Nizak vodostaj Dunava: Švajcarski kruzer se nasukao u Rumuniji

Dunav, jedna od najvećih evropskih reka, od sredine jula na pojedinim mestima izgleda kao bara, maltene može da se „prepešači".

Zbog sušnih perioda, reka je i dalje vrlo niska u većem delu sliva, posebno u Srbiji, u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Nizak vodostaj Dunava izaziva mnogo problema, hidrolozi najavljuju restrikcije vode u narednom periodu, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.

Tako se putnički kruzer Viking Ulur, koji plovi pod švajcarskom zastavom, nasukao se na Dunavu kod Salče, u rumunskom okrugu Mehedinci, prenosi novosadski Radio 021.

Na kruzeru, koji je trebalo da pristane u Vidin, bilo je 186 putnika i 52 člana posade.

Nakon što se brod nasukao, posada je angažovala drugo plovilo za prevoz putnika, ali ono nije uspelo da se približi dovoljno za bezbedno prebacivanje ljudi.

Zbog toga su u evakuaciju uključeni pripadnici granične policije, koji su patrolnim čamcima prevozili putnike na bezbedno.

Brod je isplovio iz luke Drobeta-Turnu Severin u ponedeljak uveče, a tokom plovidbe zaglavio se na sredini korita u oblasti Salča, poznatoj po brojnim peščanim sprudovima.

'Moguće restrikcije vode u Srbiji': hidrolog

Dejan Vladiković iz Republičkog hidrometoeorološkog zavoda kaže da je na nekoliko mernih stanica izmeren najniži vodostaj u prethodnih 50 godina.

Trenutno je najkritičnije od Bezdana do Slankamena.

Jedini niži vodostaji Dunava u Srbiji zabeleženi su davne 1909. godine, a rečni transport je poprilično ugrožen, rekao je hidrolog Dejan Vladiković za Insajder.

„U narednih 15 do 20 dana, pa i čitav avgust, ne očekuju se neke značajnije padavine, kako kod nas, tako ni u uzvodnim državama, tako da će biti vrlo ozbiljna situacija i negativno će uticati na rečni saobraćaj", dodaje hidrolog.

Vladiković je prethodno za N1 rekao da je širom Srbije vrlo nepovoljna hidrološka situacija i da bi već u avgustu moglo da bude restrikcija u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje.

Kod Bezdana je prethodnih dana zabeležen vodostaj od minus 120 centimetara, čime se približio istorijskom minimumu - minus 143. Taj negativni rekord je zabeležen pre više od 100 godina - 1909.

Najniži vodostaj kod Novog Sada zabeležen je 20. jula, kada je nivo Dunava bio 44 centimetra ispod referentne tačke.

Zbog niskog vodostaja Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, kažu iz lokalnog Gradskog zelenila.

Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima, kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju kada izađu iz reke, prenosi Radio 021.

Ugrožena plovidba

Kod Bezdana, naselja u blizini Sombora, na samo pet kilometara od granice sa Hrvatskom, 24. jula ujutru izmereno je da je Dunav 'u minusu' 102 centimetra i da ima tendenciju daljeg opadanja.

Tako nizak vodostaj ugrozio je plovidbu teretnih brodova.

„Dunavom trenutno plove brodovi sa svega 25 do 30 posto kapaciteta, što je za brodare katastrofa.

„Uz to, polovidba je usporena, jer se zbog bezbednosti vozi samo danju, što znači da je promet prepolovljen. Na ovako niskim vodostajima mogu da plove samohodni brodovi, dok potiskivači zbog gaza od dva metra ne mogu da prođu", kaže Branko Savić iz firme Yuagent Bezdan za Radio-televiziju Vojvodine.

Za teretna plovila podjednako su opasna i peščana i kamenita dna reke.

„Kod peščanog dna problem je pomeranje peska i pojava sprudova unutar plovnog puta i same promene plovnog puta.

„Ako je dno kameno nema toliko pomeranja, ali je opasnost mnogo veća, jer prilikom nasukavanja cepa se dno i buši brod", kaže Savić.

