao negativac - imaju tri do pet rundi da odmere snage", objašnjava on.

Nisu ni u Americi oduvek gledali blagonaklono na UFC i MMA.

Džon Mekejn, republikanski senator i predsednički kandidat, još 1996. je ove mečeve nazvao „ljudskim borbama petlova" i predvodio kampanju za zabranu UFC-a.

Kao posledica toga, 36 saveznih država donelo je zakone kojima se zabranjuju borbe bez ikakvih pravila, čime je UFC potisnut na tržišta svega nekoliko saveznih država i manjih američkih sredina.

Do 2001. godine, UFC se našao na ivici bankrota, ali je Vajt preuzeo takmičenje i u Trampu, tada magnatu, pronašao partnera voljnog da ustupi objekte za borbe.

Tramp iskreno voli 'krvave sportove' i taj imidž uspeva da iskoristi kod glasača, ocenjuje Aron Etinger.

„Ako bi, recimo, Vučić ili neki drugi desničarski političar pokušao da prigrli imidž tih sportova, a ne pristaje mu, izgledaće neubedljivo i neće dati rezultate", dodaje.

Slučaj Mekgregor

U kontroverze koje prate UFC, kritičari ubrajaju i organizovanje borbe Irca Konora Mekgregora 11. jula ove godine.

On je u Las Vegasu u povratničkom meču posle višegodišnjeg odsustva poražen od Maksa Holoveja posle samo 69 sekundi.

U novembru 2024. sud je Mekgregoru naredio da plati 206.000 funti odštete plus troškove Nikiti Hend, koja ga je optužila da ju je silovao u hotelu u Dablinu 2018.

Jula 2025. sud u Irskoj je odbacio Mekgregorovu žalbu na ovu presudu.

„Ovaj slučaj nije odvratio UFC od toga da ga uvrste u program borbi", upozorava Loueri Vudal.

Ne samo da ih nije vratio - već su od poslednje Mekgerogorove borbe ostvarili najveću zaradu od ulaznica u istoriji kompanije - 25 miliona dolara (22 miliona evra).

Ring na travnjaku Bele kuće možda simbolično predstavlja novi stil američke unutrašnje i spoljne politike, gde se udarci zadaju svima i na sve strane - od obračuna sa imigrantima, do vojnih sukoba i uvođenja carina.

Ili kako bi rekao Rej Džekson, lik iz „Krvavog sporta", kultnog borilačkog filma 1980-ih:

„Obožavam sve što podrazumeva pun kontakt. Potreban mi je još koji ožiljak na licu."

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Simbolika ili promene': Šta bi Srbiji mogao da donese strateški dijalog sa SAD
• Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
• Srbija nesvrstana i u svemiru: Šta je sporazum Artemis sa Amerikom
• O pastoru Marku Bernsu: Kako je Vučić postao 'duhovni diplomata'
• 'Naglas rekli ono o čemu se šaputalo': Poruke Vašingtona Zapadnom Balkanu
• Čekajući američke ambasadore: Ima li Balkan razloga za brigu