Da li su cvetovi najveći manipulatori u prirodi

Svi znamo da su cvetovi prelepi, ali možda niste svesni koliko mogu da budu lukavi.

Oko 90 odsto poznatih živih biljnih vrsta stvara cvetove, koji im služe kao reproduktivni organi.

Unutar latica se nalaze muški reproduktivni organi koji proizvode mikroskopska zrnca zvana polen.

U njima se obrazuju muške polne ćelije, koje je potrebno preneti na ženske reproduktivne organe u procesu koji se naziva oprašivanje.

Biljke imaju sposobnost samooprašivanja, odnosno da prenesu polen unutar istog cveta.

Međutim, kod većine vrsta polen se prenosi sa jednog cveta na drugi, čime se povećava genetska raznovrsnost.

Polen nekih cvetova se raznosi vetrom, ali se mnogi oslanjaju na njihov izgled, miris i druga izuzetna prilagođavanja da bi naveli insekte i sitne životinje da umesto njih obavljaju oprašivanje.

Prirodni trikovi, od „navlačenja" pčela na kofein do mirisa trulog mesa, omogućili su cvetnicama da se razvijaju i zavladaju svetom još od trenutka kada su se prvi put pojavile pre oko 150 miliona godina.

Kako su cvetnice osvojile svet

Profesor Bil Bejker, biolog i viši rukovodilac istraživanja u britanskoj Kraljevskoj botaničkoj bašti u Kju, u širem Londonu, kaže za BBC radio-emisiju Rare Earth da „postoji oko 350.000 biljnih vrsta koje stvaraju cvetove".

„Cvetnice su prava priča o evolutivnom uspehu", kaže on.

Ove biljke su relativno novi stanovnici naše planete.

Pre nego što su se pojavile, „svet je bio sasvim, sasvim drugačiji", kaže Sandra Knap, botaničarka i direktorka istraživanja u Prirodnjačkom muzeju u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Pre cvetnica, Zemljom su dominirale bujne šume, poput tropskih paprati i drevnih biljaka sličnih mahovinama, objašnjava ona.

„Cvetnice su promenile svet na bezbroj načina".

Neki naučnici smatraju da bez cvetnica ne bi postojale mnoge druge vrste, čak ni ljudi.

„Mi smo vrsta koja je prvobitno evoluirala na travnatim područjima, a travnjaci su specijalizovana vrsta cvetnica", objašnjava Dejvid Džordž Haskel, pisac i vanredni profesor nauka o životnoj sredini na Univerzitetu Emoriju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

I ne samo to.

„Pre nego što su cvetnice evoluirale, nije bilo pčela, nije bilo leptira, nije bilo sisara koji pasu travu", kaže on.

Haskel smatra da cvetnice nisu samo vešti manipulatori, već su uspele da od dosadnih stvorenja, insekte pretvore u njihove saradnike.

„Koristeći njihovu lepotu, boje i mirise, uspele su da podstaknu evoluciju potpuno novih grupa životinja i da time suštinski promene Zemlju".

Varalice

Neki cvetovi, poput ruža, imaju široko otvorene latice koje ispuštaju snažan miris.

Zbog toga privlače veliki broj različitih oprašivača.

Druge cvetnice privlače tačno određene vrste insekata.

Na primer, pojedine orhideje privlače samo određene vrste pčela i osa i „često to čine na prilično lukave i obmanjujuće načine", kaže Haskel.

Orhideja Ophrys insectifera, čiji cvet podseća na muvu, oslobađa miris koji podseća na feromone koje luče ženke peščanih osa kada žele da signaliziraju da su spremne za parenje.

Mužjaci osa pojavljuju se u proleće i misle da je livada puna ženki, ali uzalud troše vreme.

Kada pokušaju da se pare sa ovim cvetovima koji oponašaju njihove ženke, na potiljak im se zakači mali paketić polena, koji zatim prenose do sledećeg cveta ove orhideje koji ih privuče i tako ga nehotice opraše.

„Dakle, ovo odlično funkcioniše za orhideju, ali naravno, insekt koji u tome učestvuje plaća prilično veliku cenu", kaže Haskel.

Orhideja Drakaea livida, čiji cvet podseća na čekić sa bradavicima i raste samo u Australiji, ne samo da izgledom podseća na ženku ose iz porodice Thynnidae, već ispušta i isti miris.

Ali, to nije sve.