Vodostaj Dunava mogle bi da poprave značajnije kiše u Alpima, ali Savić ne očekuje da će se u narednih mesec dana situacija bitnije poboljšati.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) saopštio je ranije da će na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana biti ispod niskih plovidbenih nivoa.

Iz Javnog preduzeća „Srbijavoda" saopštili su da su preduzete određene mere za čišćenje najugroženijih deonica i da u narednih 45 dana može da se očekuje ovakva ili malo teža situacija na Dunavu i ostalim rekama, prenela je Radio-televizija Srbije.

Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi moglo da bude još većih problema.

„Naši klimatolozi, koji su upravo uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra.

„Temperatura će biti iznad prosečnih vrednosti, biće i deficit padavina tako da očekujem da ćemo, osim na Dunavu koji je sad već u vrlo lošoj situaciji, za nekih 10 dana na našim rekama, Zapadnoj, Južnoj i Velikoj Moravi, sa pritokama, polako ulaziti u takozvani biološki minimum", rekao je hidrolog Vladiković.

Najnovije informacije o vodostaju i temperaturama reka potražite na sajtu Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) kažu da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.

Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, i trenutna situacija je izuzetno hidrološki teška, saopšteno je iz EPS-a.

Ipak, iz EPS-a za RTS kažu da je snabdevanje električnom energijom stabilno i da nema razloga za brigu.

Nizak vodostaj najviše pogađa i snabdevanje vodom za navodnjavanje, a sistemi funkcionišu na granici mogućnosti, upozoravaju iz Javnog preduzeća „Vode Vojvodine".

„Pumpe kod Bezdana i Bogojeva i dalje rade, ali smanjenim kapacitetom", kaže Božidar Beloš iz „Vode Vojvodine" za RTS.

Beloš kaže da barže trenutno prevoze približno polovinu uobičajenog tereta kako bi bezbedno prošle deonice na kojima su sprudovi najizraženiji.

Nizak nivo reke već se odražava i na rečni ekosistem.

Pogledajte video iz avgustva 2022. godine kada je vodostaj Dunava i Save u Beogradu takođe bio izuzetno nizak

Problemi oko dopreme goriva Dunavom, intervenisala država

Zbog pada vodostaja, benzinske stanice u Srbiji prethodnih dana su imale problema sa uvozom goriva preko Dunava, izjavio je Srđan Knežević, vlasnik lanca pumpi „Knez petrola".

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.

Posle ove dozvole stanje se normalizovalo.

„Nisam čuo da je na nekim pumpama bilo nestašice, ali snabdevanje je bilo otežano jer je uvoz moguć uglavnom cisternama i vozovima, a barže se opterećuju nekoliko puta manje", rekao je Knežević, prenela je agencija Beta.

Operativne rezerve nafte i derivata su obavezne zalihe goriva koje naftne kompanije, proizvođači i uvoznici moraju držati u vlasništvu i o sopstvenom trošku.

One služe za premošćavanje kratkoročnih teškoća u snabdevanju i stabilizaciju tržišta bez trošenja državnih rezervi.

Pogledajte video o pančevačkim svetionicima, jedinstvenim na Dunavu

Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", rekla je ranije Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, za BBC na srpskom.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

Pogledajte video: Profesor hemije koji je preplivao čitav tok Dunava

Dunav, druga najduža evropska reka

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Ukupna dužina Dunava je 2.857 kilometara, a kroz Srbiju reka se proteže na 587 kilometara.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah - što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Mnogi ratni brodovi su potonuli tokom Drugog svetskog rata na dno Dunava, a kad opadne nivo reke, olupine mogu da se vide sa obale.

Pogledajte fotografije Dunava u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Nemački ratni brodovi i nove plaže „nikli“ na Dunavu zbog niskog nivoa vode
• Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'
• Suša u Amazoniji: „Nikad nismo doživeli ovako nešto“
• Suše 'sporohodna svetska katastrofa': Ujedinjene nacije
• „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
• Kad vrućina uzme danak: Presušilo 'Šumadijsko more'