Društvo

BIRN: Lažni satelitski signali oborili desetak dronova tokom protesta na Slaviji, avionima davali pogrešne lokacije

Foto: Zvezdan Veljković

Foto: Zvezdan Veljković

BIRN je pronašao više od 25 slučajeva kada su nad Srbijom zabeležene smetnje na satelitskoj navigaciji: lažni signali oborili su desetak dronova tokom protesta na Slaviji, dok su piloti aviona prijavljivali da im instrumenti pokazuju pogrešne informacije. Deo ometanja poticao je iz Srbije, a deo iz ratne zone u Ukrajini, dok nadležne institucije odbijaju da objave sve prijave i podatke.

Petnaestog marta 2025. godine, na dan velikih studentskih protesta, pojedini piloti koji su sletali na aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu prijavljivali su da satelitski signal na koji se oslanjaju odjednom pokazuju pogrešne podatke – dok su nadletali Bački Petrovac i Krupanj, njihovi instrumenti tvrdili su da se nalaze na sasvim drugoj lokaciji, piše Birn.

Novak (ime je promenjeno zbog zaštite privatnosti) digao je svoj DJI dron 23. maja ove godine na Slaviji u 14 časova kako bi snimao studentski protest. Između 14:35 i 14:48 dron je izgubio vezu sa svim satelitima: neko mu je poslao lažni signal koji ga je ubedio da se nalazi na pisti aerodroma „Nikola Tesla“, pa je, „misleći“ da leti u zabranjenoj zoni, počeo čudno da se ponaša. Nije bio jedini: tog dana je na Slaviji, pokazuje istraživanje BIRN-a, letelo desetak dronova i svi su oboreni na ovaj isti način.

Slične stvari dešavaju se u Srbiji već godinama, gotovo po pravilu na dane velikih protesta, izbora i drugih politički osetljivih događaja. Analizom specijalizovanih baza podataka BIRN je identifikovao 14 slučajeva ometanja Globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS) čiji je izvor najverovatnije na teritoriji Srbije, od ciljanog zagušivanja i blokiranja satelitskih signala (jamming) do emitovanja lažnih navigacionih podataka (spoofing). Istraživanje BIRN-a pokazuje da su pojedina ometanja dolazila i iz ratne zone u Ukrajini – takvih ometanja zabeleženo je bar 11.

BIRN je putem platforme GPSWise.aero našao da je podmetanje lažnog signala od strane izvora u Srbiji ponekad remetilo i avione udaljene preko 100 kilometara vazdušnom linijom. Piloti su se, saznaje BIRN nezvanično, na desetine puta žalili nadležnima.

Alvaro Dijaz Patrisio, suosnivač kompanije Zero Industries koja programira navigaciona rešenja za dronove, ukazuje za BIRN da emitovanje lažnog signala može biti jako opasno za sve sisteme koji se oslanjaju na satelitske navigacione sisteme, a nađu se u radijusu njegovog delovanja, te da je radijus jako teško ograničiti za onoga ko emituje smetnje.

RATEL, telo nadležno za kontrolu radio-frekvencija, je BIRN-u dostavio žalbe na ometanja, ali tvrde da nisu registrovali nijednu štetnu smetnju. Odbli su deo zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnosio na najave ometanja od strane MUP-a, BIA i Vojske.

SMATSA i Direktorat civilnog vazduhoplovstva odbili su da BIRN-u dostave prijave o ometanjima koje su prijavljivali piloti aviona.

Inače, GPS, američki sistem za globalno pozicioniranje, samo je jedan od globalnih satelitskih navigacionih sistema obuhvaćenih pojmom GNSS – Globalni navigacioni satelitski sistemi. Među njima su i Galileo Evropske unije, ruski GLONASS i kineski BeiDou. Ipak, naziv GPS se u svakodnevnom govoru često koristi kao opšti izraz za satelitsku navigaciju.

Ometanje dronova tokom protesta na Slaviji

Novak, čije smo ime izmenili radi zaštite privatnosti, upravljao je dronom tog 23. maja 2026. popodne po ustaljenoj ruti.

