"Imate 15 ljudi koji žive u stanu od 24 kvadrata": Član Komisije o tome sa kakvim biračkim spiskom se izlazi na izbore

Odgovarajući na pitanje sa kakvim biračkim spiskom građani izlaze na izbore, član Komisije za reviziju biračkog spiska Ognjen Rašuo navodi da izlaze sa vrlo neurednim spiskom koji je, kao tvrdi, "odraz opšteg javašluka u osnovnim evidencijama".

"To i jeste najteže pitanje. Vrlo neurednim, ali naš birački spisak je samo odraz javašluka koji imamo u svim našim osnovnim evidencijama", ističe Rašuo.

Upitan koje bi nepravilnosti posebno podvukao kada je reč o biračkom spisku, Rašuo ukazuje na veliki broj građana prijavljenih na fiktivnim adresama.

"Pre svega, imamo veliki broj ljudi koji su prijavljeni na fiktivne adrese. To možda i nije toliko bitno za sadašnje izbore koji dolaze, republičke i predsedničke, ali je jako bitno za lokalne izbore. Prosto, gomila ljudi se prijavljuje na jednim te istim adresama iz raznih razloga. Nisu nužno oni iz zle namere, ali postoje razlozi koji su isključivo napravljeni radi manipulisanja izbornom voljom građana", objašnjava član Komisije.

Na pitanje kako je moguće da fiktivne adrese ne utiču u velikoj meri i na republičke i predsedničke izbore, Rašuo objašnjava da je na republičkom nivou čitava Srbija jedna izborna jedinica.

"Zato što se na republičkom nivou sistem izborni je takav da je čitava Srbija jedna izborna jedinica, a svi ti ljudi ionako imaju pravo glasa. Tako da jedino ako je neko protivzakonito ili sa nekom tendencijom manipulisanja izbornim rezultatom njima davao državljanstva, tada možemo govoriti o manipulisanju, uh, sa biračkom voljom građana u tom", smatra sagovornik Insajdera.

Odgovarajući na pitanje da li je uvidom u birački spisak došao do saznanja o dodeli državljanstava radi potencijalnog izbornog inženjeringa, Rašuo navodi da se to ne utvrđuje samim uvidom, ali da su od nadležnih organa dobili podatak da je od 2020. godine 130.000 ljudi steklo državljanstvo Srbije.

"Uvidom u birački spisak se to ne može utvrditi, ali smo utvrdili na druge načine. Postavili smo pitanje nadležnim organima, koji su nam odgovorili da je u prethodnih 5 godina i nešto, od 2020. na ovamo, 130. 000 ljudi steklo državljanstvo Republike Srbije", podseća on.

Upitan šta nam podatak o 130.000 novih državljana govori, Rašuo kratko naglašava da to ukazuje na postojanje tendencije manipulisanja izbornom voljom.

"Da postoji tendencija da se manipuliše izbornom voljom građana", izričit je Rašuo.

Na kontraargument da je najviše državljanstava dodeljeno početkom 2000-ih, Rašuo, koji je i sam tada dobio državljanstvo kao izbeglica iz Knina, navodi da taj argument ne stoji jer su tada državljanstva davana ljudima koji su ostali bez svojih domova i država.

"Ja sam dobio državljanstvo Srbije početkom 2000-ih zato što sam izbegao iz Knina. Taj njihov odgovor nikako ne stoji, jer ljudi koji su tada dobijali državljanstvo su bili izbeglice koji su ostali bez svojih kuća, svojih domova, svojih država, prijatelja, porodica i svega, i onda su morali negde da žive. Srbija je naša otadžbina i dala nam je državljanstvo, što je apsolutno normalno. Ja mislim da je sramota što nam nije dala državljanstvo još od 1995. pa kasnije", ocenjuje sagovornik Insajdera.

Upitan kakvi izbori mogu biti ako revizija biračkog spiska nije završena i ako postoje nepravilnosti, Rašuo ističe da izbori mogu biti pošteni ukoliko su pošteni i dobri ljudi koji ih sprovode.

