Ko su jemenski pobunjenici Huti i šta im je cilj

Huti su jemenska pobunjenička grupa koju podržava Iran i pripadaju takozvanoj „osovini otpora" protiv Izraela, zajedno sa Hamasom u Pojasu Gaze i Hezbolahom u Libanu.

Tokom dvogodišnjeg rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, od oktobra 2023. do oktobra 2025, Huti su davali podršku palestinskoj ekstremističkoj grupi, napadajući brodove koji plove Crvenim morem na putu do Izraela.

Huti su tada govorili da ciljaju brodove za koje veruje da su u izraelskom vlasništvu ili za koje smatraju da idu u izraelske luke.

Međutim, mnogi brodovi koje su napali nisu imali veze sa Izraelom.

Oko 15 odsto svetskog pomorskog prevoza robe obavlja se preko Crvenog mora.

Ti i novi napadi Huta kako na brodove u Crvenom moru i na Izrael i Saudijsku Arabiju, jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte, značajno utiču na svetsku trgovinu i tržište.

Posle završetka sukoba Izraela i Hamasa, nastupilo je relativno primirje, a od početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara 2026. Huti su se ponovo uključili u sukobe na Bliskom istoku, gađajući zemlje u Persijskom zalivu koje smatraju američkim saveznicima.

Tokom leta 2026, Huti su napravili značajan teritorijalni napredak u Jemenu u borbama sa antihutskom koalicijom, poznatoj kao Nacionalni otpor.

Nacionalni otpor je držao značajnu teritoriju duž obale Crvenog mora, ali su Huti za samo nekoliko dana zauzeli čak 130 kilometara strateški važne obale Jemena, prema nekim procenama.

Uz to, Huti su zauzeli strateški važni lučki grad Moku na Crvenom moru koji su prethodno kontrolisale provladine snage, uz podršku Saudijske Arabijea, kažu vojni izvori i svedoci.

Huti kažu da ne predstavljaju pretnju međunarodnom pomorstvu, ali su upozorili da će ponovo gađati brodove iz Saudijske Arabije, koja se oslanja na Crveno more za izvoz nafte.

Provladine snage su se 11. septembra povukle sa ostrva Perim u moreuzu Bab el-Mandeb, prema rečima zvaničnika.

Svedoci su tada rekli da su snage Huta došle na ostrvo.

Terus je južna kapija ključne brodske rute koja povezuje Aziju i Evropu preko Crvenog mora i Sueckog kanala.

Ko su Huti i koji im je cilj?

Huti su oružana grupa iz Jemena iz redova lokalne šiitske muslimanske manjine - zaiditi.

Grupa je nastala 1990-ih da bi se borila protiv onoga što doživljavaju kao korupciju tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha.

Ime su dobili po osnivaču pokreta Huseina al-Hutija.

Sebe nazivaju i Ansar Alah ili Božji partizani.

Posle invazije na Irak predvođene Amerikom iz 2003. godine, Huti su usvojili slogan: „Bog je velik. Smrt Americi. Smrt Izraelu. Prokletstvo Jevrejima, pobeda islamu."

Sebe smatraju delom „Osovine otpora" protiv Izraela, Amerike i šireg Zapada koju predvodi Iran - uz Hamas i Hezbolah.

Međutim, 'Osovina otpora' pretprela je velike udarce u ratu sa Amerikom i Izraelom.

Značajno su oslabljeni i libanski Hezbolah, kao i palestinski Hamas, čije su mnoge vođe ubijene tokom dvogodišnjeg rata sa Izraelom.

Huti su zato napadali brodove na putu za Izrael u Zalivu, kaže Hišam al-Omeisi, stručnjak za Jemen iz Evropskog instituta za mir.

„Oni se sada zapravo bore protiv imperijalista, bore se protiv neprijatelja islamske nacije.

„To je naišlo na dobru reakciju u njihovoj bazi", rekao je on ranije za BBC.

• Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu
• Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
• Bivši izraelski agenti o eksplozijama pejdžera u Libanu: 'Nisu znali da ih kupuju od nas'

Kako su Huti preuzeli velike delove Jemena?

Huti su stekli veliku političku moć u Jemenu početkom 2014. godine, kad su se digli protiv naslednika Alija Abudalaha Saleha kao predsednika Abdrabuha Mansura Hadija.

Postigavši sporazum sa Salehom, bivšim neprijateljem, želeli su da ga vrate na vlast.

Zauzeli su pokrajinu Sada na severu Jemena i početkom 2015. godine zauzeli glavni grad Sanu, nateravši predsednika Hadija u bekstvo u inostranstvo.

Saudijska Arabija, Jemenov sused, vojno je intervenisala u pokušaju da svrgne Hute i vrati predsednika Hadija na vlast.

Dobila je podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina.

Huti su odbili njihove napade i nastavili da kontrolišu velike delove Jemena.

Ubili su Alija Abdulaha Saleha 2017. godine kad je pokušao da zameni stranu i pridruži se Saudijcima.

Ko pruža podršku pobunjenicima Hutima?

Pre svega Iran, a Huti su se do skoro ugledali na šiitsku oružanu grupu iz Libana Hezbolah.

Hezbolah im je obezbeđivao široku vojnu obuku od 2014. godine, prema američkom institutu za istraživanje Centar za borbu protiv terorizma.

Huti smatraju Iran saveznikom zato što im je Saudijska Arabija zajednički neprijatelj.

Iran se sumnjiči da Hute snabdeva oružjem.

SAD i Saudijska Arabija tvrde da je Iran snabdeo Hute balističkim projektile ispaljene na saudijsku prestonicu Rijad 2017. godine, ali koji su bili oboreni.

Saudijska Arabija je okrivila Iran za slanje krstarećih raketa i dronova koje su Huti koristili za napad na saudijske naftne instalacije 2019. godine.

Huti su ispalili desetine hiljada projektila kratkog dometa na Saudijsku Arabiju i napadali mete u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Slanje ovog oružja predstavlja kršenje embarga Ujedinjenih nacija (UN) na oružje.

Iran je to negirao.

• 'Saudijska Arabija mora da prizna Izrael ako želi nuklearni sporazum': Tramp
• 'Hezbolah se nikad neće razoružati': Zvaničnik pokreta za BBC
• Hamas pristao da se razoruža: Tramp

Koliko su moćni Huti?

Zvanična vlada je Predsednički savet, na koji je predsednik Abdrabuh Mansur Hadi preneo ovlašćenja u aprilu 2022. godine.

Sedište mu je u saudijskoj prestonici Rijadu.

Međutim, većina jemenskog stanovništva živi u oblastima koje kontrolišu Huti, a grupa ubira porez u severnom delu zemlje i štampa novac.

Do 2010. godine Huti su imali između 100.000 i 120.000 sledbenika, sačinjenih od oružanih trupa i nenaoružanih pristalica, citirao je ranije Savet bezbednosti UN Ahmeda al-Bahrija, stručnjaka za pokret Huti.

Ujedinjene nacije su ranije saopštile da je skoro 1.500 dece koje su regrutovali jemenski Huti poginulo u borbama 2020. godine, dok su još stotine stradale naredne godine.

Huti kontrolišu velike delove obale Crvenog mora, sa koje pokreću napade na brodove.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana
• Ormuski moreuz: Tačka razdora u američko-iranskom sporazumu
• Mogu li Turska, Saudijska Arabija i Pakistan da stvore 'muslimanski NATO'