Tači i još trojica pripadnika OVK osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina

Hašim Tači, bivši premijer i predsednik Kosova, i nekadašanji komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), osuđen je u Hagu na ukupno 25 godina zbog ratnih zločina.

U teget odelu i sa roze kravatom, Tači je mirno slušao izricanje presude, osmehnuvši se kada je predsedavajući sudija Čarls Smit izrekao jedinstvenu kaznu.

Prema prvostepenoj presudi, na dugogodišnje kazne zatvora osuđena su još trojica bivših pripadnika OVK kojima se od 2023. sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. pred Specijalnim međunarodnim sudom u Hagu.

Sva četvorica su osuđeni ukupno na 81 godinu zatvora.

Bivšem portparolu OVK i članu direkcije za politička pitanja Jakupu Krasnićiju je određeno ukupno 25 godina zatvora.

Načelnik obaveštajne službe OVK, tokom sukoba, i kasnije šef obaveštajne službe Kosova Kadri Veselji je osuđen na 18 godina.

Redžep Seljimi, koji je u vreme koje optužnica obuhvata bio načelnik direkcije OVK za operacije, a kasnije glavni inspektor osuđen je na ukupno 13 godina.

Svim osuđenima se u kaznu uračunava vreme provedeno u haškom pritvoru.

Sva četvorica, saradnici tokom i posle sukoba, negirala su prethodno krivicu i odbrana ima pravo da uloži žalbu.

Tužilaštvo je dokazalo da je OVK počinila ratne zločine, ali ne i zločine protiv čovečnosti, rekao je predsedavajući sudskog veća.

Tužilaštvo je za svu četvoricu prethodno tražilo 45 godina zatvora.

Dok je trajalo izricanje presude, pristalice OVK su u Prištini i ispred suda u Hagu na velikim ekranima pratili suđenje sa obeležjima OVK-a.

Zločini su se, prema optužnici, dogodili na više od 100 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji, gde su civili bili pritvarani i zlostavljani ili ubijani.

Šest tačaka optužnice ticalo se zločina protiv čovečnosti - progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri se odnosilo na ratne zločine - protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Najmanje 440 ljudi, među kojima je bilo Srba, Albanaca, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca je protivpravno zatvoreno, navodi su tužilaštva.

Tači je bio među osnivačima OVK, militantne gerilske grupe etničkih Albanaca koja se sukobljavala sa srpskim bezbednosnim snagama krajem 1990-ih.

U sukobima 1998. i 1999. poginulo je više od 10.000 ljudi, a još se traga za 1.620 ljudi na Kosovu, prema zvaničnim podacima Međunarodnog crvenog krsta.

Devet godina posle okončanja sukoba i povlačenja srpskih bezbednosnih snaga1999, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.

Dijalog Beograda i Prištine godinama tapka u mestu uprkos potpisivanju nekoliko sporazuma pod okriljem Evropske unije (EU).

Nekoliko dana ranije, okončan je i drugi postupak protiv Tačija, za odavanje zaštićenih svedoka i ometanje i nepoštovanje suda, u kojem su tužioci tražili šest godina zatvora, ali presuda još nije doneta.

Pogledajte kakva je bila atmosfera u Prištini pred presudu kosovskoj četvorki u Hagu

Uoči izricanja presude oko zgrade suda u Hagu okupljen je veliki broj Abanaca sa zastavama OVK-a, ali su prisutni i pripadnici holandske policije.

Pristalice optuženih se okupljaju i u Prištini gde su bili i noć ranije.

Pre izricanje presude, predsedavajući sudija veća Čarls Smit osvrnuo se na period obuhvaćen optužnicom.

Više od 156 žrtava je svedočilo, ali je suđenje obeležilo i neprestano zastrašivanje svedoka zbog čega su neki iz straha za sebe i porodice, povukli izjave, ukazao je Smit.

Neki su uprkos zastrašivanju svedočili, dok su identiteti pojedinih zbog izložene opasnosti zaštićeni, kao i članova njihovih porodica, dodao je.

Tači je bio dva puta premijer Kosova i u trenutku podizanja optužnice 2020. dao ostavku na mesto predsednika, mirno je sedeo na optuženičkoj klupi, slušajući presudu.

Osnivač je Demokratske partije Kosova (PDK) i godinama ju je vodio, a stranka je trenutno, u redovima opozicije.

Tekst će biti dopunjen.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kosovo čeka presudu Hašimu Tačiju
• Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
• Sud u Hagu odbio Tačijev zahtev, cela optužnica za ratne zločine i dalje na snazi
• Tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za Tačija, on tvrdi: 'Nevin sam'
• Sud u Hagu odbio Tačijev zahtev, cela optužnica za ratne zločine i dalje na snazi
• Priština: Marš podrške liderima OVK pred presudu u Hagu