"Izbori i sa najgorim biračkim spiskom i sa najgorim kontrolama i sa svim takvim, mogu biti dobri, pošteni, ako su pošteni i dobri ljudi koji sprovode te izbore. Ukoliko oni nisu pošteni i ukoliko oni žele da manipulišu, oni će lako naći način da se manipuliše i sa najboljim biračkim spiskom i sa svim ostalim sredstvima koja su potrebna da se ostvari glasanje", objašnjava član Komisije.

Nelogičan rast spiska uprkos negativnoj demografiji

Na pitanje šta primećuje u dnevnim promenama u biračkom spisku, Rašuo navodi da birački spisak blago raste.

"Primećujemo da birački spisak blago raste. To je vrlo neobično, imajući u vidu dve stvari. Prva stvar, demografija Srbije je takva da imamo sve manje stanovnika, a druga stvar je da su već početkom, pre dve nedelje, ja mislim, upisani sva lica koja će postati punoletna na dan izbora. Tako da u ovim trenucima bi trebalo da imamo zapravo značajan pad, jer nemamo novih po tom osnovu punoletstva. Međutim, to nije tako. Imamo neki blagi pad danas i juče, ali ono što se dešava prosto nam blago odudara od trenda koji očekujemo", naglašava Rašuo.

Upitan kako građanima objasniti situaciju u kojoj se birački spisak svakodnevno povećava iako je unos budućih punoletnika završen, Rašuo objašnjava da ima više razloga, poput ponovnog prijavljivanja prebivališta građana koji su živeli u inostranstvu ili sticanja državljanstva.

"Ima tu više razloga. Jedan je što ljudi koji su odustali, koji su, kada su se iseljavali u inostranstvo, po zakonu prijavili da odjave svoje prebivalište. I onda sada prijavljuju prebivalište i ponovo se upisuju u birački spisak. Ima i ljudi koji stiču državljanstvo, ali pretpostavljam da je najveći broj ovih što ponovo prijavljuju prebivalište, kako bi mogli da glasaju", navodi on.

Na pitanje da li mu to ukazuje na neku nepravilnost, Rašuo ističe da onaj ko je mislio da izvrši nepravilnost sa biračkim spiskom, to je uradio mnogo ranije.

"To ne. Ako je neko mislio da izvrši neku nepravilnost sa biračkim spiskom, on je to uradio mnogo ranije", objašnjava sagovornik.

Upitan šta mu konkretno budi najveću sumnju oko tog rasta, Rašuo objašnjava da je ključni problem nedostatak transparentnih podataka o tome ko su ti ljudi.

"Kažem vam, mi nemamo transparentne podatke ko su ti ljudi. Mi tako ne dobijamo podatke, čak ne dobijamo ni ne možemo razlučiti u našem programu koji imamo da li su lica dobila državljanstvo ili su lica koja se prijavljuju po promeni prebivališta. Sve nam je to na jednom mestu. I ono što vidimo na kraju je samo broj koji se povećava. Zašto nije transparentno, ne znam. To sama ta netransparentnost nama je problem", ističe Rašuo.

Ograničen uvid Komisije i opstrukcije državnih organa

Na pitanje šta je Komisija do sada konkretno proveravala i u koje podatke je imala uvid, Rašuo objašnjava da imaju uvid samo u dva registra – birački spisak i registar rešenja po opštinama, dok ostale baze podataka moraju ručno da pretražuju.

"Mi imamo uvid samo u dva registra, kao u, na onaj način na koji nam je to potrebno. To je birački spisak i to je registar rešenja po opštinama. Ništa drugo što nam je potrebno nismo dobili. Možemo koristiti po JMBG-u evidenciju prebivališta, ali moramo unositi za svakog građanina pojedinačno: matičnu knjigu rođenih, matičnu knjigu umrlih, matičnu knjigu venčanih i matičnu knjigu državljana. To je to što imamo. Ono što smo još uradili jeste projekat koji je na sebe preuzela kancelarija za IT. To je bio nekakav kompromis, jer nam nisu hteli dati naše baze podataka koje su nam potrebne, nego su nam dali da taj posao poređenja tih baza svih uradi kancelarija za IT. Ona je uradila na pilot projektu i trebalo je da urade do prošle nedelje, da sa tim završe taj prvi upoređivanje svih baza u Srbiji. Međutim, nisu uradili još", detaljno navodi član Komisije.

