‘Svako se plaši da umre’: Ukrajinci se nasiljem brane od mobilizacije

Vasil Krupič zna kako je ratovati za Ukrajinu.

Artiljerac opisuje zastrašujuće scene bitaka u istočnom Donbasu, gde se ponekad molio i plakao i uspeo da preživi klanicu koju su priređivale ruske snage.

Ali u decembru 2025, Krupiča, koji je bio u rezervnom sastavu, napali su sunarodnici dok je tragao za novim regrutima za ukrajinsku vojsku.

Dvojica muškaraca su se oglušila o njegov zahtev da mu pokažu dokumenta i pobegli su, priča Vasil.

Kada je sa patrolom počeo da ih juri, Krupiča su gadno premlatili pajserom i šest nedelja se lečio u bolnici.

„Slomio mi je rebro, ležao sam tamo i nisam mogao da dišem", prisetio se u nedavnom intervjuu.

„Za šta smo se borili, ako vojnike sada ovako prebijaju?", pita se.

Porast nasilja

Ovakvi napadi sada su „uobičajeni" i predstavljaju „veliki problem" pošto Ukrajina sve teže mobiliše muškarce za rat u petoj, iscrpljujućoj godini, kaže ukrajinski Vojni ombudsman.

Ovde ljudi o tome ne žele da pričaju, plašeći se da će podstaći rusku propagandu.

Ali najnoviji izveštaj Nacionalne policijske službe pokazuje da je bilo više od 600 napada na regrutne timove dosad, uz upozorenje da agresija prema njima postaje „sve veća pretnja".

Prvi veliki alarm se upalio u aprilu, kada je nekoliko ljudi koji su sprovodili mobilizaciju izbodeno, a jedan od njih je umro.

Zatim je u julu 2026. u Lavovu, gradu na krajnjem zapadu Ukrajine, oko 200 demonstranata okružilo službenike koji su pokušavali da privedu muškarca koji se sumnjičio da je izbegao mobilizaciju.

Tom prilikom su okupljeni i prevrnuli službeno vozilo.

Pobuna je stigla do naslovnih strana, a predsednik Vladimir Zelenski je osudio nasilje nad vojnicima.

Njegova kasnija kontroverzna odluka da razreši ministra odbrane Mihajla Fedorova, sa kojim je imao nesuglasice zbog karaktera i vizije Ukrajine, značila je da će se privremeno obustaviti napori da se kriza reši.

Ali bes i nasilje koji su eksplodirali u Lavovu ukazuju da postoji hitna potreba za tim.

• Neredi na zapadu Ukrajine zbog mobilizacije
• Samoubistva ukrajinskih vojnika koja se zataškavaju
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu

'Ubacivanje u autobus'

Razlozi zbog kojih ljudi ne žele u vojsku su različiti: od straha od borbi na frontu, jer sada svi znaju makar nekoga ko je tamo ranjen ili poginuo, do odbijanja da se prijave za odlazak u rat kojem se kraj ne nazire.

Jedini period kada je entuzijazam bio u porastu bio je kraj 2023. godine, kada je Ukrajina sprovela kontraofanzivu kako bi povratila delove teritorije na jugoistoku zemlje.

To nije potrajalo dugo.

Zatim je počela faza „brutalne mobilizacije", kako je naziva ukrajinski poslanik Aleksandar Gončarenko.

To smatra razlogom pobune.

„Ovi vojnici love ljude na ulicama i ponekad koriste vrlo nasilne metode.

„Nasilje rađa nasilje. To je veliki problem i postaće još gore", smatra.

Vojni analitičar Ivan Stupak saglasan je sa tim stavom.

„Počeli smo da se mučimo sa manjkom ljudi na bojnom polju i konstantnim gubicima.

„Ukrajinska vrhovna komanda morala je da popuni te gubitke, pa su počeli da trpaju ljude u autobuse", kaže Stupak.

Ovaj izraz Ukrajinci koriste da opišu mobilne patrole koje muškarce ubacuju u autobuse i odvoze ih da služe u vojsci.

„Kada im treba još 5.000 muškaraca, oni počnu da ih hvataju - ako ih odbiju, izbijaju ulične tuče", opisuje.

Pogledajte video: Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini

Priča jednog profesora

Za svaku priču o napadu na regrutere postoje svedočenja da su i oni sami bili nasilni.

Prošle godine je podneto 6.000 prijava ukrajinskom komesaru za ljudska prava, što je dvostruko više nego u 2024.

