Sprega politike, policije i kriminala: Ima li kontrole 'trougla moći' u Srbiji

Dvojica policajaca dobijaju naređenje da premeste telo mladića, ubijenog u tajnoj zoni u kojoj je njihov šef nezvanično legalizovao trgovinu droge.

U strahu da će nadređeni, ali i novinari, saznati za njegov neodobreni plan, šef odlučuje da ponovo prekrši zakon, prikrivajući ubistvo.

Iako je ovo scena iz televizijske serije Žica (The Wire), priča delom podseća na slučaj koji je zakovitlao Srbiju sredinom maja 2026, kada je uhapšen Veselin Milić, tada šef beogradske policije, zbog sumnji da je zataškao težak zločin - ubistvo.

Milić se tereti da je bio u restoranu u Beogradu kada je ubijen 52-godišnji muškarac čije je telo kasnije pronađeno u buretu, zakopanom pored puta, u blizini glavnog grada Srbije.

Ubijeni muškarac se u medijima povezuje sa jednom od aktivnih kriminalnih grupa u Srbiji.

Osim Milića, koji je u pritvoru, uhapšeno je još nekoliko policajaca, njegovih saradnika.

Posle ubistva, Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, izdao je naredbu kojom se zabranjuje svaki kontakt sa sumnjivim ljudima i van radnog vremena.

Iako takav propis već postoji, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, a potom i šef srpske policije Dragan Vasiljević posle zločina su najavili donošenje novog zakona kojim bi bila onemogućena saradnja policije i kriminalaca.

Slučaj doskorašnjeg šefa najveće policijske uprave u zemlji još je više podgrejao sumnje u saradnju službi bezbednosti i kriminalnih grupa u Srbiji.

Policija je svuda suštinski politička, odnosno uključena je u održavanje strukture moći, ukazuje Robert Rajner, britanski krimonolog.

„Njen rad bi trebalo da bude vođen vladavinom prava i demokratskim upravljanjem - spolja i iznutra - ali u praksi su demokratija i vladavina prava potkopane rastom dominacije bogatih i veoma bogatih, pa je policija sve više odgovorna njima", objašnjava u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

U nekim delovima Latinske Amerike u kojima kriminalne grupe kontrolišu teritoriju, korupcija unutar policije je sistemska - čitavi sektori sprovođenja zakona funkcionišu kao deo kriminalnog poretka, objašnjava Antonio Nikaso, italijanski stručnjak za organizovani kriminal.

„Ali u nekim evropskim državama, zbog slabih institucija, ratnog nasleđa, ruta krijumčarenja i političko-kriminalnih mreža, postoji rizik da se ukoreni model latinoameričkog tipa", ukazuje u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Sistemi u kojima bande sarađuju sa bezbednosnim strukturama, Nikaso naziva „kriminalizovanim upravama".

U takvim hibridnim sistemima „ilegalna moć koristi zvanične institucije kao pokriće", kaže kriminolog koji istražuje delovanje ozloglašenih italijanskih mafijaških organizacija - Ndrangete i Koza Nostre.

Ko diktira pravila u tom odnosu zavisi od ravnoteže snaga, dodaje.

„Negde ih diktiraju kriminalne organizacije, u nekim slučajevima su one instrument političara, a u najopasnijim primerima, proizvod su zajedničkog kriminalno-političkog delovanja.

„Napadač povlači okidač, ali naređenje može da izda šef bande, političar, korumpirani policajac ili da proistekne iz tihog dogovora među njima", objašnjava.

Bezbednost na 'višem nivou'

Iako je poslednjih meseci u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije, zabeleženo više desetina bombaških napada, podmetanja požara u restoranima i kafićima i sličnih zločina, zvaničnici tvrde da je bezbednosno stanje nikad bolje.

„I 1990-ih i 2000-ih smo imali najteža krivična dela u kojima je učestvovao vrh policije i bio u direktnoj sprezi sa najvišim oblicima kriminala", izjavio je Vučić.

Bezbednost u državi je „na mnogo višem nivou" nego tih godina i stopa opšteg kriminala je „na mnogo nižem nivou", tvrdi on.

Broj krivičnih dela je u 2025. godini za 47 odsto manji u odnosu na početak 2000-ih, rekao je Dačić povodom Dana policije 29. maja.

„U Srbiji u 2026. godini nema nerazrešenog ubistva", rekao je Vučić na istoj manifestaciji.

Trougao moći: Policija, kriminal i politika

Hoćeš da udariš na senatora? Šta misliš da će se desiti posle toga? Misliš da će policija samo da baci par leševa na ćošak i nastavi dalje?

Ne, čoveče! Navući će nam potpuno drugačiji svet na vrat!

Kriminalci sa ulice ne mogu tek tako da ubijaju političare, jer su političari zaštićeni viši nivo tog istog sistema.

Ova replika jednog od vođe narko-grupe u seriji Žica (The Wire) kao da je oslikala stvarnost u Srbiji skoro u isto vreme kada je snimana u Americi.

Zoran Đinđić, ubijen je 2003. godine u atentatu koji je organizovao Milorad Ulemek Legija, tada komandant specijalnih jedinica policije, u sprezi za vođama kriminalnih grupa.

Politička pozadina ubistva i nalogodavci do danas nisu otkriveni.

Godinu dana ranije, ubijen je general Boško Buha, jedan od najviših zvaničnika MUP-a.

Sudski postupak za njegovo ubistvo vođen je protiv takozvane 'Makine grupe', kriminalnog klana Željka Maksimovića 'Make'.

Pošto su optuženi prvostepeno oslobođeni i pušteni iz pritvora, Vrhovni sud je naložio novo suđenje, ali su pripadnici 'Makine grupe' tada već bili u bekstvu.

Nikaso kaže da institucije nisu uvek potpuno korumpirane, već to može da bude neko od njihovih predstavnika, sektora ili lanaca komandovanja.

„Uniforma ostaje državna, ali joj se uloga menja: umesto garancije jednake zaštite, korumpirani policajci mogu selektivno da sprovode zakon, štite savezničke kriminalne interese, zastrašuju protivnike, odaju informacije, neutrališu istrage ili ciljaju rivalske grupe.

„Pisani zakon je kao javna fasada, dok na terenu nepisana krivična pravila određuju ko je zaštićen, izložen, a kome je dozvoljeno da posluje", ukazuje profesor Nikaso.

• Telo u buretu i hapšenje šefa beogradske policije
• 'Kao multinacionalne korporacije': O balkanskom kartelu, mreži kriminalnih grupa
• Država protiv mafije: Zaplenjeni milioni evra i vile pokojnog šefa Koza Nostre

Ko nadgleda policiju

Rad policije Srbije nadgledaju, proveravaju i ocenjuju unutrašnja i spoljna kontrola.

Spoljnu sprovode:

• vlada
• skupština (na sednicama i kroz Odbor za odbranu i unutrašnje poslove)
• sudovi i tužilaštva
• nezavisne institucije (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Agencija za borbu protiv korupcije)
• i javnost (građani, mediji, civilno društvo)

U Srbiji su, nažalost, institucije toliko urušene da je najčešće javnost jedini pouzdan oslonac, smatra Jelena Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„I to ako telefonom snimite nezakonito postupanje ili na njega ukažete, pa se stvori dovoljno javni pritisak koji primora nadležne organe da rade sopstveni posao", kaže Pejić za BBC na srpskom.

Za razliku od Srbije, u nekim državama postoji i stručni spoljni nadzor rada policije, ukazuje ona.

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) kontroliše rad policijskih službenika, ali i svih ostalih zaposlenih u MUP-u.

Ovaj sektor sprovodi test integriteta, analizu rizika od korupcije, promene imovinskog stanja i bezbednosne provere postavljenih načelnika, direktora, komandira i generala.

Čine ga uglavnom nekadašnji policajci i ljudi iz sistema - retko kada neko dolazi spolja, objašnjava Pejić.

„Već se ukazivalo da se time stvara stepen familijarizacije.

„SUK najčešće odugovlači istrage i pre deluje da zataškava afere i štiti policajce nego što ih istražuje i sankcioniše", tvrdi ona.

Rad ovog sektora kontroliše ministar unutrašnjih poslova, što Pejić vidi kao problem.

„SUK potpuno zavisi od ministra jer mu daje smernice i obavezna uputstva za rad, što otvara kanal za politički uticaj", ukazuje.

Kako radi SUK?

SUK postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja ili obraćanja zaposlenih u ministarstvu i građana.

Ukoliko uoči nezakonitosti, obaveštava ministra i javnog tužioca ako je u pitanju krivično delo, a u slučajevima kršenja ljudskih prava obraća se Zaštitniku građana.

Predlaže pokretanje disciplinskog postupka i podnosi i krivične prijave, ali ne vodi evidenciju o njihovom ishodu, niti ima uvid u kontrolu dodatnog rada policajaca.

„Novim nacrtom se više ni formalno ne propisuje da sektor postupa operativno nezavisno, što bi moralo da bude standard", upozorava Pejić.

Ovo odeljenje godinama vode vršioci dužnosti načelnika, bez konkursne selekcije i punih mandata, koji svakog trenutka mogu da ih smene, ukazuje.

„V. d. stanje može da traje najviše devet meseci, a u MUP-u se mandati produžavaju, što je nezakonito.

„Kako onda da očekujemo da SUK radi nepristrasno?", pita se Pejić.

U poslednjih pet godina, godišnje je podnošeno između 146 i 240 krivičnih prijava protiv nezakonitog postupanja pripadnika MUP-a po raznim osnovama, najviše protiv policajaca opšte nadležnosti, podaci su izveštaja SUK-a.

U više od 50 odsto slučajeva, prijave su podnete zbog postojanja sumnje da je bilo korupcije.

Između 18 i 30 odsto prijava bilo je protiv pripadnika kriminalističke policije, dok je najmanje prijava bilo protiv žandarmije - osam odsto.

Analizom dostupnih podataka, BBC je utvrdio je da je SUK u poslednjih pet godina predlagao da se u proseku pokrene više od 300 disciplinskih postupaka unutar MUP-a.

Dosadašnji podaci pokazuju da u većini slučajeva nisu utvrđeni propusti u radu zaposlenih.

Zaštitnik građana je proteklih godina upućivao desetine zahteva MUP-u da se utvdi odgovornost policijskih službenika za propuste u radu.

Smene 'nepodobnih' i imenovanja 'lojalnih'

Otkako su Srbiju iz temelja potresli antirežimski protesti posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi, zabeležena su i brojna razmeštanja, smene i postavljanja unutar različitih policijskih jedinica.

Spasoje Vulević, komandant policijske Specijalne antiterorističke jedinice, iznenada je smenjen uz nemušto objašnjenje ministra Dačića da se radi o „sistematizaciji".

Pukovnik „besprekorne karijere" koji je u elitnoj jedinici MUP-a bio 33 godine, od čega dve decenije na njenom čelu, smenjen je iznenada, zbog čega je na „sopstveni zahtev otišao u prevremenu penziju".

Ponuđeno mu je mesto savetnika ministra, ali je on odbio.

Prethodno je prevremeno penzionisan general policije Bogoljub Živković čiji je sin učestvovao u protestima.

Česte reorganizacije su pogodne, jer se izmenama akta o sistematizaciji može zaobići redovan postupak za raspoređivanje kadrova - konkurs, kaže politikološkinja Pejić.

„Lako se smenjuju i premeštaju nepodobni, a na ključne pozicije postavljaju se lojalisti, najčešće bez odgovarajućih kvalifikacija.

„Premeštanja su pokazala i da se za prekoračenje ovlašćenja, prekomernu upotrebu sile, zlostavljanje i ponižavanje učesnika protesta policajci nagrađuju, a daleko od toga da se sankcionišu", kaže Pejić.

Problematično je i kako se načelnici policijskih uprava postavljaju, jer nemaju ograničen mandat, niti moraju da budu iz grada u kojima su imenovani na funkciju, ukazuje ona.

„Njihova odgovornost je hijerarhijski određena, bez uloge lokalne zajednice u tome.

„Ako pravila nisu jasna i proverljiva, onda postoji veći rizik da prilikom izbora presude lojalnost i veze, a ne sposobnost da se policija vodi zakonito i kvalitetno na osnovu znanja i iskustva, na šta smo i upozorili", kaže.

Pejić navodi primer Marka Krička, načelnika Jedinice za obezbeđivanje ličnosti (JZO), kog je jedna studentkinja optužila za zlostavljanje, što je MUP odmah negirao.

Jedinica nije imala nikakva ovlašćenja oko javnih skupova, „a ipak ih je primenjivala i dokazivala lojalnost političkom vrhu", napominje.

„Postala je rasadnik kadrova za ključne pozicije, čak i za Upravu kriminalističke policije (odgovorne za otkrivanje i suzbijanju svih oblika organizovanog kriminala), gde je Kričak premešten.

„Ne može se dovoljno naglasiti koliko je to zabrinjavajuće, naročito kada su veze policije sa kriminalom obelodanjene ubistvom u restoranu u Beogradu", ukazuje politikološkinja.

Direktor policije Vasiljević tvrdio je da „ni JZO ni Marko Kričak nisu prekoračili ovlašćenja" tokom protesta leta 2025.

Za načelnika UKP-a je postavljen jer se „tokom prethodnih godinu dana istakao aktivnim učešćem u očuvanju bezbednosti države gde je požrtvovano i bezuslovno branio ustavni poredak Srbije", saopštio je MUP.

Pogledajte incidente tokom antivladinog protesta u Valjevu avgusta 2025.

Nesavesno ponašanje policije

Od dolaska na vlast Vučićeve Srpske napredne stranke 2012. godine zabeleženi su i slučajevi u kojima se sumnjalo na nesavesno ponašanje policije:

• Rušenje objekata u centru Beograda 2016. radi izgradnje luksuznog naselja Beograd na vodi i prebijanja onih koji su se tome protivili, a policija nije reagovala.
• Navodna upotreba 'zvučnog topa' na antivladinim demonstracijama 15. marta 2025.
• Prekomerna upotreba sile na protestima u Valjevu, Beogradu, i Novom Sadu.
• Slučaj 'Jovanjica', velike plantaže na kojoj je pronađena do tad nezabeležena količina uzgojene marihuane. Sudski postupak se i dalje vodi. Sa ovim slučajem je povezivan i Aleksandar Vulin, bivši ministar policije i blizak Vučićev saradnik, nikada formalno optužen, a neki istražni policajci su smenjeni.
• Slučaj 'Konjuh', selo kod Kruševca u centralnoj Srbiji, u kojem je policija zaplenila pet tona marihuane, u prostorijama firme koja se dovodi u vezu sa funkcionerom vladajućeg SNS-a.

Četvorica ministara su od 2012. vodila MUP: Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić i Ivica Dačić.

Svi oni su bili ili jesu vrlo bliski Vučiću i kadar su njegove stranke, osim Dačića, dugogodišnjeg lidera Socijalističke partije Srbije, na vlasti ili u vladajućoj koaliciji još od 1990-ih, uz kratku pauzu posle kraha režima Slobodana Miloševića početkom 2000-ih.

• Brutalni sukob Škaljarskog i Kavačkog klana: Sve što treba da znate
• 'Prevrnućemo nebo i zemlju': Ubistvo policijskog generala Boška Buhe - sve što treba da znate
• Još jedna višegodišnja zatvorska kazna za Darka Šarića

Godine različite, slučajevi skoro pa isti

Od raspada Jugoslavije zabeležene su desetine ubistava i nerazjašnjenih slučajeva u kojima se sumnja na povezanost policije i kriminalnih grupa.

• Radovan Stojičić 'Badža'

Načelnik Javne bezbednosti MUP-a od 1992, ubijen je pet godina kasnije u restoranu u Beogradu.

„Čovek je bio šef mafije koja je imala uniforme, kriminalac koji je 1994. bio uključen u krijumčarenje nafte, a posle je prešao na šverc cigareta.

„Kad sam u medijima govorio da se on bavi kriminalom, planirao je moju likvidaciju", tvrdio je Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 2007.

Stojičić je bio organizator grupe švercera cigareta zajedno sa bratom Sinišom, osuđenim na četiri i po godine zatvora, utvrdio je kasnije Apelacioni sud.

Sahranjen je uz državne počasti u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu tadašnjeg političkog vrha Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

• 'Miša Banana'

Rodoljub Radulović, poznatiji kao 'Miša Banana', pripadnik kriminalne grupe Darka Šarića, navodno najvećeg balkanskog narko-bosa, imao je kontakte sa Ivicom Dačićem, kao i članovima njegovog kabineta.

Jedan od susreta je zabeležen kamerom u restoranu, a neke od snimaka objavila je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, KRIK.

Dačić je kasnije izjavio da, iako je bio na čelu policije, nije znao da je Radulović, kojeg je opisao kao prijatelja, učestvovao u švercu kokaina.

• Veljko Belivuk

Belivuk i njegova kriminalna grupa osumnjičeni su za svirepa ubistva i mučenja.

Tužilaštvo je ispitivalo veze koje su Belivuk i saradnici imali u policiji, pa je saslušana i Dijana Hrkalović, u to vreme državna sekretarka u MUP-u.

Hrkalović je u januaru 2025. prvostepeno osuđena na kaznu zatvora od 16 meseci zbog trgovine uticajem, ali je krajem iste godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu.

Prethodno je za saradnju sa kriminalnim grupama optužila Nebojšu Stefanovića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i odbrane, koji je tvrdnje negirao.

U istom slučaju, Apelacioni sud je prvostepenu presudu potvrdio samo Miloradu Šušnjiću, bivšem načelniku Policijske uprave Novi Sad.

Osuđen je na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja.

Ima li rešenja?

Saradnju policije i kriminalnih grupa je u mnogim slučajevima sada teže otkriti nego prethodnih decenija, kaže italijanski kriminolog Nikaso.

„Nezakonita hapšenja, direktna politička zaštita, lokalno zastrašivanje, nestali dosijei ili očigledna zaštita begunaca su nekada bili vidljiviji.

„Danas je sofisticiranije: postoje curenja podataka iz policijskih baza, šifrovana komunikacija, manipulacija javnim ugovorima, zaštita krugova pranja novca, sajber kriminal, lučka logistika i odnosi preko advokata, računovođa, preduzetnika i posrednika", objašnjava.

Korupcija nije nestala, razgranatija je i teža za dokazivanje, upozorava on.

Italija, posedno jug, decenijama u kandžama mafije, još se nije u potpunosti oslobodila pipaka podzemlja, ali je slomila stari sistem zaštite radom hrabrih tužilaca i sudija, konfiskacijom imovine kriminalaca, specijalizovanim antimafijaškim institucijama i snažnom reakcijom civilnog društva, navodi Nikaso.

„Sistem ne može da se porazi samo iznutra, već je potreban istovremeni pritisak - odozgo, spolja i odozdo.

„Ključna lekcija je da se mafija ne tretira kao običan kriminal, već mora da se napadne kao sistem moći, odnosa, novca, nasilja i političke zaštite", smatra Nikaso.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Slučaj Spasoje Vulević: Šta smene u MUP i Vojsci Srbije znače za proteste
• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Kada policajci mogu da nose fantomke
• Optužbe o nasilju policije: Svedočenja povređenih na protestima u Srbiji
• Novi Sad: Slučaj penzionera Ilije Kostića i optužbe o policijskoj brutalnosti