Upitan šta će 28. oktobra biti predato Skupštini Srbije u izveštaju Komisije, Rašuo navodi da će biti predat izveštaj u kom će pisati da revizija nije mogla biti završena zbog opstrukcija i nedostavljanja podataka od strane ministarstava.

"Biće predat naš izveštaj u kome će pisati da nismo mogli završiti reviziju zbog toga i zbog toga. Zbog toga što nam ministarstvo nije dalo sve potrebne baze podataka, zbog toga što nam Ministarstvo unutrašnjih poslova kasni po 2 meseca sa dostavljanjem podataka koje od njih tražimo, do mnogih drugih razloga koji tamo stoje", napominje sagovornik Insajdera.

Odgovarajući na pitanje kakva je bila saradnja unutar Komisije sa članovima iz redova vlasti i državnih institucija, Rašuo ističe da je najgora saradnja bila sa predstavnicima ministarstava i izneo tvrdnju da ih je predstavnik Ministarstva za državnu upravu otvoreno lagao.

"Pa, recimo da je najgora saradnja bila sa predstavnicima ministarstava. Pošto sa nama u komisiji sede i predstavnici ministarstava, naročito predstavnik Ministarstva za državnu upravu, on nas je čovek otvoreno lagao", objašnjava Rašuo.

Zamoljen da precizira tu tvrdnju, Rašuo navodi da je predstavnik ministarstva otvoreno rekao na sednici komisije da ministarstvo ne vodi evidencije.

"U vezi toga da država, da ministarstvo ne vodi evidencije. Otvoreno je čovek rekao na sednici komisije: 'Ministarstvo ne vodi evidencije'", kaže Rašuo.

Upitan gde vidi objašnjenje za takvu tvrdnju predstavnika ministarstva, Rašuo odgovara da je u pitanju prosta demagogija sa ciljem da se Komisija zbuni i spreči u radu.

"U njegovoj prostoj demagogiji da komisiju zbuni, da odugovlači, šta god. Prosto da nas spreči da radimo svoj posao", tvrdi član Komisije.

Na pitanje da li je to opis opšte saradnje unutar Komisije, Rašuo objašnjava da su usvojeni podzakonski akti, ali da se dalje od toga nije otišlo te da je usvajanje izveštaja ključni trenutak.

"Pa, unutar same komisije smo mi usvojili na kraju naše podzakonske akte koje je trebalo da usvojimo, ali mnogo dalje od toga saradnja nije došla. Tako da, videćemo šta je sa, šta će dalje biti kada budemo usvajali ovaj izveštaj. Po meni, to je ključni akt koji trebamo usvojiti i videćemo kako će se odnositi članovi iz većine prema tom aktu", navodi sagovornik.

Upitan koje bi promene izdvojio u odnosu na prethodne izborne cikluse, Rašuo podvlači da je najveća promena prisustvo članova koji javno ukazuju na sve uočene anomalije.

"Po meni je najveća promena to što smo mi tu i što možemo gledati šta se tu dešava, što možemo svaku anomaliju koju primetimo dignuti glas i objasniti javnosti, što svaku nepravilnost možemo istaći, pogledati, videti šta je to, pokušati rešiti. Ne možemo sistemski rešiti, ali možemo pojedinačno početi da rešavamo. Da li je to dovoljno? Mislim da nije", ocenjuje Rašuo.

Sumnjive adrese, "fantomski" birači i opštine sa viškom glasača

Povodom podatka da u 42 opštine u Srbiji ima više birača nego stanovnika, Rašuo objašnjava da se radi o većem broju glasača nego punoletnih stanovnika usled iseljavanja građana na Zpad i priliva fiktivnih prebivališta iz BiH.

