Svetski dan hepatitisa: U Braničevskom okrugu ove godine registrovano pet slučajeva virusnih hepatitisa

Svake godine 28. jula obeležava se Svetski dan hepatitisa, globalna zdravstvena kampanja čiji je cilj podizanje svesti o virusnim hepatitisima, značaju prevencije i testiranja, smanjenju stigme i eliminaciji ovog javnozdravstvenog problema.

Datum je izabran u znak sećanja na nobelovca prof. Baruha Samjuela Blumberga, naučnika koji je otkrio virus hepatitisa B i razvio prvu vakcinu protiv ove bolesti.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana hepatitisa glasi: „Hepatitis: Na putu ka eliminaciji“, uz poruku da je potrebno ukloniti prepreke koje sprečavaju rano otkrivanje, lečenje i prevenciju virusnih hepatitisa.

Šta je hepatitis?

Hepatitis je upala jetre koju najčešće izazivaju virusi. Najčešći virusi koji izazivaju hepatitis su hepatitis A, hepatitis B i hepatitis C.

Hepatitis A izaziva akutnu infekciju i najčešće se prenosi kontaminiranom hranom i vodom ili bliskim kontaktom sa zaraženom osobom.

Hepatitis B i hepatitis C prenose se kontaktom sa zaraženom krvlju i drugim telesnim tečnostima. Ove infekcije mogu da budu akutne ili hronične. Hronični hepatitis B i C često prolaze bez izraženih simptoma, a ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme, mogu dovesti do ciroze i povećati rizik od raka jetre.

Najčešći simptomi virusnog hepatitisa su izražena malaksalost, žutica (žuta boja kože i beonjača), tamna mokraća, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Međutim, mnoge infekcije, naročito u početnoj fazi, mogu proći bez ikakvih znakova bolesti.

U Braničevskom okrugu ove godine registrovano pet slučajeva

Prema podacima koje je za Boom93 dostavila dr Slavica Tasić, specijalista epidemiologije iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac, tokom 2025. godine u Braničevskom okrugu registrovano je sedam slučajeva hepatitisa B i dva slučaja hroničnog hepatitisa C.

Od početka 2026. godine do sada registrovana su dva slučaja hepatitisa B, dva slučaja hepatitisa C i jedan slučaj hepatitisa A.

Kako navodi dr Tasić, na području Braničevskog okruga registruju se i hepatitis B i hepatitis C, kako u akutnoj, tako i u hroničnoj formi.

Poslednjih godina broj obolelih je manji u odnosu na prethodni period, a isti trend beleži se i na nivou Srbije.

Građani mogu da se testiraju na virusne hepatitise u Zavodu za javno zdravlje Požarevac u okviru DPST (dobrovoljnog poverljivog savetovanja na HIV i druge polno prenosive infekcije), dok je druga mogućnost testiranje na osnovu uputa izabranog lekara.

Vakcinacija protiv hepatitisa A i hepatitisa B postoji. Obavezna imunizacija protiv hepatitisa B u Srbiji sprovodi se od 2005. godine, a prva doza daje se u porodilištu u roku od 24 časa po rođenju. Obuhvat vakcinacijom protiv hepatitisa B na teritoriji Braničevskog okruga tokom 2025. godine iznosio je 93,2 odsto.

Dok se imunizacija protiv Hepatitisa A preporuje putnicima u međunardnom saobračćaju koji putuju u endemske oblasti.

Dr Tasić ističe da je rano otkrivanje hepatitisa B i C od velikog značaja jer omogućava uspešno lečenje i zaustavlja dalje napredovanje bolesti. Za razliku od hepatitisa B, koji se najčešće kontroliše, ali retko potpuno eliminiše, hepatitis C danas se kod većine pacijenata može potpuno izlečiti primenom savremene antivirusne terapije.

Ona upozorava i da neznanje o načinima prenošenja virusa doprinosi stigmatizaciji obolelih, zbog čega je važno informisati javnost o načinima zaštite, značaju vakcinacije i pružanju podrške osobama koje žive sa virusnim hepatitisom.

Građanima se preporučuje da se testiraju na hepatitis B i C, razgovaraju sa izabranim lekarom ukoliko postoji povećan rizik od infekcije, vakcinišu decu na vreme, ne dele lični pribor, koriste isključivo sterilan pribor za injektiranje, redovno upotrebljavaju prezervative tokom seksualnih odnosa i dele proverene informacije kako bi se smanjila stigma.

Situacija u Srbiji

U Srbiji su tokom 2025. godine prijavljena 344 slučaja hepatitisa B i C, što čini četiri odsto svih prijavljenih zaraznih bolesti. To je za 22 odsto manje nego prethodne godine, kada je registrovano 439 slučajeva, odnosno skoro dva i po puta manje nego 2016. godine, kada je zabeležen najveći broj obolelih u posmatranom desetogodišnjem periodu – 842.

Tokom 2025. godine akutni hepatitis B registrovan je kod 32 osobe, dok je hronični hepatitis B prijavljen kod 142 osobe. Hronični hepatitis C registrovan je kod 166 osoba, a tri osobe su preminule.

Od početka 2026. godine, zaključno sa 15. julom, u Srbiji je prijavljeno ukupno 145 slučajeva hepatitisa B i C. Najviše je registrovano hroničnih hepatitisa B i C, po 60 slučajeva, zatim 18 slučajeva akutnog hepatitisa B i sedam slučajeva akutnog hepatitisa C. Među prijavljenim obolelima skoro je dvostruko više muškaraca nego žena.