Kada mužjak ose pokuša da se pari sa ovom orhidejom, ona koristi poseban mehanizam nalik ručici da ga zgrabi i snažno pritisne uz deo cveta na kojem se nalazi polen, a zatim ga pusti.

„Verovatno malo zaprepašćen i ošamućen", insekt potom odleti i, pošto očigledno nije izvukao pouku, sleti na drugu orhideju kojoj dostavlja polen, kaže Haskel.

Titanski arum (Amorphophallus titanum), poznat i kao cvet leš ili biljka leš, za privlačenje koristi sasvim drugačiju vrstu mirisa.

Ova cvetnica iz porodice kozlaca je razvila miris koji podseća na trulo meso da bi privukla insekte oprašivače koji se inače hrane uginulim životinjama.

Biljka može da naraste i do tri metra iznad zemlje, a strukturu njenog cveta zapravo čini mnoštvo sitnih pojedinačnih cvetova.

Cveta samo jednom u nekoliko godina, i to svega dan ili dva, jer joj je za to potrebno mnogo energije.

Savršeno partnerstvo

Međutim, za insekte nije sve tako crno, jer i oni često imaju koristi.

Pojedini cvetovi, poput nekih sobnih biljaka i magnolije, mogu da budu prirodni raspršivači mirisa tako što se zagrevaju da bi efikasnije širili njihov miris.

Ovaj proces je poznat kao termogeneza - sposobnost pojedinih biljaka da aktivno proizvode toplotu i podignu temperaturu cvetova ili listova iznad temperature okoline.

„Troše energiju da bi se zagrejale, ponekad 10 stepeni iznad temperature okoline, a u nekim slučajevima čak i 30 stepeni", kaže Haskel.

Ali ovo je korisno i insektima, jer mnogi od njih hladne noći provode u ovim toplim cvetovima, pa su ujutru spremni da odmah polete u potragu za hranom, objašnjava on.

Neke druge strategije na prvi pogled mogu da deluju podmuklo, ali mogu da budu korisne za insekte na iznenađujuće načine.

Kada posećuju cvetove, insekti se hrane slatkim nektarom, a Haskel kaže da „mnoge biljke u nektar dodaju male količine kofeina, što pčelama poboljšava pamćenje".

Tako pčele nauče da povezuju te cvetove sa nagradom.

„Ali kofein je takođe suptilan oblik kontrole ponašanja, jer navodi pčele da precene kvalitet nektara, pa ostaju verne, recimo, cvetovima citrusa čak i kada u njima više nema mnogo šećera ili polena", objašnjava on.

S druge strane, u nektaru se nalaze i hemijska jedinjenja koja mogu da pomognu pčelama da se oslobode parazita i gljivica koje se razvijaju na njihovom telu.

„Dakle, obezbeđujući ova jedinjenja u nektaru, cvetovi istovremeno manipulišu njihovim oprašivačima, ali im u pojedinim slučajevima i pomažu", kaže Haskel.

Neprestano prilagođavanje

Osim što privlače oprašivače, cvetnice su mnogo „pametnije" nego što pretpostavljamo.

Naučnici smatraju da cvetnice menjaju njihove reproduktivne strategije kao odgovor na sve manji broj insekata usled klimatskih promena, intenzivne poljoprivrede i upotrebe pesticida.

Istraživanja sprovedena u Francuskoj pokazala su da su poljske ljubičice, u poređenju sa onima od pre samo nekoliko decenija, „evoluirale tako da danas imaju manje cvetove koji imaju slabiji miris, da budu manje privlačne insektima, i da im reproduktivni organi budu malo bliži što im omogućava lakše samooprašivanje", kaže Haskel.

Knap kaže da je praktično nemoguće sačuvati svet cvetova kakav danas postoji, jer će oni evoluirati u skladu sa promenama njihovih staništa.

„Cvetnice su zaista velika vrsta koja opstaje u kopnenim ekosistemima.

„Za million godina, cvetovi mogu da budu sasvim drugačije od ovih danas, ali će ipak biti cvetovi", kaže ona.

Tekst je zasnovan na epizodi emisije Rare Earth na BBC Radiju 4. Dodatno izveštavanje: Ketrin Hitvud.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Divlje cveće prekrilo pustinju Atakamu
• Pomama na internetu: Gledaju cvetanje smrdljive biljke
• Prelepi prizori prolećnog cvetanja u fotografijama
• Kako se „uspavljuje” cveće za duga putovanja morem