"Podaci uglavnom govore da imamo iz nekih opština jako mnogo iseljavanja i jako mnogo ljudi koji i dalje imaju fiktivna prebivališta na tim opštinama, ali su se u stvari iselili, najčešće u Nemačku ili na zapad. A u drugim opštinama imamo jako veliki priliv fiktivnih prebivališta iz Bosne i Hercegovine", objašnjava on.

Upitan da li to ukazuje na mogućnost malverzacija, Rašuo potvrđuje da ukazuje i objašnjava da se srpska državljanstva dele radi učešća na izborima, a fiktivna prebivališta prijavljuju u podrinjskim opštinama.

"Na onaj način da postoji podela kako smo obavešteni. Sad, da li imamo tačnu informaciju, ne znam, da se vrlo lako dele srpska državljanstva radi učešća na ovim izborima. I da se tako može obrazložiti i povećan broj dobijanja državljanstava u prethodnih nekoliko godina. I da ti ljudi svoja prebivališta, fiktivna, registruju na tim opštinama, podrinjskim, poput Malog Zvornika", upozorava Rašuo.

Odgovarajući na argument da ti ljudi imaju pravo na državljanstvo, Rašuo ističe da ne spori pravo na državljanstvo, već fiktivna prebivališta čija je prijava prekršaj i krivično delo.

"Ja ne sporim tim ljudima pravo na državljanstvo. Sve je to u redu. Ja tim ljudima sporim to što imaju fiktivna prebivališta. Prijava takvih prebivališta je em prekršaj, em verovatno i krivično delo, zato što dovode u zabludu državnog službenika, policajca, koji treba da popuni nekakav zvanični dokument gde on im prijavljuje prebivalište", naglašava sagovornik Insajdera.

Na pitanje koliko je to bila tema u Komisiji, Rašuo navodi da je to stalan kamen spoticanja i objašnjava da bi po uzoru na Hrvatsku i Mađarsku trebalo promeniti koncept prebivališta.

"To se vrti od početka u komisiji za reviziju i to je jedan od bitnijih kamenova spoticanja. Mi o tome stalno pričamo. Na kraju čak predlažemo i nekakve, recimo, pokušaje da se promeni koncept prebivališta kakav postoji u Srbiji. Pa da, recimo, Hrvatska i Mađarska imaju drugačiji koncept. Oni su dozvolili da njihovi državljani koji borave u inostranstvu mogu u svojim ličnim dokumentima navesti da imaju prebivalište u inostranstvu. Tako, ne znam, svi državljani Hrvatske koji žive u Srbiji imaju lične karte sa adresama u Srbiji. I to je apsolutno normalno. Oni mogu doći, glasati, sve kao i bilo koji hrvatski državljanin, samo ne mogu glasati na lokalnim izborima", objašnjava član Komisije.

Upitan o ažurnosti podataka za Kosovo i Metohiju, Rašuo ukazuje da Ministarstvo za državnu upravu ne objavljuje javno podatke za 6 opština sa albanskom većinom na kojima ima oko 250.000 birača.

"Problem sa biračima sa Kosova je što država, odnosno Ministarstvo za državnu upravu, nije objavljivalo podatke za 6 opština. To su opštine sa albanskom većinom. Najveća je Đakovica. I na tim opštinama postoji nekih 250. 000 birača. U našem modulu mi vidimo te birače, vidimo te opštine, međutim, one se ne objavljuju javno. I mi smo primetili tu razliku. I bio nam je šok ko su ti ljudi. Ispostavilo se, kada smo pronašli ko su, šta su, kako su se tu pojavili, zašto se ne objavljuju, niko nam nikad nije rekao", ističe on.

Odgovarajući na pitanje šta iz toga zaključuje i da li može doći do nepravilnosti, Rašuo smatra da ne može doći do masovnih manipulacija jer se ti glasači vode na specifičnim biračkim mestima.

"Mislim da ne može ništa da se desi sa tim ljudima. Prosto, oni se svi vode na biračkom mestu 1 Đakovica, ako su iz Đakovice, ili biračko mesto 1 Kačanik, ako su iz Kačanika. I ne može doći do neke velike seobe ili velikog ubacivanja imena glasačkih listića sa njima, sa njihovim imenima. Ali svakako da mi možemo, jer prosto tu smo i nadgledamo šta se dešava", kaže Rašuo.