“Digao sam dron kod Mitićeve rupe, a ideja je bila da slikam protest (na Slaviji). Leteo sam na relaciji – Pravni fakultet, Hram Svetog Save, Slavija, Pravni fakultet – okvirno od 14 do 22 časa”, kaže ovaj dron entuzijasta.

Prvi udar na signal desio se između 14:35 i 14:48, kada njegov dron ne uspeva da uspostavi konekciju ni sa jednim satelitom i prelazi u polu-manuelni režimi. Tada dolazi do puštanja lažnog signala koji je uređajima signalizirao da se nalaze na Aerodromu Nikola Tesla.

Ali ovo nije bio jedini udar. Sledeći se desio oko 18:30 i 19:30, kada je signal opet „bacao“ dron na državni aerodrom.

Novak kaže da je ideja iza ovoga bila da se dronovi na Slaviji neutrališu jer je aerodrom zabranjena zona leta. “Signal pošalje na aerodrom ili tako negde, pa ti zapravo prizemlji dron. Zato što dron misli da je u nedozvoljenoj zoni leta i onda kaže sebi: ‘Aha, ovde ne smem da letim’ i spusti se”, zaključuje on.

Analiza podataka sa radio stanice na Slaviji pokazala je da je emitovan lažni navigacioni signal koji je ukazivao da se uređaji na Slaviji zapravo nalazi na beogradskom aerodromu. Ova “skakutanja” dešavala su se u jako kratkim intervalima prijavljujući nerealne brzine i lokacije. Izvor: privatni podaci

Dodaje da se ometanje nastavilo uveče oko 20:30 časova kada kreću neredi.

“Uveče je bio dosta veći problem. Kako su krenuli sukobi kod Skupštine i kod Ustavnog suda, tu letiš normalno, imaš tri satelita, i onda samo oni za dve i po sekunde padnu na nulu”, priča Novak i upozorava da u slučaju gubitka svih signala dron može da padne u masu ljudi i ugrozi bezbednost.

Aktivista pokreta Kreni-Promeni, koji je i sam upravljao pojedinim dronovima tog dana, kaže da je na Slaviji bilo oko 10 dronova i da su svi oboreni.

Alvaro Dijaz Patrisio iz kompanije Zero Industries koja programira alternativna navigaciona rešenja za dronove, kaže da emitovanje lažnih signala ne može da emituje bilo ko. “Takva tehnologija je namenjena prvenstveno organima bezbednosti. Ne možete bilo ko da je kupi, to bi bilo ilegalno. Kada koristite ovu tehniku, cilj nije samo da onemogućite navigacioni satelitski sistem. Naprotiv, sistem i dalje veruje da prima validan GPS signal. Vi mu ne govorite da je izgubio GPS, vi ga navodite da veruje u lažne podatke. To je veoma opasno. Iskreno, ne vidim mnogo legitimnih primena za emitovanja lažnih navigacionih podataka”.

Patrisio kaže da postoje višestruko manje invazivne mere za neutralisanje dronova koje ne zahtevaju “poigravanje” sa esencijalnim radio frekvencijama.

Uprkos prijavi koja je dostavljena RATEL-u, u koju je BIRN imao uvid, regulatorno telo nije detektovalo smetnje 23. maja 2026.

Piloti prijavljivali smetnje tokom protesta 15. marta 2025.

BIRN saznaje od dobro obaveštenih izvora da su se 15. marta prošle godine, u danu masovnog protesta, na ometanja žalili piloti koji su sletali na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.

“Ono što znam jeste da se najveći broj problema poklopio sa 15. martom. Tada je bilo najviše prijava. Javljalo se pet, šest, sedam aviona, baš se videlo da se nešto dešava. Znam da je posle toga BIA dolazila u Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) da sa direktorom usklade njihove ometače sa tim antenama i da su zvali eksperte za telekomunikacije”, kaže izvor, stručnjak za civilnu avijaciju, za BIRN.

Podaci obe specijalizovane platforme za detekciju satelitskih ometanja, GPSWise i GPSJam, pokazuju da su tog dana, između 13:00 i 17:00, na području Beograda i okoline registrovana oba vida ometanja – i zagušivanje i blokiranje signala, i emitovanje lažnih signala. Prema podacima platforme GPSWise, lažni signali uticali su na više letova komercijalnih avio-kompanija, uključujući letove kompanije Pegasus Airlines na rutama Pariz–Istanbul, London–Istanbul i Amsterdam–Istanbul, let kompanije Smartwings Hungary na relaciji Budimpešta–Egipat, kao i letove Wizz Aira od Katanije do Varšave i od Brisela do Krajove.

Primera radi, let Wizz Air i dalje je nadletao Mađarsku kada je dobio lažnie navigacione podatke, na udaljenosti od 250 kilometara od Beograda kao izvora ometanja. Drugi avion Wizz Air-a se nalazio iznad Bačkog Petrovca u trenutku kada je takođe dobio lažne podatke, što je oko 90 kilometara udaljenosti od Beograda i izvora ometanja. Let Pegazusa od Pariza do Istanbula nadletao je Krupanj kada se suočio sa istim problemom. Udaljenost Beograda, odakle je pušteno ometanje, i Krupnja, vazdušnom linijom, iznosi oko 100 kilometara.

“Zona dejstva sistema može biti poprilično velika i sistemi za ometanje radi efikasnosti rade uglavnom na maksimalnim snagama predajnika. Moguće je vršiti selekciju širine snopa ometajućeg signala, širinu opsega frekvencija koje se ometaju, vrste modulacija i snage signala. Avioni su detektovali smetnje manjeg intenziteta jer svaki usmereni snop ometača (znači gde je snaga signala velika) može da se detektuje sa manjim intenzitetom na znatno velike udaljenosti, naročito ako je u pitanju vazdušni prostor”, kaže za BIRN stručnjak za radio-frekvencije.

Stručnjak za civilnu avijaciju koji je želeo da ostane anoniman kaže za BIRN da “iako avioni imaju druge sisteme, prvenstveno se oslanjaju na GNSS” i dodaje da bez ispravnog signala procedura sletanja aviona na beogradski i druge aerodrome se komplikuje.

Alvaro Dijaz Patrisio iz kompanije Zero Industries upozorava da su tehnologijom za ometanje ugroženi ne samo dronovi, nego svi sistemi u radijusu ometanja. “To izgleda kao antena. Što je više postavljena, uglavnom na neku zgradu, to veću oblast može da pokrije. Kada se procenjuje koliku će oblast uređaj pokriti, to nije precizna računica jer signal se širi između zgrada, odbija se i propagira na načine koje je teško predvideti. Radijus od 30 kilometara je neki standard”.

Stručnjak koji je govorio za BIRN dodaje da se današnji avioni najviše oslanjaju na satelitske navigacione signale pri prilaženju na aerodrom – fazi koja sledi nakon početka spuštanja aviona, a prethodi sletanju na pistu.

“Iako avioni imaju druge sisteme, prvenstveno se oslanjaju na satelitsku navigaciju. Pilot danas uglavnom ne leti avionom ručno, već se oslanja na kompjuter, kome je najvažnije da u svakom trenutku precizno zna gde se avion nalazi. Svi veći aerodromi, uključujući Beograd, imaju precizna prilaženja i za njih moraju biti ispunjeni određeni standardi, uključujući ispravnu satelitsku navigaciju. Bez njega ta preciznost značajno opada”, kaže ovaj stručnjak koji je želeo da ostane anoniman radi sopstvene bezbednosti.

Zaključuje da “u zavisnosti od gužve na aerodromu, avion može imati komplikovanu rutu prilaženja ili ga kontrola letenja namerno uvede u ‘zmijicu’, pa ga kasnije skrati ako nema saobraćaja. Sve to zahteva veliku preciznost, jer odstupanje od jednog kilometra levo ili desno već može biti problematično. Današnji aerodromi, uključujući Beograd, veoma su opterećeni i ne mogu da prime svaki avion, pa letelice moraju da imaju odgovarajuću opremu ili, u slučaju degradacije sistema, to moraju da prijave kako bi se procedure prilagodile”.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Birn-a.