U njima ima tvrdnji o zlostavljanju i nezakonitom privođenju, kao i o lošim uslovima u regrutnim centrima.

Kirilo Ogdanjski i danas pobesni kada priča o tome šta mu se desilo u Dnjepru tokom novembra.

Kao univerzitetski profesor izuzet je od mobilizacije, ali mu je na ulici prišao muškarac u civilnoj odeći, želeći da proveri da li izbegava služenje u vojsci.

Jedno od pravila za takve patrole jeste da moraju da se obavljaju u pratnji policije, pa je Ogdanjski odbio da se legitimiše.

Posle toga su ga napali.

„Jedan od njih mi je izbio telefon iz ruke, a druga dvojica su me sa leđa ugurala u autobus.

„Kada sam pitao šta se dešava, jedan od njih je počeo da me udara u glavu. Udario me je u nos nekoliko puta", ispričao mi je Ogdanjski.

Seća se da su mu pretili da će ga poslati direktno na liniju fronta.

„Rekao je 'mogu da pozovem komandanta i ideš u Pokrovsk'", dodaje profesor.

Umesto toga, profesor je bio dve nedelje u bolnici sa sumnjom na povredu vrata i dva velika, crno-ljubičasta podliva ispod očiju.

Podneo je zvaničnu tužbu, ali je oklevao da o tome javno govori, jer je svestan da bi takve stvari mogle da utiču na imidž Ukrajine usred rata.

„Ruska propaganda koristi ovakve stvari vrlo aktivno. Ali, problem postoji", smatra Ogdanjski.

„Ako svi ćutimo, zašto bi se zaustavilo?

„Razumem problem u vezi sa mobilizacijom, ali nijedan zvaničnik nema pravo ovako da se ponaša", dodaje.

Vasilova priča

Vasil Krupič je iskusio užase rata.

Na samom početku bio je dobrovoljac i preživeo je najteže bitke.

Ponosan je na to što služi, na vratu ima tetovažu na kojoj piše „slava ukrajinskoj vojsci", ali ima i noćne more.

Kada je vozilo u kojem je bio pogodio projektil iz drona, teško je ranjen, ali je uspeo da odvuče jednog saborca na bezbedno.

Dvojicu drugih nije i gledao je kako umiru u plamenu.

Kada danas govori o porastu nasilja nad regruterima, reči mu imaju prizvuk bola.

Ne radi se samo o tome što je sam iskusio tokom napada dok je vršio mobilizaciju, jer je taj slučaj pred sudom.

Razlog za ogorčenost je i jaz između onoga što je on izdržao i toga što ljudi sada čine sve kako bi izbegli da im se to desi.

„Obavljamo našu dužnost. Borimo se, branimo naše ljude, a oni sada nas napadaju", kaže Vasil.

Pitam ga šta bi moglo da motiviše ljude, a da nije prisilna mobilizacija.

Krupič pominje povećanje plata, pa sleže ramenima.

„Ne može da se uradi drugačije, ne može. Naše momke mora neko da zameni. Ali nema dobrovoljaca.

„Svi se plaše da umru", dodaje.

Pogledajte video: Emotivni susret posle četiri godine - sestre i brat iz Ukrajine ponovo na okupu

Kako dalje?

Mihailo Fedorov je šest meseci bio ministar odbrane i počeo je da uvodi promene kako bi se odgovorilo na ovu krizu.

Nekim potezima pokušao je da učini vojnu službu privlačnijom: uveo je ugovore za nove regrute sa jasno određenim rokom službe, uz opciju odlaganja dalje službe, kao i veće plate, posebno za vojnike na rizičnim pozicijama.

Ali to je bio tek početak i dublja promena sistema mobilizacije bila je na njegovoj agendi, ali je onda razrešen.

Jedan od predloga je da regruterske patrole sprovodi policija, jer su policajci manje lično upleteni u ovu tematiku od vojnika.

Govorilo se i o adekvatnoj obuci za vojnike, kao i o psihološkom pregledu.

Ukrajina otvoreno priznaje da ima problem u vezi sa mobilizacijom, što je novost.

Ali sada ima samo ministra odbrane u tehničkom mandatu i još nema rešenje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Potez Zelenskog otkrio sukob u vojnim strukturama Ukrajine i izazvao proteste
• Ukrajinci se kriju od odreda za mobilizaciju
• 'Nema vremena za suze': Ukrajinke 'ljubavnim vozom' idu na front da vide muževe
• Strah od mobilizacije i maglovita budućnost: 17-godišnjaci napuštaju Ukrajinu
• Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu