SLAPP tužbe sve češći alat za iscrpljivanje novinara: Solidarnost i javnost ključni za odbranu

Događaj su organizovali Centar za medijski pluralizam i slobodu medija Evropskog univerzitetskog instituta i Međunarodna federacija novinara, a okupio je istraživače, pravne stručnjake i novinare koji su govorili o trendovima u Evropi, anti-SLAPP regulativi i iskustvima redakcija koje se suočavaju sa zloupotrebom sudskih postupaka.

Prema podacima Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi, tokom 2024. godine u njihovu bazu dodato je 167 novih zloupotrebljavajućih tužbi, čime je ukupan broj dokumentovanih SLAPP slučajeva dostigao 1.303. Učesnici su upozorili da se, uprkos odgovorima Evropske unije i Saveta Evrope, broj ovakvih postupaka i dalje zadržava na izuzetno visokom nivou.

Sofija Verza iz Centra za medijski pluralizam i slobodu medija ukazala je da se SLAPP tužbe u Evropi i dalje najčešće pokreću na osnovu nacionalnih zakona o kleveti, ali da raste i upotreba drugih pravnih mehanizama, posebno na osnovu propisa o zaštiti podataka. Prema njenim rečima, u 20 zemalja Evropske unije kleveta i dalje nije dekriminalizovana, a meta tužbi najčešće su pojedinačni novinari koji istražuju osetljive teme, poput korupcije i zaštite životne sredine.

Ona je posebno ukazala na ograničenja evropske anti-SLAPP direktive, koja se odnosi samo na prekogranične građanske postupke, iako takvi slučajevi čine mali deo zloupotrebljavajućih tužbi. „Samo 8,5 odsto SLAPP slučajeva u Evropi ima prekograničnu prirodu, zbog čega je ključno fokusirati se na domaće zloupotrebljavajuće tužbe“, naglasila je Verza.

Govoreći o strategijama otpora, Simon Benazo sa Slobodnog univerziteta u Briselu, ocenio je da borba protiv SLAPP tužbi ne može biti samo pravna, već mora uključiti javnost, civilno društvo i medijska samoregulatorna tela. On je istakao da novinari često osećaju stid kada se suoče sa tužbom ili počinju da preispituju sopstveni rad, iako je reč o pritisku, a ne o profesionalnom propustu.

„Ponekad se novinari osećaju posramljeno jer su meta SLAPP tužbe i počnu da misle da možda nešto nije u redu sa njihovim radom“, rekao je Benazo, dodajući da kampanje podizanja svesti treba pokretati i pre nego što se konkretni SLAPP slučajevi pojave.

Učesnici su ukazali da su u pojedinim državama SLAPP tužbe deo šireg pritiska na nezavisne medije. Silke Kelner iz OBC Transeuropa, ocenila je da je Italija važan primer za razumevanje veze između pravnog uznemiravanja novinara i delovanja političkih aktera koji normalizuju neprijateljski odnos prema nezavisnim medijima. Ona je navela da je Italija, prema podacima CASE koalicije, dve godine zaredom imala najveći zabeleženi broj SLAPP slučajeva u Evropi, dok je MFRR od 2020. godine registrovao 112 pravnih incidenata u toj zemlji.

Paulina Milevska iz Evropskog univerzietskog instituta govorila je o iskustvu Poljske, navodeći da je u periodu demokratskog nazadovanja, od 2015. do 2023. godine, zabeleženo više od 300 SLAPP slučajeva protiv novinara i medijskih kuća. Ona je posebno ukazala na zloupotrebu prava na ispravku, koje se, kako je rekla, pokazalo kao najčešće korišćeno sredstvo pritiska na nezavisne medije.

„Pravo na ispravku pokazalo se kao najviše zloupotrebljavano pravno sredstvo u Poljskoj“, rekla je Milevska, dodajući da nova anti-SLAPP regulativa jeste uvedena, ali da se zakoni o ispravci nisu promenili.

O iskustvu Nemačke govorio je Joška Selinger iz Društva za građanske slobode (GFF), koji je ocenio da je jedan od najvećih problema to što se SLAPP tužbe u toj zemlji i dalje često ne prepoznaju kao domaći problem. Prema njegovim rečima, dominantan stav među pravnicima, sudijama i delom akademske zajednice jeste da SLAPP tužbe ili ne postoje u Nemačkoj, ili da su problem drugih zemalja.

„Čak i ako je tužba potpuno neosnovana, u Nemačkoj će verovatno biti potrebne godine da se ona odbaci, uz sve finansijske i psihološke posledice“, ocenio je Selinger, upozoravajući da predparnična pisma upozorenja često proizvode pritisak i pre nego što slučaj dođe do suda.

Iskustva novinara i novinarki

Poseban deo radionice bio je posvećen iskustvima novinara koji su se suočili sa zloupotrebljavajućim tužbama. Bojan Elek iz KRIK-a ocenio je da je borba protiv SLAPP tužbi u Srbiji naročito teška jer se odvija u ambijentu zarobljenih institucija, u kojem novinari ne mogu da računaju na delotvoran sudski postupak i zaštitu od zloupotrebe prava.

On je naveo da je KRIK u jednom trenutku tokom 2024. godine imao 19 aktivnih SLAPP postupaka, dok ih sada ima 13, kao i da moćni pojedinci povezani sa režimom koriste specifičnosti srpskog pravnog sistema kako bi redakcije iscrpljivali gotovo neograničenim brojem tužbi.

On je dodao da se u Srbiji SLAPP tužbe uklapaju u širi obrazac pritisaka na nezavisne novinare, koji obuhvata pretnje, zastrašivanje, kampanje blaćenja, pokušaje fišinga i ugrožavanje digitalne bezbednosti. „Kada situacija postane zaista teška, solidarnost je ono što nas održava. Pozovete kolege, novinarska udruženja i pokušate nešto da uradite zajedno“, poručio je Elek.

Ketrin Belton iz „The Washington Posta“ govorila je o iskustvu nakon objavljivanja knjige „Putin’s People“, kada su je istovremeno tužila četvorica ruskih milijardera i ruska državna kompanija Rosneft. Kako je navela, iako je knjiga pre objavljivanja prošla pravnu proveru, tužbe su pokrenute sa ciljem da diskredituju njen rad i obeshrabre istraživanja o moćnim akterima.

„Bilo je vrlo jasno da su to SLAPP tužbe“, rekla je Ketrin, ocenjujući da je London i dalje pogodno mesto za pokretanje ovakvih postupaka zbog visokih troškova i dugotrajnosti procesa.

Sesilia Anesi iz IrpiMedije ukazala je da SLAPP postupci za nezavisne medije predstavljaju veliki finansijski teret čak i kada postoji podrška pro bono advokata, jer sudski troškovi, porezi, putovanja i vreme uloženo u postupke i dalje mogu trajati godinama. Posebno je upozorila na slučajeve koji se vode u više jurisdikcija, kada jedan tužilac istovremeno pokreće postupke u različitim državama.

„Ako saberete 150.000 evra ovde, 200.000 evra tamo, to za nezavisni medij može biti jednako zastrašujuće kao zahtev od dva miliona evra za veliki tradicionalni medij“, rekla je Sesilia.

Ona je dodala da su međunarodne mreže nezavisnih medija i organizacija važne ne samo zbog pravne i zagovaračke podrške, već i zbog razmene iskustava i prisustva nezavisnih posmatrača na suđenjima. „Važno je da neutralno telo bude prisutno u sudnici i prati šta se dešava“, rekla je Sesilia.

U završnim porukama učesnici su istakli da SLAPP tužbe ne treba posmatrati samo kao pojedinačne pravne postupke, već kao sistemski mehanizam pritiska na javni interes, pravo građana da budu informisani i demokratsku kontrolu moćnih aktera. Kako je ocenjeno, odgovor na takve pritiske mora uključiti pravnu zaštitu, javno zagovaranje, međunarodnu saradnju i solidarnost među novinarima, redakcijama i novinarskim organizacijama.