"Imate 15 ljudi koji žive u stanu od 24 kvadrata"

Upitan o tvrdnjama opozicije o otkrivenim fantomskim adresama, Rašuo objašnjava da je članovi Komisije nezavisno pronalaze i navodi primer stana od 24 kvadrata u Nehorovoj ulici gde je prijavljeno 15 ljudi.

"Komisija nije pronašla, jer komisija nikada nije raspravljala o tim. Pronašli smo članove komisije nezavisno, poput Ane, poput ljudi iz Crte Cesida i poput mene i ljudi iz NPS-a. Nalazili smo, nalazimo te adrese. Juče smo našli slučaj u Nehorovoj ulici. Imate 15 ljudi koji žive u stanu od 24 kvadrata. Tako da, i svi su prijavljeni za glasanje u inostranstvu", objašnjava sagovornik Insajdera.

Na pitanje koliko je takvih slučajeva poznato, Rašuo navodi da se radi o više desetina lokacija.

"Više desetina. To je ono što nam je poznato. Sa softverom koji radi Crta, to će biti mnogo preciznije i znaće se tačan broj adresa, tačan broj, relativno tačan broj adresa na kojima se vrše takva vrsta fiktivnih prijava", dodaje on.

Upitan koliko je teško odjaviti ljude sa fiktivnih adresa, Rašuo ističe da je to izuzetno teško i da proces preko policije traje mesecima.

"Izuzetno je teško odjaviti takve ljude. Pre svega, to treba da uradi vlasnik stana, a on ne želi. U tom slučaju vi morate da pokrećete postupak preko policije, koji će trajati mesecima, biti vrlo neizvestan. I pitanje je koliko su oni voljni da uopšte rade to", upozorava član Komisije.

Na pitanje šta je potrebno uraditi da bi birački spisak bio tačan, Rašuo navodi da je na praktičnom nivou potrebna promena zakonodavnog okvira koji se tiče prebivališta, ličnih karata i policije.

"Na praktičnom nivou, promena zakonodavstva, promena zakonodavnog okvira koji se tiče ličnih karata, prebivališta, biračkog spiska, pa i zakona o policiji, gde bi se dozvolila lakša kontrola adresa i lakše brisanje ljudi koji imaju fiktivna prebivališta, možda čak i neka vrsta mogućnosti da se lica koja su preminula u inostranstvu brišu iz naših registara, ako postoji dovoljno dokaza da su preminuli, nemaju ličnu kartu važeću, ne primaju penziju i takve stvari. Ali takva vrsta zakonodavne reforme neće doći pod ovim ljudima", naglašava on.

Odgovarajući na pitanje o nepravilnostima u vezi sa glasanjem u inostranstvu, Rašuo ukazuje na problem sa kašnjenjem rešenja o prihvatanju glasanja van zemlje i neizvesnost oko otvaranja biračkih mesta.

"Može da bude više stvari. Problemi koji se sada javljaju jesu problemi sa kašnjenjem dostavljanja rešenja o prihvatanju glasanja u inostranstvu. Sad, koliko je tih... Tako da mi ne znamo koliko je prijava zapravo, koliko postoji. Znamo koliko je sa današnjim danom, koliko imamo rešenja po tim prijavama, ali samih prijava ne znamo, jer ne znamo kojim tempom obrađuju te prijave u lokalnim samoupravama, pošto oni donose ta rešenja. Znači, taj broj je oko 55. 000 danas. Sad, da li će Ministarstvo spoljnih poslova otvoriti dovoljno biračkih mesta za glasanje u inostranstvu, što je jako često bio problem, pošto su oni često donosili odluke da prosto ne otvore biračko mesto negde, jer navodno nemaju uslova, to ne možemo znati u ovom trenutku. Znaćemo onog trenutka kada se donese rešenje o otvaranju biračkih mesta", zaključuje Ognjen Rašuo.