Najveći zagađivač bez jedinstvene kontrole: Rudarski otpad van sistema upravljanja

Ipak, manji obim iskopavanja ne znači nužno i veću ekološku odgovornost rudarskih kompanija, navodi Insajder.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), količina otpada povećana je u energetici, poljoprivredi, građevinarstvu i sektoru upravljanja otpadnim vodama, dok je smanjena u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i uslužnim delatnostima.

Iako je rudarski otpad smanjen za 13,8 odsto, on i dalje čini čak 94 odsto ukupnog industrijskog i privrednog otpada u Srbiji. Na drugom mestu je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, sa 3,5 odsto ukupnog otpada.

Od ukupno 182 miliona tona otpada tretiranog tokom 2025. godine, čak 179 miliona tona, odnosno 98,6 odsto, završilo je na odlaganju. Ponovo je iskorišćeno svega 2,6 miliona tona, odnosno nešto više od jedan odsto ukupno tretiranog otpada.

Podaci tako pokazuju da rudarstvo u velikoj meri određuje ukupnu ekološku sliku Srbije, budući da se u toj grani stvara gotovo sav industrijski otpad u zemlji. Istovremeno, sistem reciklaže i ponovne upotrebe otpada ostaje na veoma niskom nivou.

Rudarski otpad i dalje dominira

Mirko Popović iz Platforme za društveni razvoj i inovacije CORE rekao je za Insajder da se na osnovu činjenice da je količina rudarskog otpada u 2025. godini bila manja nego godinu dana ranije ne može zaključiti da je rudarski sektor postao odgovorniji prema životnoj sredini.

Kako je naveo, za ozbiljne zaključke neophodno je pratiti višegodišnje trendove, dok podaci iz jedne godine nisu dovoljni da pokažu promene u praksi.

„Rudarski otpad apsolutno dominira uopšte tom količinom otpada koja se odlaže u Srbiji. Dakle, to je u odnosu na komunalni otpad i u odnosu na otpad iz ostalih industrijskih grana, to je neuporedivo“, rekao je Popović, a prenosi Insajder.

Igor Jezdimirović iz Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ naveo je za Insajder da tek kada se u ukupne količine uključi rudarski otpad postaje jasno koliko otpada zapravo nastaje u Srbiji.

„Mi uglavnom posmatramo otpad koji nastaje iz svakodnevnih aktivnosti i često zanemarujemo rudarski otpad. Međutim, kada ga uključite u celu sliku, postaje jasno koliko velike količine otpada zapravo nastaju. Na primer, opasnog otpada u Srbiji godišnje nastaje oko 15 kilograma po stanovniku, komunalnog nešto manje od pola tone, dok je količina rudarskog otpada čak 10 do 15 puta veća“, rekao je on.

Rudarski otpad van jedinstvenog sistema kontrole

Jezdimirović je ukazao i na problem podele nadležnosti. Kako je naveo, rudarski otpad u Srbiji ne podleže Zakonu o upravljanju otpadom, već je u nadležnosti Ministarstva rudarstva, zbog čega je izdvojen iz sistema kojim upravlja Ministarstvo zaštite životne sredine.

Zakon o upravljanju otpadom izričito isključuje rudarski otpad iz svoje primene, pa ga ne prate iste institucije koje su zadužene za druge vrste otpada. Zbog takve podele nadležnosti, prema njegovim rečima, ne postoji jedinstven sistem praćenja rudarskog otpada.

„Agencija za zaštitu životne sredine u suštini ne prati rudarski otpad, već je to u nadležnosti Ministarstva rudarstva. Zbog toga imate potpuno odvojen sistem“, rekao je Jezdimirović, a prenosi Insajder.

On je upozorio da se na jalovišta ne primenjuju isti postupci kao na druge vrste otpada prema Zakonu o upravljanju otpadom, poput obavezne kategorizacije i detaljne kontrole sastava.

Zbog toga, kako je naveo, postoji rizik da se potencijalno štetne materije iz jalovišta slivaju u okolinu.

Da je veliki problem to što Srbija nema osnovne mehanizme za praćenje rudarskog otpada smatra i Mirko Popović. Prema njegovim rečima, ne postoji funkcionalan katastar deponija rudarskog otpada, niti adekvatno praćenje kontaminiranih područja i uticaja odlagališta na vode i zemljište.

„U Boru i okolini pojedine reke su ozbiljno zagađene zbog izlivanja otpadnih voda iz rudarske industrije. Sve to pokazuje da sistem upravljanja nije dovoljno razvijen“, ocenio je Popović.

Problemi tokom transporta i skladištenja

Rudarski otpad se uglavnom odlaže u blizini rudnika, jer bi njegov transport na veće udaljenosti bio ekonomski neisplativ. Međutim, problemi mogu nastati tokom transporta i skladištenja.

„Građani iz Bora gotovo svakodnevno šalju fotografije nepokrivenih kamiona koji prevoze materijal. Osim toga, sa pepelišta se podiže prašina koja može da poveća koncentracije PM čestica i teških metala u vazduhu“, rekao je Popović, prenosi Insajder.

Prema njegovim rečima, deo rudarskog otpada može da se koristi u građevinarstvu, ukoliko ispunjava propisane standarde.

Kao primer je naveo pepeo iz termoelektrana, koji može da se koristi u proizvodnji cementa i drugih građevinskih materijala. Ipak, takva praksa mora biti praćena kontrolom hemijskog sastava i primenom svih propisanih mera zaštite.

Popović je dodao da je neophodno redovno vlažiti pepelišta, materijal transportovati u pokrivenim kamionima, kao i sanirati odlagališta njihovim prekrivanjem i ozelenjavanjem, kako bi se sprečili raznošenje prašine i erozija.

Problem nije rudarenje, već način upravljanja otpadom

Iako statistika i stanje na terenu ukazuju na ozbiljne sistemske probleme, sagovornici Insajdera saglasni su da rešenje ne treba tražiti u potpunoj blokadi industrije.

Popović ističe da rešenje nije zabrana rudarenja ili industrijske proizvodnje, već dosledna primena propisa i stroži nadzor.

„Potrebne su nam sirovine, energija i industrija. Problem nije u tome što postoji rudarenje, već što sistem ne obezbeđuje da se otpadom upravlja na bezbedan način“, rekao je on.

Kako je dodao, industrija mora da primenjuje najbolje dostupne tehnike za smanjenje nastanka otpada, povećanje reciklaže i bezbedno odlaganje, što je već predviđeno zakonskim propisima.

Jedan od ključnih problema je, prema njegovim rečima, i to što veliki broj industrijskih postrojenja i dalje posluje bez integrisanih dozvola, zbog čega izostaje efikasan nadzor nad načinom upravljanja otpadom.

„Suštinski imamo sistemski problem. Nije potrebno zaustaviti industriju, već obezbediti da svaka kompanija posluje u skladu sa zakonom i da se otpadom upravlja uz primenu najboljih dostupnih tehnika“, zaključio je Popović.